Rusija i Ukrajina: Počeo izvoz žitarica iz Ukrajine, Rusija hoće da od Azovstala u Marijupolju napravi „tehnološki park“

Dok se na istoku Ukrajine borbe vode nesmanjenim intenzitetom, prvi brod sa tovarom žitarica isplovio je iz luke Odesa, a Rusija je saopštila da će dozvoliti predstavnicima Crvenog krsta i UN da uđu u zatvor u Jelenovki, gde su 53 ukrajinska ratna zarobljenika poginula pod nerazjašnjenim okolnostima.

Mihailo Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, kritikovao je odbijanje Zapada da odmah uvede zabranu osiguranja za transport ruske nafte.

Fajnenšel tajms je ranije objavio da su vlade evropskih zemalja odlučile da odlože plan za isključenje Rusije sa važnog tržišta pomorskog osiguranja.

„Odbijanje zapadnih zemalja da odmah sprovedu najavljenu zabranu osiguranja transporta nafte, kao i kašnjenje u priznavanju Ruske Federacije kao terorističke zemlje, zeleno je svetlo za Kremlj da nastavi sa ubistvima i terorom“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Marat Husnulin, zamenik premijera Rusije je u intervjuu za moskovske medije rekao da će Kremlj planira da obnovi Marijupolj, kao i da će na mestu čeličane Azovstal napraviti tehnološki park.

U bombardovanju Nikolajeva poginuli su jedan od najvećih ukrajinskih biznismena Aleksej Vadatruski i njegova supruga Raisa, kada je raketa pogodila njihov dom, navode lokalni zvaničnici.

• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Gasprom, ruski energetski gigant, prekida isporuku gasa Letoniji – to je poslednja u nizu evropskih zemalja koja se suočava sa ovakvom odlukom.

Još nije jasno da li će sledeće nedelje biti organizovan razgovor šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, što bi bio njihov prvi od početka rata.

Iz Stejt departmenta saopštili su da je Moskva prihvatila zahtev za telefonskim razgovorom, ali su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova naveli su ranije da će se Lavrov odazvati kad bude imao vremena, dodajući da mu je raspored pun.

Dan 159. – najnovije

• Tokom noći, grad Nikolajev na jugu Ukrajine našao se na meti ruskog granatiranja, a vlasti Ukrajine kažu da je napad bio„najjači od početka rata“
• I napadu poginuo Aleksij Vadaturski, poznati biznismen i vlasnik kompanije za izvoz žita
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao civile da se evakušiu iz okupiranih regiona Donjecka
• Rusija je otkazala proslavu Dana mornarice na okupiranom Krimu, navodno zbog udara ukrajinske bespilotne letelice na štab Crnomorske flote, stacionirane u Sevastopolju
• Ukrajinska vojska gađala deo Donjecke oblasti pod proruskom kontrolom, vlasti otcepljenog regiona tvrde da su ubili ukrajinske vojnike koji su bili u zatvoru
• Ukrajina okrivljuje Rusiju za napad i ubistvo zatvorenika i poziva da se omogući istraga koju bi sprovele Ujedinjene nacije i Crveni krst
• Ruska ofanziva na Bahmut u Donjeckoj oblasti, Ukrajinci žele da povrate Herson na jugu
• Prvi brod sa žitaricama iz Ukrajine je spreman i čeka signal da napusti luku u ponedeljak – Zelenski
• Isporuka gasa Severnim tokom u Evropu smanjena na jednu petinu kapaciteta od srede, saopštio je Gasprom – više o tome pročitajte ovde
• Ruski energetski gigant prekida isporuku gasa Letoniji.

Vlasnik kompanije koja izvozi žitarice poginuo u bobmbardovanju Nikolajeva

Gradonačelnik Nikolajeva Aleksandar Senkevič kaže da je poslednji napad na taj grad bio verovatno „najjači do sada“.

Oštećeni su hotel, sportski kompleks, dve škole i servis, kao i privatne kuće.

Nikolajev se nalazi na glavnoj ruti za Odesu, glavnu luku Ukrajine na Crnom Moru, i više puta je napadan od početka ruske invazije u februaru.

Regionalni zvaničnici su saopštili da su u bombardovanju stradali i jedan od najvećih ukrajinskih biznismena Aleksij Vadatruski i njegova supruga Raisa, kada je raketa pogodila njihov dom.

Vadaturski je bio vlasnik kompanije Nibulon, koja se bavila izvozom žitarica. Bio je i dobitnik nagrade „Heroj Ukrajine“.

Savetnik predsednika Zelenskog je rekao da biznismen bio ciljana meta Rusije.

Mihailo Podoljak je pojasnio da je raketa pogodila spavaću sobu bračnog para, što „ne ostavlja mesta sumnji“ da je napad bio ciljan.

Nibulon je izgradio mnoga stovarišta i druge infrastrukturne objekte za izvoz žitarice.

Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici pšenica i žitarice, a prekid isporuke hrane, izazvan ratom, povisio je cene širom sveta.

Dve zemlje su, uz posredstvo Ujedinjenih nacija, potpisale sporazum u Turskoj prošle nedelje, sa ciljem da se prehrambena kriza olakša.

