Mi smo potrebni EU koliko i oni nama. Možemo jedni druge podići ili povući nadole. Što se nas tiče, svi smo uradili svoj posao za ovu fazu, ali naravno, ima još mnogo toga da se uradi i to niko ne poriče. Jedini problem je što za svaku fazu koju mi isporučujemo, EU mora da isporuči svoj deo, a to se nije desilo u poslednje vreme, kaže premijer Albanije Edi Rama za Novi magazin
Edi Rama, albanski premijer od 2013, pre toga 11 godina gradonačelnik prestonice Tirane, jedini je albanski predsednik vlade u istoriji koji je tri puta uzastopno pobedio na parlamentarnim izborima, a njegova Socijalistička partija Albanije bila je pobednik svih pet izbora od 2013, uključujući i dva lokalna glasanja. Jedan je od inicijatora ekonomske zone „Otvoreni Balkan“. U svom drugom intervjuu za Novi magazin, harizmatični albanski lider, po obrazovanju slikar i bivši košarkaški reprezentativac, govori o odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, bugarskom vetu, Kosovu i Srbiji i, bez obzira na otvoreno ukazivanje na ono što smatra greškama EU u odnosu na region, nada se da za Zapadni Balkan u sledećih deset, petnaest godina „najbolje tek dolazi“.
Na veoma diplomatski, a istovremeno vrlo jasan način upozorili ste EU na poslednjem samitu sa Zapadnim Balkanom na nedostatke u procesu proširenja. Šta biste želeli da Unija uradi i šta mislite da zemlje regiona koje teže punopravnom članstvu moraju da urade da bi to ispunile?
Voleo bih da Unija bude Unija i sledi viziju osnivača ka punoj implementaciji njihovog evropskog projekta, koji uključuje punu integraciju Zapadnog Balkana u Uniju. Mi smo potrebni EU koliko i oni nama. Možemo jedni druge podići ili povući nadole. Što se nas tiče, svi smo uradili svoj posao za ovu fazu, ali naravno, ima još mnogo toga da se uradi i to niko ne poriče. Jedini problem je što za svaku fazu koju mi isporučujemo EU mora da isporuči svoj deo, a to se nije desilo u poslednje vreme.
Čini se da je ruska agresija na Ukrajinu generalno ujedinila Evropu, a posebno u davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji. Gruziji je rečeno da čeka, kao i Bosni i Hercegovini. Vidite li to kao ispravnu odluku ili samo kao gest dobre volje jer se proces razvlači godinama, pa čak i decenijama, kao u slučaju Turske?
Ne razumem razloge za takvu odluku o Bosni i Hercegovini, dok u potpunosti podržavam odluku o Ukrajini i Moldaviji. Ali pustiti Bosnu i Hercegovinu ponovo bez ičega, dok su to jednoglasno tražili svi bosanskohercegovački poslanici koji predstavljaju sve zajednice, još jednom pokazuje da umesto da čvrsto vodi celu Evropu u ovim turbulentnim vremenima, EU umesto vizije vodi inercija aktuelnih događaja. Nadamo se da neće biti potreban još jedan rat da bi Bosna i Hercegovina dobila status kandidata!
S Vučićem pričam i kad se ne slažemo
O odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem Rama je 2016. rekao da su odlučili da razgovorima daju dimenziju otvorenosti čak i kad to može onog drugog da uznemiri ili naljuti. „I čini se da to uspeva jer nema ničega o čemu ne možemo otvoreno da razgovaramo, uključujući i tabu temu Kosovo, oko kojeg se najdublje razlikujemo“, rekao je Rama 2016.
Šta je po vašem mišljenju bio razlog da EU poveže Albaniju i Severnu Makedoniju i da li je to bilo pošteno prema obema zemljama?
Verujem da to nije još jedan razlog da se krivi EU. U ovom slučaju njihova ideja da dve zemlje održe na okupu i da im obema budu otvoreni pristupni pregovori uopšte nije bila nefer.
Sofija je, navodno, povukla veto na pregovore sa Severnom Makedonijom na osnovu francuskog predloga, ali izgleda da Skoplje nije srećno. Mislite li da je predlog fer prema Makedoncima?
Tražiti sreću u ovom procesu je kao tražiti vodu u pustinji. Ipak, poslednji i konačni francuski predlog nakon neumornog napredovanja Emanuela Makrona i njegovog tima sa dve strane tokom samita NATO-a, potpuno je prihvatljiv. Bar po mom mišljenju. Nadam se da je ovaj zbrkani ćorsokak pri kraju.
Još nema vizne liberalizacije za žitelje Kosova. Vidite li to kao rezultat odbijanja pet zemalja EU da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu ili postoje drugi razlozi?
Zaista ne znam, ali koji god da su razlozi, ovo je sraman napad na ljudsko dostojanstvo čitave populacije. U svakom slučaju, isključio bih faktor nepriznavanja jer nikada nisam čuo vašeg predsednika i premijera da se izjašnjavaju protiv. Naprotiv, uvek su govorili da Srbija podržava ukidanje viznog režima za stanovništvo Kosova.
Snažno ste branili i hvalili Otvoreni Balkan kao inicijativu. EU se u osnovi slaže. Međutim, neke zemlje u regionu, uključujući Kosovo, još uvek ne žele da se priključe. Zašto?
