NEMCI POKLONILI PUTINU VELIKU POBEDU Zaokret u drami između Rusije i Zapada: Evropa pala na pretnje, sprema dokument kojim priznaje PORAZ
Kalinjingrad, ruska enklava između Litvanije i Poljske, uskoro bi kako se čini mogla da bude izuzeta od dela sankcija koje je Evropska unija nametnula na izvoz određene robe, nakon što je u četvrtak nemački kancelar Olaf Šolc urgirao na Vilnjus i Brisel da ukinu restrikcije na teretni transport od Rusije do enklave, navodeći da evropske sankcije protiv Moskve ne treba tamo da se primenjuju.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kako saznaje “Špigl”, Evropska komisija priprema dokument sa pojašnjenjima primene tih sankcija u kojem stoji da će Moskvi biti dozvoljene tranzitne rute za sve proizvode ali u ograničenim količinama, onima koje su uporedive sa isporukama iz vremena pre ruske agresije na Ukrajinu.
Blic preporučuje
Litvanske vlasti su 18. juna objavile da na snagu stupa zabrana prevoza robe obuhvaćene sankcijama EU preko teritorije te države ka Kaljiningradu, koji nazivaju "Ahilova peta NATO-a" i koji je postao užarena tačka u sukobu Rusije i Zapada. Na listi sankcija EU nalaze se ugalj, metali, građevinski materijal i napredna tehnologija.
To je izazvalo bes Rusije.
Pretnje odmazdom
Kako su litvanski carinici počeli da zaustavljaju teretne vozove radi provere, Moskva je zapretila “praktičnom” akcijom odmazde ako EU ne deblokira metale zaglavljene u tranzitu i pozvalo otpravnika poslova Litvanije Virginiju Umbrasene.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je litvanska zabrana “bez presedana” i “nezakonita”. Nakon toga se oglasio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj, koji je odbacio navode Moskve da Litvanija primjenjuje nacionalne sankcije, ukazujući da su u pitanju sankcije EU, dok je litvanska premijerka Ingrida Šimonite istakla da zabrana tranzita nije usmerena na blokadu regiona, već je protiv robe koja potpada pod evropske sankcije.
Kako je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda objavio da Vilnjus neće praviti ustupke po pitanju tranzita sankcionisane robe u Kalinjingrad, a vlasti u konsultaciji sa Evropskom komisijom usaglasile osnovne principe i smernice za tranzit, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev zapretio je protivmerama koje mogu da Litvaniji "preseku dovod kiseonika“.
Sankcije podelile EU
Sankcije nisu izazvale samo bes Rusije i dodatne tenzije na relaciji Moskva-Brisel, došlo je i do podele unutar same EU oko toga koji je pravi način pristupa Moskvi, prenosi “Jutarnji list”.
Litvanija je, naime, primenom sankcija onemogućila isporuke železnicom i putevima (vazdušne i morske rute su ostale van domašaja sankcija), a u očima Rusije, to je bila blokada Kalinjingrada i na državnoj televiziji su se zbog toga čuli pozivi da se situacija razreši vojnom invazijom.
Jedan penzionisani ruski general pozvao je predsednika Vladimira Putina da nakon blokade tranzita pošalje nuklearno oružje u Кalinjingrad. Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas u aprilu je ukazao da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu i da je ono raspoređeno u Kalinjingradu još pre početka ruske invazije.
A onda se umešao Šolc...
Kako su višenedeljne tenzije došle do vrhunca, umešao se Olaf Šolc i omogućio Putinu veliku diplomatsku pobedu. Govoreći na konferenciji za novinare na samitu NATO u Madridu, nemački kancelar je rekao da je to “pitanje za EU da uspostavi nephodan okvir i pravila” za transport tereta iz Rusije u njenu enklavu.
- I, naravno, ona moraju uvek da se postave u svetlu činjenice da se ovde radi o saobraćaju između dva dela Rusije – dodao je Šolc, sugerišući da sankcije EU na rusku robu ne treba da se primenjuju, jer ta roba ne ulazi u blok kao uvoz već samo prolazi u tranzitu.