Dogovor je umalo propao, posle ruskog napada na luku u Odesi dan kasnije.

Nastavak ukrajinskog izvoza je dodatno usporen bezbednosnim proverama. Ali Turska je u subotu saopštila da se očekuje da prvi broj sa žitaricama napusti Odesu u ponedeljak.

Napad na zatvoru Jelinovki – šta znamo do sada

Upozorenje: Detalji koji slede mogu biti uznemirujući

Ukrajina poziva da se Ujedinjenim nacijama i Crvenom krstu omogući da istraže smrt više od 50 ukrajinskih ratnih zarobljenika, koji su poginuli u napadu na zatvoru na okupiranoj teritoriji.

Iz Crvenog krsta su zvanično zatražili da im se omogući pristup zatvoru kako bi pomogli u evakuaciji i lečenju ranjenih.

Ukrajina i Rusija razmenjuju optužbe za napad.

Na snimcima, koje je objavila ruska državna televizija, vide se razbijeni kreveti na sprat i ugljenisana tela, a potom pucnjava i krvoproliće ispred objekta nalik hangaru.

BBC tim za proveru činjenica je potvrdio da se pucnji koji su čuju ispred objekta poklapaju sa zatvorom broj 120, blizu Jelinovke.

Zatvor je bio prazan pre invazije na Ukrajinu, a od tada se isključivo koristi za ratne zarobljenike i civile koji ne prođu kroz ruski sistem filtracije – kada se ljudi ispituju pre nego što bude odlučeno gde će ih poslati.

Ostaje nejasno šta se tačno dogodilo u zatvoru u Jelinovki, koji je pod kontrolom separatističke, proruske Donjecke Narodne Republike.

Ukrajina tvrdi da je Rusija izvršila napad u nameri da uništi dokaze o mučenju i ubijanju, dok je predsednik Zelenski opisao je incident kao „namerni ruski ratni zločin“.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je zatvor napadnut Himars raketama američke proizvodnje, a Ukrajinu su optužili „namernu provokaciju“.

Ukrajina negira da je izvršila bilo kakve raketne ili artiljerijske udare.

Među zatvorenicima su bili pripadnici bataljona Azov, koji su u maju bili primorani da predaju oružje posle nedelja žestokih borbi u Azovstalu, velikoj čeličani u jugoistočnoj luci grada Marijupolja, koji su Rusi na kraju zauzeli.

Azov bataljon oformljen je 2014. godine kao nacionalistička grupa povezana sa ekstremnom desnicom. Kasnije su inkorporirani u Nacionalnu gardu Ukrajine.

Rusija godinama nastoji da prikaže ovaj bataljon kao neonaciste i ratne zločince, što je bio i deo propagandne kampanje Kremlja kojim je opravdavana invazija na Ukrajinu u februaru.

U petak, nakon napada na zatvor, ruska ambasada u Velikoj Britaniji napisala je na Tviteru da „pripadnici Azova zaslužuju da budu pogubljeni, ali ne streljanjem ili vešanjem, jer nisu pravi vojnici“ i da „zaslužuju ponižavajuću smrt“.

Ukrajina je Rusiju zbog ove objave proglasila terorističkom državom.

Iz Tvitera su saopštili da sporna objava ruske ambasade krši pravila kompanije – ali su dodali da možda postoji javni interes da tvit ostane dostupan.

Porodice ukrajinskih zarobljenika, i oni koji ih podržavaju, izašli su na ulice Kijeva u petak. Oni nemaju sumnje u to da su Rusi ubili zarobljenike.

Gasprom obustavlja isporuku gasa Letoniji

Iz kompanije Gasprom, ruskog energetskog giganta, saopštili su da se prekida dotok gasa Letoniji – poslednjoj u nizu evropskih zemalja koja se suočavaju sa takvom odlukom.

Gasprom optužuje Letoniju da je prekršila uslove kupovine, međutim, kompanija nije dala objašnjenje navodnih prekršaja.

Letonija se oslanja na uvoz gasa iz susedne Rusije, ali gas čini samo 26 odsto energetske potrošnje te zemlje.

Države Evropske unije optužuju Rusiju da gas koristi kao oružje u obračunavanju sa sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi.

NATO je ojačao snage u Letoniji i njenim baltičkim susedima Estoniji i Litvaniji, jer taj region vidi kao novo potencijalno žarište sa Rusijom.

Etnički Rusi su velika manjina u baltičkim državama. Te države – koje su nekada bile deo Sovjetskog saveza – planiraju da prekinu uvoz gasa iz Rusije sledeće godine.

Gasprom je velikim rezom prekinuo dotok gasa u Evropu preko Severnog toka, smanjujući kapacitet na 20 odsto.

EU odbija zahteve Rusije da zemlje članice plaćaju gas u rubljama, a ne u evrima. EU kaže da ne u ugovorima ne postoji takav uslov.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru i sve strožih zapadnih sankcija, Gasprom je obustavio dostavu gasa Bugarskoj, Finskoj, Poljskoj, Danskoj i Holandiji zbog toga što gas nisu kupovale u rubljama.

EU sada pokušava da poveća uvoz iz drugih mesta, poput tečnog naftnog gasa iz Norveške, Katara i Amerike.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]