U Srbiji je četvrta doza vakcine protiv COVID-19 dostupna svim građanima, ali nema podataka koliko je ovih doza dato.
Broj novozaraženih korona virusom postao je četvorocifren, pa je 5. jula zabeleženo 1.364 novih slučajeva. Porastom broja zaraženih ponovo se aktuelizuje vakcinacija.
Tako je Institut za javno zdravlje "Batut" 1. jula prеpоručio svim grаđаnimа којi nisu vакcinisаni dа tо sаdа učinе.
U toj preporuci se takođe navodi i da se druga bustеr (pojačivač) doza, odnosno četvrta doza vakcine, prvenstveno prеpоručuје оsоbаmа sа pоsеbnim rizicimа оd infекciје, kao što su hronični bolesnici i oni sa oslabljenim imunitetom, оsоbе stаriје оd 60 gоdinа i zdrаvstvеni rаdnici.
Prve dve doze vakcine se smatraju redovnim, dok je treća bila dodatna, tzv. buster, pa je tako četvrta doza zapravo drugi buster.
"Drugu bustеr dоzu vакcinе mоgućе је primiti uкоliко је оd prеthоdnе bustеr dоzе prоšlо višе оd pеt mеsеci", objašnjava se u preporuci Batuta.
Prema uputstvu za vakcinaciju od 11. marta, koju su izdali Batut, Ministarstvo zdravlja i Stručni komitet za imunizaciju navedeno je da drugu buster dozu mogu da prime i sve osobe starije od 18 godina.
Tada je navedeno da oni koji se vakcinišu sami izaberu vrstu vakcine koju će dobiti kao drugu buster dozu.
Epidemiolog Predrag Đurić objašnjava za RSE da dosadašnja istraživanja ukazuju da drugi buster podstiče već stvoreni imunitet.
"Ali prema sada dostupnim podacima, najdelotvornija je u najstarijoj populaciji i vremenom opada, što znači da bi pravi momenat za drugi buster, osim kod najstarijih građana, bio nedelju do dve pre značajnog pogoršanja epidemiološke situacije", navodi Đurić.
Upitan koja bi vakcina bila najdelotvornija kao drugi buster, Đurić odgovara da su za sada dostupni relevantni podaci samo za mRNA vakcine, odnosno za Pfizer-BioNTech i Moderna vakcine.
Vakcine mRNA su poslednje generacije i njihova tehnologija se zasniva na informacionoj RNK.
U Srbiji su, osim Pfizer-BioNTech i Moderna vakcine, dostupne i ruski Sputnjik, kineski Sinofarm, kao i Oksford-AstraZeneca.
Ove vakcine su u Srbiji odobrene od strane nacionalnog regulatornog tela, dok ruska vakcina nema odobrenje Svetske zdravstvene organizacije.
Koliko je dato vakcina u Srbiji?
U Srbiji, u kojoj živi nešto ispod sedam miliona stanovnika, dato je 3.354.075 prvih doza vakcine, 3.278.198 drugih i 1.902.412 trećih doza. To su podaci od 23. juna sa sajta vakcinacija.gov.rs.
Institut za javno zdravlje "Batut", Ministarstvo zdravlja i Vladina Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu nisu odgovorili na upit RSE koliko je građana primilo četvrtu dozu.
Ova Vladina Kancelarija, koja je bila angažovana za zakazivanje primarne vakcinacije i pozivala građane za prvi buster, nije odgovorila na upit RSE da li je za četvrtu dozu potrebno zakazivanje i da li se ona može dobiti u bilo kom domu zdravlja.
Porast broja zaraženih uzrokovan je novim podvarijantama omikron soja virusa korona, kao i popuštanjem zaštitnih mera.
Širom Evrope ukinute su epidemiološke mere, poput nošenja zaštitnih maski, ograničenja putovanja i organizovanja masovnih događaja.
Ipak brojevi hospitalizovanih i preminulih ne rastu, a zaraženi u najvećem broju slučajeva imaju lakše oblike bolesti.
