Narandžasti tulipan

Teniski hram u jugozapadnom Londonu, oduvek je bio pozornica broj jedan, ne samo zbog svoje nesumnjivo najuglednije pozicije u kraljevstvu turnira, sa epitetom nezvaničnog prvenstva sveta u tenisu, već pre svega zbog magije koja ga okružuje.

I Holanđanin tim van Rajthoven je to na vreme shvatio. Na vreme, s obzirom da mu je 25 godina i da je, sudeći po tome, o njemu trebalo da se čuje i daleko ranije, ali nije tako bilo. I za to postoje ozbiljni razlozi.

Naradni protivnik Novaka Đokovića na Vimbldonu, u nedeljnom meču osmine finala, sve je samo ne neko ko se sme potceniti. Bez obzira što ima svega tri grend slem pobede u karijeri.

Zbog čega je ovo važno? Pre svega zato što, koliko god to nekom zvučalo neobično, ovaj meč može da bude najozbiljniji test za aktuelnog šampiona i branioca trofeja u početnoj nedelji.

Iako je Van Rajthoven 104. na svetskoj listi i nema preteranog iskustva na najvećoj pozornici, njegov motiv i želja da zablista baš protiv Đokovića, nikako se nesmeju zaobići kada su pitanju prognoze ishoda ovog susreta.

Naravno, bespredmetno je pričati koliki je Đoković favorit na papiru uoči ovog susreta, ali imam neododljiv osećaj da će, ako ništa drugo, ovo biti najlepši Novakov meč za gledanje od početka turnira.

Njegovim prethodnim protivnicima trebalo je malo više vatre i vere u sebe, da bi se rasplamsala ta strast igre na travi, nisu je imali. Van Rajthoven će svakako na svoj prvi megdan u karijeri na Central kortu izaći sa unutrašnjim buretom benzina - ili će, kako se očekuje sagoreti, ili će raspaliti ozbiljnu takmičarsku vatru koja bi i igru Novaka Đokovića mogla da podigne na stepenik više, neophodan za završnu nedelju u misiji osvajanja 21. slema.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Teniski svet bezmalo do pre mesec dana nije imao pojma o tome ko je Tim Rajthoven.

Momak iz Rozmalena imao je jednako grend slem pobeda kao pisac ovih redova ili bilo ko od vas ko ovo čita, nikada nije imao osvojen niti čelendžer, a kamoli ATP titulu, ali se u Hertogenbošu sve promenilo.

Tim je kao 205. na svetskoj listi, dobio vajld kartu da se tamo takmiči, zgrabio je oberučke, sve što je potom uradio je već istorija.

Nešto je kliknulo - sve je očas posla došlo na svoje mesto, dugo skrivani potencijal je bljesnuo i Van Rajthoven je u generalnoj probi za Vimbldon, u toj savršenoj nedelji, nanizao pobede nad Metjuom Ebdenom, Tejlorom Fricom, Igom Gastonom, savladao je na kraju i Feliksa Ožea-Alijasima i u finalu isprašio broja jedan, Danila Medvedeva, 6:4, 6:1!

Ako je neka podloga idealna da se poseku glave favoritima, onda je to svakako trava.

I ove nedelje, na putu do tog meča sa Novakom, precrtao je imena Federika Delbonisa, Rejlija Opelke i Nikoloza Basilašvilija. Savršenih 8-0 na travi ove sezone, koji upozoravaju Novaka da ne sme biti nimalo opuštanja.

Holanđani su svakako među onim igračima u čijim zemljama se i dalje na igru na travi gleda drugačije, poput Engleske, Australije, Nemačke.

Holandija je jedna od malobrojnih zemalja koja organizuje turnire na ovoj podlozi i otuda, ne čudi što je Van Rajthoven zablistao baš na njoj. Ako se može uopšte govoriti o holandskoj školi tenisa, onda je ona, baš kao što je njihova daleko čuvenija, fudbalska, nekako specifična, prefinjena.

Igrači iz zemlje lala, igrali su na vimbldonskim terenima u protekle tri decenije ozbiljnu ulogu.

Svi se sećaju Ričarda Krajičeka, nekadašnjeg broja četiri svetskog tenisa i njegovog čudesnog šampionskog pohoda 1996. godine, kada je prekinuo niz od tri uzastopne titule Pita Samprasa, pobedivši u finalu Amerikanca Maliveja Vašingtona.