Kako piše “Politiko”, evropski zvaničnici su započeli pregovore sa Litvanijom da izuzmu teretni saobraćaj između Rusije i Kalinjingrada od sankcija.
- Verujem da sve umešane strane trenutno čine velike napore da uspostave ovde dinamiku deeskalacije – istakao je Šolc.
"Pojašnjenja u skladu sa pozicijama Berlina"
Dok Evropska komisija sada priprema dokument sa “pojašnjenima” primene sankcija, “Špigl” piše da je način na koji je EK sročila ta pojašnjenja umnogome u skladu sa pozicijama nemačke vlade koja je kritikovala način na koji Litvanija primjenjuje sankcije na Kalinjingrad.
- Nije Litvanija (ta koja je) promenila svoj stav – rekli su “Špiglu” izvori bliski litvanskoj vladi, ne skrivajući nezadovoljstvo potezima Berlina.
Jedan litvanski zvaničnik upoznat sa pregovorima rekao je da “Nemci još od 18. juna vrše pritisak na EK ne bi li osigurali da se sankcije ne primenjuju na Kalinjingrad”.
Objašnjenje Šolcove suzdržanosti je, kako navodi "Špigl", u tome što je nemačka vlada svesna da bi Moskva mogla da upotrebi silu da obezbedi kopneni koridor preko Litvanije ukoliko se blokada ne ukine, a u Litvaniji su takođe stacionirani nemački vojnici koji bi mogli da budu uključeni u mogući sukob. Šolc je svakako hteo da se izbegnu "nepotrebne provokacije Rusije", pa je ponavljao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da NATO ne postane strana u ratu između Rusije i Ukrajine.
Prema Šolcovom tumačenju, pravila za tranzit robe moraju da uzmu u obzir da se tu radi o isporukama između dva dela Rusije, a ne izvozu u EU, iako u zvaničnom smislu Rusija mora robu najpre da uveze u EU, odnosno Litvaniju, pa se onda ona opet izvozi u Rusiju.
Iako je EK najpre rekla da Litvanija postupa u skladu sa režimom sankcija, nakon vruće rasprave sada očigledno priprema drugačiju interpretaciju primene sankcija.
"Rusija uspela da zastraši EK"
U Viljnusu to smatraju porazom. Štaviše, politikolog Dovile Jakniunaite ocenio je da je Rusija uspela da zastraši EK.
- Ovde se više ne radi o nekoliko železničkih vagona. Izgleda da se sada Rusiji pretnje isplate - rekao je on, predviđajući da će Moskva i ubuduće da iskoristi svaku priliku da podeli Evropljane.
U međuvremenu, litvanijske železnice su zbog sukoba sa Moskvom procenile da su do sada izgubile 150 miliona evra, a oko 2.000 od 9.000 radnika će biti otpušteno.
“Litvanijski incident” nije, međutim, prvi put da se Nemačka našla na meti kritika zbog Ukrajine.
Kritike na račun Šolca
Dok je Rusija u januaru tek gomilala svoje trupe na granici s Ukrajinom, nemačka vlada odbila je da podrži Kijev oružjem i blokirala druge NATO zemlje da šalju njeno oružje. Ipak, uoči invazije Nemačka je obustavila projekat Severni tok 2 zbog kriznih okolnosti, a nakon pokretanja ruske "specijalne vojne operacije" konačno je poslala Kijevu antitenkovsko oružje i PVO sisteme “stinger” te odblokirala druge zemlje EU što se tiče slanja njhiove opreme.
“Ruska invazija na Ukrajinu bila je tačka prekretnica”, kako je tada rekao Šolc, u saopštenju od 26. februara.
Šolcu, koji je sredinom juna prvi put posetio Kijev od invazije, se zbog niza pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku politiku i rat u Ukrajini prebacuje urušavanje nemačkog autoriteta u vreme dok su se šefovi država i vlada EU borili da postignu sporazum o embargu na rusku naftu i da pobede tvrdoglavo protivljenje Mađarske. On takođe nije imao ključnu ulogu u pravljenju kompromisa sa Mađarskom koji je dalje otvorio put usvajanju embarga i šestog paketa sankcija.
- Šolc je pravi problem – rekao je tada neimenovani EU diplomata.