- Srbija zatvara prazne punktove za vakcinaciju
- Zašto je izgrađena i zbog čega još ne radi fabrika vakcina Sinofarm u Srbiji?
- Srbija ukida kovid propusnice od 12. marta
U Srbiji su u martu ukinute epidemiološke mere a nošenje maski u zatvorenom prostoru je ostalo na nivou preporuke, pogotovo u javnom prevozu i ustanovama, kao i na otvorenom ako nije moguće držati distancu.
Maske su obavezne u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite, a u bolnicama su zabranjene posete.
Šta kažu globalni regulatori o četvrtoj dozi?
Epidemiolog Predrag Đurić ukazuje da su u svetu različiti pristupi primene drugog bustera i to objašnjava time što istraživanja efektivnosti vakcina protiv COVID-19, pa tako i efikasnosti i efektivnosti druge buster doze uvek kasne nekoliko koraka za aktuelnom situacijom.
Tako je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) preporučila drugi buster starijima od 50 godina, kao i onima koji imaju umerenu do tešku ugroženost imuniteta.
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti smatra da trenutni dokazi sugerišu smislenu učinkovitost momentalne primene druge buster vakcine kod starijih od 80 godina i, moguće, delimično i kod onih starosti 60-80 godina, ali uz nesigurnost kada treba primeniti drugi buster.
Ta odluka, kako objašnjava sagovornik RSE, treba da zavisi od praćenja epidemiološke situacije.
"U pojedinim zemljama zdravstvene vlasti predlažu vakcinaciju starijih od 60, odnosno 65 godina. Trenutni stav Svetske zdravstvene organizacije je negde između", navodi epidemiolog Đurić.
- Švedska preporučila drugu buster dozu za starije od 80
- Novi talasi zaraza novim varijantama omikron soja
On objašnjava da je ova šarolikost stavova posledica nedostatka naučnih dokaza zbog ograničenosti istraživanja usled suviše kratkog vremena praćenja, usmerenosti na starije od 60 godina i neuzimanja u obzir preležanog oboljenja.
Ali takođe, kako dodaje, i dinamike pandemije, odnosno česte pojave novih varijanti i podvarijanti, koje mnoga ciljana istraživanja vode na početak.
Nekoliko proizvođača vakcina, uključujući Pfizer, Modernu i Novavax, saopštili su da testiraju nove verzije vakcina u cilju bolje otpornosti na omikron soj. Očekuje se da će nove vakcine biti dostupne tokom jeseni.
"Ono što je suština je da i postojeće vakcine i dalje u vrlo visokom procentu štite od hospitalizacija, teških oblika bolesti i smrti, ali ne i od klinički manifestnog oboljenja i odsustva zaraznosti inficiranih", ukazuje epidemiolog Đurić.
Globalni regulatori se slažu da odobrene vakcine protiv COVID-19 i dalje pružaju zaštitu od teških bolesti, hospitalizacije i smrti i podstiču njihovu upotrebu, tamo gde su dostupne, i kao primarnih i kao buster doza.
To je saopšteno nakon sastanka održanog 30. juna kojem su predsedavali Evropska agencija za lekove (EMA) i američka Uprava za hranu i lekove (FDA) pod okriljem Međunarodne koalicije regulatornih organa za lekove (ICMRA). Na tom sastanku su prisustvovali i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Globalni regulatori su takođe priznali da kontinuirana evolucija virusa smanjuje zaštitu koju nude odobrene vakcine protiv infekcije i blage bolesti.
Međutim, tada je navedeno da preliminarni podaci ukazuju da prilagođene mRNA vakcine, koje uključuju varijante omikrona, mogu da povećaju i produže zaštitu, kada se koriste kao buster.
Koje su zemlje preporučile četvrtu dozu?
Danska je bila prva evropska zemlja koja je u januaru predstavila planove za četvrtu dozu za najugroženije građane.
Među zemljama koje su preporučile četvrtu dozu za određene rizične kategorije stanovništva su Francuska, Nemačka, Grčka, Španija, Poljska, Mađarska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Čile.
Prethodno su to učinili Izrael i Kanada.
