Crna Gora (2): Bokeljski Romeo i Julija

Posle oporavka uspeva u nameri da se vrati u Boku i preko Lepetana konačno stiže na ostrvo Sveti Đorđe.

U to vreme je ostrvo služilo kao topovska baterija koja je kontrolisala kretanje po akvatorijumu zaliva.

U danima koji su sledili Peraštani pripremaju napad na Francuze što se i desilo oktobra 1813. godine.

Ante dobija naređenje da puca na peraško utvrdjenje i on to i čini iako je znao da njegova voljena Kata živi u neposrednoj blizini.

Na obostranu nesreću detonacije ruše krov porodične kuće Kalfića i Kata tom prilikom gubi život.

Nesrećni Ante je uspeo da svoju životnu ljubav sahrani na ostrvu Sveti Đorđe gde se i zamonašio i postao Fra Frane.

Prošle su godine, rat je zaboravljen ali je Frane ostao sam na otoku sa mrtvima i topovima.

Peraštani su ga poštovali i voleli donoseći mu odeću,hranu i vino jer otok nije napuštao.

Vreme nije moglo biti lekovito za njegovo slomljeno srce i mogli ste uvek videti sveže cveće na grobu uz noćni odsjaj sveće.

Trajala je ta tuga godinama dok Peraštani jednog dana nisu na grobu zatekli mrtvog Franu sa porukom u ruci na kojoj je bila ispisana molba da ga sahrane zajedno sa Katom što su i učinili.

Danas se iznad grobnice nalaze dva čempresa koji se pri vrhovima spajaju i čuvaju večni mir para koje je ljubav spojila, sudbina rastavila u duhu peraških Romea i Julije.