Lorijana Saso danas je srećna žena. Morala je da ode u Italiju zbog brojnih obaveza, ali već zna da će ponovo doći u Srbiju u avgustu kod svoje majke Leposave Dinkovski, na čiji je zagrljaj čekala 52 godine. A onda planira da potom svoju majku, i brata, koga je sada dobila, dovede kod sebe u Italiju.
Sedam nestvarnih dana provela je u Perlezu Lorijana, koja je posle pola veka saznala da se rodila kao Srpkinja i da joj je ime bilo Zorica. Sedam dana u majčinom zagrljaju, u krilu Leposavinom. Kao da ih nikad nisu razdvojili. U Perlezu se osećala baš kao da je došla svojoj kući, majka joj je kuvala, pazila je, brat ju je oduševio...
- Ja sam sad Zorica. Želim da se prijavim u Srbiji, želim da sledeći put odem u Zrenjanin i da se upišem da živim i ovde - rekla nam je Lorijana. Opuštala se i uživala u dvorištu Leposavine kuće, a majka joj je neprestano tepala i zvala je - moja Zoka.
- Branko je došao po mene, a Radoica me je vratio - ushićeno je govorila za Kurir Lorijana, koja je odlučila da napiše i knjigu o svom životu. Lorijana je imala poklon za Branislava - sliku njegove porodice kad su krenuli po nju dok je još bila Zorica.
Ona je fotografiju donela iz Italije, a na slici su njeni italijanski roditelji, baba i deda i Branislav. Na poleđini je napisala: "Srbija, 4. 7. 2022. S velikim poštovanjem i ljubavlju od jedne pronađene ćerke."
Dok je pisala posvetu, nije mogla a da ne zaplače. - Ja sam sad srećna i potpuna žena - rekla je Lorijana.
Ističe da je veoma pobožna i otkriva za Kurir da se ne odvaja od narukvice koja predstavlja njen život. Tako se na "Pandorinoj" narukvici nižu simboli koji su veoma važni za njen život.
- Kreirala sam deo po deo nakita koji me potpuno predstavlja. Ovo je simbol sreće, zato što sam rođena da budem srećna. Ovo predstavlja Bibliju, jer sam velika vernica. Slovo G je Gianmarco (Đanmarko), moj sin i moj život. Srce predstavlja tatu. Ovo je "daruma", simbol sreće. Z je Zorica. Činija s koskom predstavlja moja dva psa. Devojčica je sreća, imam crkvu, a tu je i moka, jer obožavam kafu. Ovo su boje srpske zastave, koje sam tražila "preko mora i planina". S je Samuele, jer imam drugog sina, koji nije tu četiri meseca. Mama, to je moja prva mama. Marokansko oko je protiv uroka. Afrika, jer je nosim u srcu gde god idem. Ovo je simbol mog horoskopskog znaka. Porodica, jer je to za mene najvažnije. Ovde su dve mame, jer ih imam dve. Dvorac, jer su me roditelji odgajili kao princezu. Mesec i zvezde jer nikad nisam pomislila da će do mene ikad doći bilo kakva vest i da će onaj gore da mi kaže neke vesti o mojoj mami.
Podsetimo, Leposava Dinkovski rodila je Zoricu 28. avgusta 1970. sa 16 godina. Radila je mukotrpno poljoprivredne poslove da joj majka i očuh ne bi prebacivali kako oni izdržavaju dete.
- Oni su me maltretirali. Ja sam trpela i batine i vezivanje i svašta je tu bilo. Tako sam trpela šest meseci i, poslednji put kad su me tukli, jedva sam pobegla, a kako sam pobegla ni sama ne znam. Htela sam da uzmem moju Zoricu, mada oni su uzeli nož i hteli su da me zakolju. Uspela sam da pobegnem preko vrata, ali moja Zorica je ostala - ispričala je ranije za Kurir Leposava.
Devojčicu su dali na usvajanje i ona je s jugoslovenskim pasošem dospela u Italiju 1972. godine. Od tada se zove Lorijana Saso. Biološka majka je sve ove godine pokušavala da je pronađe, a ona nije znala ništa o svom pravom poreklu dok nakon smrti italijanskih roditelja nedavno nije pronašla pasoš i džemperčić u kojem je slikana za putnu ispravu.
Sve o o tome i prvom susretu možete pročitati u prethodnim brojevima Kurira ili na sajtu Kurir.rs.
kurir.rs/Danijela Vujsić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