Morate njih pitati. Ja imam samo svoje viđenje i po mom mišljenju, oni greše. Veoma greše.
Čini se da ste zadovoljni i Evropskom političkom zajednicom, koju je predložio francuski predsednik. Mnogi smatraju da je to zamka, odnosno zamena za članstvo u EU koje je ionako daleko. Zašto mislite da bi to moglo biti dobro za države koje nisu članice EU.
Zamena čega? Nepostojećih vrata članstva? Ne! To nije problem. Problem je u tome što neki ljudi ne žele da se suoče s realnošću proširenja, koje je postalo sredstvo maštanja drugih zemalja zarad unutrašnje politike. Bugarska je bila samo najbrutalniji primer, ne i jedini.
Potrebni su nam veliki mostovi
Prvi intervju za Novi magazin Rama je dao 2016, kada je u Beogradu učestvovao na Bezbednosnom forumu i promovisao svoju knjigu „Kurban“ („Žrtvovanje“) prevedenu na srpski u izdanju i organizaciji Samizdata B92. „Za mene je to još jedan most, veoma mali, u vremenu u kojem nam je potrebno što više mostova. Velikih mostova! Kako bismo prebrodili veoma bolnu prošlost koja nas razdvaja i ruku podruku izgradili veliku budućnost za naše narode – dva najveća naroda na Balkanu, kako moj prijatelj Aleksandar Vučić voli da kaže“, rekao je tada.
Verujete li da je članstvo u NATO-u nepisani uslov za zemlje koje teže EU?
Ne, ja ne. Postoje zemlje EU koje nisu članice NATO-a.
Takođe, na Samitu ste pokušali da razumete i objasnite odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije. Mislite li zaista da će to biti dobro za Beograd i njegovu buduću perspektivu u EU?
Mislim da neće biti dobro, ali mislim da ne bi trebalo da bude loše. Odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama EU nije pristajanje Srbije na agresiju. Naprotiv. Srbija se tri puta zaredom svrstala u red demokratskog sveta glasajući protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama. Turska je još jedna zemlja koja se nije uskladila sa sankcijama, ali jeste protiv Rusije u UN i takođe daje jedinstven doprinos svima nama angažujući se sa Ukrajinom, UN i samom Rusijom u humanitarne svrhe.
Šta smatrate ozbiljnijim problemom za Srbiju na duge staze – njeno odbijanje da prizna nezavisnost Kosova ili neuključivanje u evropske sankcije Putinovoj Rusiji?
U jednom trenutku Srbija će morati da prizna Kosovo i da se oslobodi tereta koji ne bi trebalo predugo da podriva svetlu budućnost vaše zemlje. Razumem poteškoće u rešavanju tako gorućeg pitanja, ali Kosovo je zauvek nestalo. Kad je reč o Putinovoj Rusiji, ni rat ni Putinova vladavina neće trajati večno. Ali istorija je bitna. Ekonomija je bitna. Javno mnjenje je važno. A gledanje na sve to u slučaju Srbije pomaže da se razume zašto traženje od Srbije da se uskladi sa sankcijama jednostavno nije mudro. Opasno je i za ceo region. U svakom slučaju, mislim da sada (za to) ima više razumevanja nego pre mesec dana.
Zašto, po vašem mišljenju, dijalog Beograda i Prištine ide toliko sporo i teško?
Rekao bih da postoji mnogo nevoljnosti na obe strane. Moja kosovska braća u poslednje vreme insistiraju da im Srbija zatraži oproštaj pre nego što počnu ozbiljno da govore o tome kako će se postići konačni mir zapečaćen uzajamnim priznanjem. Ovo je nemoguće za moje srpske prijatelje i mislim da su u pravu jer ovako ogromna promena od krvavog rata do konačnog mira ne može se desiti bez temeljnog, bolnog i strpljivog procesa dijaloga. Niko ne može zaboraviti kako su se ove dugo zapaljive stranice okrenule u istoriji. Nijedno poređenje nije savršeno, ali mislim da nema boljeg primera od Nemačke, koja je tražila oproštaj od Francuske tek 1970. godine preko varšavskog klečanja kancelara Vilija Branta. U međuvremenu, za dugih 25 godina napravljeno je mnogo koraka u izgradnji poverenja. Zajednica za ugalj i čelik bila je u funkciji od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka koje su donele nikada viđen rast u Evropi.
Konačno, gde vidite ceo region Zapadnog Balkana za 10-15 godina od sada i zašto?
Ovo je veoma nezgodno pitanje i nisam toliko hrabar da predviđam Balkan, ali mogu s vama da podelim svoju veliku nadu da najbolje tek dolazi.
Možda sam poseban zbog toga što sam visok
„Uopšteno govoreći, osećam se pomalo specifično jer sam prilično visok, što u regionu baš i nije čest slučaj iako bismo mogli da sastavimo košarkaški tim od lidera i pobedimo svaku selekciju EU i Rusije zajedno! O ostalom – pa možda me moja prošlost u kombinaciji s mojim idejama o politici kao građanskoj strasti, a ne kao o profesiji cinizma, čini pomalo posebnim momkom na funkciji“, rekao je Rama 2016. za Novi magazin, odgovarajući na pitanje šta ga čini posebnim u regionalnoj političkoj areni.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR