Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) pozvala je Srbiju da oformi sistem za sprečavanje korupcije među najvišim izvršnim funkcionerima, uključujući predsednika, ministre, državne sekretare, šefove kabineta, savetnike, kao i pripadnike policije.
Navodi se to u izveštaju objavljenom 5. jula.
GRECO u petom krugu evaluacije koji se bavio organima centralne vlasti, daje 24 preporuke koje bi Srbiji trebale da pomognu da izgradi javnu strategiju za sprečavanje korupcije, koja bi eksplicitno obuhvatila lica na najvišim izvršnim funkcijama.
U izveštaju GRECO napominje centralnu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije, i njene mehanizme poput planova integriteta javnih organa i izjava o imovini javnih službenika, ali preporučuje jačanje uloge Agencije proširivanjem njenog delokruga na osobe sa najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika države, šefove kabineta, premijera, potpredsednika Vlade, kao i savetnike i policijske službenike.
Pored toga, preporučuje se od svih lica sa najvišim izvršnim funkcijama da obelodanjuju 'ad hoc' sukob interesa, shodno standardima integriteta i kodeksu ponašanja u skladu sa zakonom.
Takođe, preporučuje se izrada odgovarajućeg dokumenta o ponašanju za predsednika.
GRECO naglašava da izjave o imovini osoba sa najvišim izvršnim funkcijama, koje po zakonskoj obavezi zvaničnici prijavljuju Agenciji za borbu protiv korupcije, "treba sistematski da budu predmet suštinskog praćenja, a kontakti predsednika i Vlade sa lobistima treba da budu obelodanjeni i javno prijavljeni".
GRECO takođe u izveštaju napominje da obzirom na nizak stepen krivičnog gonjenja, imunitet koji se daje članovima Vlade ne bi trebalo da pokriva krivična dela u vezi sa korupcijom.
Ističu da je nekoliko javnih funkcionera sa najvišim izvršnim funkcijama procesuirano za krivična dela korupcije i sukoba interesa, o kojima se izveštavalo u medijima, ali da su svi procesuirani nakon napuštanja funkcije.
Uprkos određenom napretku, GRECO preporučuje veću transparentnost zakonodavnog procesa u vezi sa vladinim nacrtima zakona, te da bi na odbijanje zahteva za pristupom takvim informacijama od strane Vlade i predsednika, trebalo da postoji mehanizam žalbe.
Neophodne mere za transparentniji rad policije
GRECO u izvešraju od 5. jula navodi neophodnost usvajanja javne strategije o prevenciji korupcije u policiji.
"U tom smislu trebalo bi preduzeti mere za postizanje otvorenije i transparentnije konkurencije u postupku imenovanja šefa policije i drugih viših rukovodećih funkcija, kako bi se sprečila politička imenovanja", stoji u izveštaju.
Kako se navodi, "postojeći Kodeks policijske etike treba revidirati tako da pokrije sve relevantne teme integriteta (sukob interesa, pokloni, kontakti sa trećim licima, spoljne aktivnosti) i da bude propraćen praktičnim primerima. Potrebno je uspostaviti redovnu proveru integriteta tokom karijere pripadnika policije, kao i rotaciju osoblja u oblastima koje su podložne korupciji".
Takođe, preporuka ove organizacije je i da se što je moguće pre usvoji i javnosti predstavi strateški dokument o sprečavanju korupcije u policiji sa utvrđenim oblastima rizika i jasno postavljenim ciljevima, kao i da se pojača svest o obuci u oblasti zaštite uzbunjivača.
Konačno, trebalo bi da postoje zaštitne mere kako bi se obezbedile dovoljno nezavisne i transparentne istrage pritužbi protiv policije i da bi se podstaklo uzbunjivanje.
Kako se dalje navodi, sprovođenje preporuka upućenih Srbiji GRECO će oceniti kroz proceduru usaglašenosti, a Srbija ima rok do kraja septembra 2023. da podnese izveštaj o njihovoj primeni.
U borbi protiv korupcije Srbija najniže u posljednjih deset godina
U izveštaju se podseća da je Srbija članica GREKO od 2003. i da je prošla četiri kruga evaluacije, sa fokusom na različite teme u vezi sa prečavanjem i borbom protiv korupcije. Ovaj peti krug evaluacije pokrenut je 1. januara 2017. godine.
"Korupcija je opšte percipirana kao rasprostranjena u Srbiji. Po indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela Srbija se nalazi na 38. mestu u 2020. što je najniža pozicija od 2012. godine", ukazuje se u izveštaju.
Dodaje se i da je u zajedničkom prvom i drugom krugu evaluacije, 80 odsto preporuka na kraju u potpunosti sprovedeno (ostatak je delimično sproveden), dok je u trećem krugu evaluacije, 93 odsto preporuka u potpunosti sprovedeno(ostatak se delimično sprovodi).
"Srbija je trenutno u postupku usklađivanja u okviru četvrtog kruga evaluacije koji obuhvata narodne poslanike, sudije i tužioce. U poslednjem izveštaju o usklađenosti (drugi prelazni izveštaj o usklađenosti), 61,5 osto preporuka je u potpunosti sprovedeno, dok je 38,5 odsto delimično sprovedeno, pri čemu su nedavne ustavne izmene koje se tiču nezavisnosti pravosuđa, poboljšale nivo sprovođenja", zaključuje se u izveštaju.
Savet Evrope formirao je Grupu država protiv korupcije 1999. godine sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope.
