Podrška Kine ruskom ratu u Ukrajini komplikuje američko-kineske odnose u trenutku kada su već opterećeni nesuglasicama oko mnogobrojnih drugih pitanja, rekao je američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken svom kineskom kolegi u subotu.
U petočasovnim razgovorima tokom njihovog prvog susreta od oktobra, Blinken je rekao da je izrazio duboku zabrinutost ministru spoljnih poslova Vang Jiju zbog stava Kine o akcijama Rusije u Ukrajini i da ne veruje u uveravanja Pekinga da je neutralan u ovom sukobu.
"Zabrinuti smo zbog svrstavanja NR Kine uz Rusiju," rekao je Blinken novinarima nakon sastanka u indonežanskom letovalištu Baliju. On je dodao da je teško biti "neutralan" u sukobu u kojem postoji jasan agresor, ali da je čak to i moguće, "ne verujem da bi se Kina ponašala na neutralan način".
Bajdenova administracija se nadala da će Kina, sa svojom dugom istorijom suprotstavljanja onome što doživljava kao mešanje u sopstvene unutrašnje stvari, zauzeti sličan stav u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.
Ali umesto toga odabrala je ono što američki zvaničnici smatraju hibridnom pozicijom koja šteti međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.
Blinken je rekao da će svaka nacija, uključujući Kinu, izgubiti ako taj poredak bude narušen.
Njih dvojica su se sreli dan nakon što su prisustvovali skupu najviših diplomata iz Grupe 20 bogatih i velikih zemalja u razvoju koji je završen bez zajedničkog poziva da se okonča ruski rat u Ukrajini ili plana kako da se izbore sa njegovim uticajem na snabdevanje hranom i energetsku bezbednost.
Međutim, Blinken je rekao da veruje da je Rusija izašla sa sastanka G-20 izolovana i sama, jer je većina učesnika izrazila protivljenje ratu u Ukrajini. Međutim, ministri nisu uspeli da se dogovore o jedinstvenom pozivu G-20 za prekid sukoba.
"Postojao je snažan konsenzus i Rusija je ostala izolovana," rekao je Blinken o pojedinačnim osudama ruskih postupaka od strane različitih ministara, od kojih su neki izbegavali razgovore sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom.
Napomenuo je da je Lavrov rano napustio sastanak, verovatno zato što mu se nije dopalo ono što je čuo od svojih kolega.
"Bilo je veoma važno da je čuo glasno i jasno iz celog sveta osudu ruske agresije," rekao je Blinken i dodao: "Ne vidimo nikakve znake da je Rusija u tom trenutku spremna da se uključi u diplomatiju," naglasio je.
Blinken je rekao da je sa Vangom razgovarao o nizu spornih pitanja, od carina i trgovine i ljudskih prava do Tajvana i sporova u Južnom kineskom moru, a sve to je dodatno zakomplikovao kineski stav o ratu u Ukrajini.
Samo dva dana ranije, čelnici generalštabova američke i kineske armije su tokom virtuelnog sastanka polemisali oko Tajvana. Blinken je rekao da je autonomno ostrvo na koje Peking polaže pravo kao na svoju teritoriju, samo jedno u nizu problematičnih pitanja.
Američki državni sekretar je izrazio zabrinutost zbog kineske "sve provokativnije retorike i aktivnosti u blizini Tajvana ističući važnost održavanja mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza". Dodao je da je ukazao i na problem ljudksih prava manjina na Tibetu i u zapadnom regionu Sinđijang.
Vang je rekao da je "neophodno da dve zemlje održavaju normalnu razmenu" i "da rade zajedno kako bi se osiguralo da se njihov odnos zadrži na pravom putu".
Vang je takođe ponovio kineski stav o privrženosti principima "međusobnog poštovanja", "mirnog suživota" i "saradnje kojom svi dobijaju". To, kako je rekao, "služi interesima dve zemlje i dva naroda. To je takođe zajednička težnja međunarodne zajednice."
Američki zvaničnici su unapred rekli da ne očekuju ikakve pomake u Blinkenovim razgovorima sa Vangom. Ali su dodali da se nadaju da će razgovor pomoći da linije komunikacije ostanu otvorene i da se stvore "zaštitne ograde" dok se dve najveće svetske ekonomije kreću ka sve složenijim i potencijalno eksplozivnim pitanjima.
Blinken je rekao da je sa Vangom imao "korisne, iskrene i konstruktivne" razgovore.
Uprkos složenosti odnosa SAD-Kina, mogu sa izvesnim uverenjem da kažem da su "naše delegacije smatrale da su današnje diskusije bile korisne, iskrene i konstruktivne", rekao je Blinken.
Ipak, Sjedinjene Države i Kina zauzimaju sve više konfontacijske pozicije, uključujući i oko Ukrajine, pa mnogi strahuju da bi to moglo da dovede do pogrešne procene i sukoba. SAD sa pažnjom prate kako Kina odbija da kritikuje rusku invaziju, istovremeno osuđujući zapadne sankcije Rusiji i optužujući SAD i NATO da su izazvali sukob.
Na sastanku G-20, Vang je pomenuo kinesku politiku o globalnoj stabilnosti, rekavši da će "stavljanje sopstvene bezbednosti iznad bezbednosti drugih i intenziviranje vojnih blokova samo podeliti međunarodnu zajednicu čime će učiniti sebe manje bezbednom," navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
U četvrtak, čelnik zajedničkog štaba kineskih oružanih snaga, general Li Zuočeng, kritikovao je svog američkog kolegu generala Marka Milija zbog podrške Vašingtona Tajvanu.
Li je zahtevao da SAD prestanu sa vojnim "dosluhom" sa Tajvanom, rekavši da Kina "nema prostora za kompromis" o pitanjima koja utiču na njene "ključne interese", uključujući samoupravni Tajvan, kome Peking preti da će ga anektirati silom ako bude potrebno.
"Kina zahteva da SAD... prestanu da izvrću istoriju i prekinu vojni dosluh sa Tajvanom," rekao je Li.
Kineski borbeni avioni rutinski lete u blizini Tajvana, a Ministarstvo odbrane ovog ostrva saopštilo je da su kineski avioni u petak ujutro prešli srednju liniju Tajvanskog moreuza koja deli dve strane.
Sastanak između Lija i Milija usledio je nakon žestokih komentara kineskog ministra odbrane Vei Fenghea na regionalnoj bezbednosnoj konferenciji prošlog meseca kojoj je prisustvovao i američki sekretar za odbranu Lojd Ostin.
Vei je optužio Sjedinjene Države da pokušavaju da "preotmu" podršku zemalja u azijsko-pacifičkom regionu kako bi ih okrenule protiv Pekinga, rekavši da Vašington nastoji da unapredi sopstvene interese "pod maskom multilateralizma".
Na istom sastanku u Singapuru, Ostin je rekao da Kina izaziva nestabilnost svojim pretenzijama na Tajvan i povećanom vojnom aktivnošću u toj oblasti.
Blinken je u maju izazvao gnev Kine nazivajući je "najozbiljnijim dugoročnim izazovom međunarodnom poretku" za Sjedinjene Države, sa svojim pretenzijama na Tajvan i naporima da dominira strateškim Južnim kineskim morem.
SAD i njihovi saveznici odgovorili su prolazom konvoja brodova nazivajući to "slobodom plovidbe" u Južnom kineskom moru, što je izazvalo ljutite reakcije Pekinga.
Izvor: AP, AFP