Ili takođe igrača sofisticiranog stila, Pola Harhujsa i Jaka Eltinga, šampiona Vimbldona u dublu iz 1998.

Harhujs je još tri puta gubio u finalu, jednom baš sa Eltingom, a u ostala sva slučaja sa Sendonom Stolom i Džaredom Palmerom.

I Jan Simerink je baš te 1998. kada su Harhujs i Elting slavili, stigao do najboljeg rezultata u singlu, četvrtfinala, tako da je Tim van Rajthoven na korak od toga da ponovi njegov uspeh, s tim što je pred njim najveći mogući izazov, sudar sa šestostrukim šampionom i čovekom koji za poraz ne zna na poslednja 24 meča u Londonu.

Sjeng Šalken, još jedan u nizu holandskih vitezova, poslednji je koji se u singlu probio u drugu nedelju turnira, bilo je to 2004.

Kod dama, Kiki Bertens je pre četiri godine stigla do četvrtfinala, čisto da se potvrdi da i kod devojaka ima onih koje uživaju u igri na travi.

Kako god bilo, nesumnjivo je na vimbldonsku trpezu neočekivano stiglo super osveženje, sa neodoljivim ukusom narandže, koje nekako baš prija u ove sparne julske dane.

Van Rajthovenova igra je i melem za oči - momak ima izuzetno meku ruku, kadar je da igra prelepe i za travu veoma bitne slajs udarce i iz forhenda i bekhenda. Izuzetno se dobro pozicionira, ima taj brz, sitan korak kojim se odlično kreće po terenu i neverovatno dobro koristi svaki milimetar prostora.

Jako često pogađa same uglove terena i linije, odlično otvara prostor i vešto kombinuje strpljivu igru s osnovne linije, sa pravovremenim izlascima na mrežu. Ne srlja, njegov volej je proračunat, upotrebljen u pravi čas, za egzekuciju. Sve uz primerenu dozu agresivnosti.

Uostalom, to je baš nekako holandski pečat, odlikuje ih zaista dobar osećaj za igru na travi. Reminiscencija na period kada su na ovim terenima igrali baš Elting (jednako meke ruke) ili Harhujs, nije slučajna.

Uostalom, njegov trener je Igor Sajsling, momak generacije Novaka Đokovića, čija je majka naše gore list.

Novak i Igor se poznaju, a Sajsling je najdalje dogurao do 52. mesta i zanimljivo, baš trećeg kola na Vimbldonu, tako da ga je njegov sadašnji učenik prestigao već sada, na svom grend slem debiju!

Svet sporta često je surov i nepravedan, i tako nešto moglo bi se reći baš kada je u pitanju Van Rajthoven, jer se proteklih godina borio sa nizom povreda. I to je bio razlog što je svima ostao "ispod radara", što ga nije bilo nigde.

Poput recimo Aslana Karaceva koji je zablistao 2021. godine, ili Van Rajthovenovog sunarodnika, Botika van de Zandšulpa, druge strane holandske medalje na ovom turniru.

Tim van Rajthoven je kao i mnogi tinejdžeri silno obećavao, još 2015, našao se na Floridi, u čuvenoj IMG akademiji, ali kada je bilo najvažnije, usledile su tri užasne godine ispunjene povredama.

Morao je da prođe operaciju zgloba šake, dugo se borio sa upalom unutrašnje strane tetive lakta, što je znatno ređa pojava. I da sve bude gore, dogodilo mu se da ima trombozu arterije u ruci, tako da je često imao osećaj utrnulih prstiju šake. Morao je na operaciju kako bi ukolonili krvne ugruške. I kako onda misliti na tenis i probijati se u tom surovom svetu profesionalizma?

Posle svega, ova holandska priča sada ima taj bajkovit prizvuk. Momak je nagrađen za sav trud i rad, pre svega za to što nije odustao kada bi mnogi na njegovom mestu uveliko okačili reket o klin. I na tome mu treba čestitati.

Jako je lepo čuti mladog igrača, kako veruje u sebe i kako pred ovaj meč sa Đokovićem ima jasnu viziju.

"Pre nego što je turnir počeo, sanjao sam da igram protiv Novaka. Biti u prilici da dođem do toga i da igram na Central kortu ili terenu 1 je nešto prelepo, magično. U svaki meč ulazim sa mislima da ću pobediti. Tako će biti i protiv Đokovića, ući ću u meč sa razmišljanjem da mogu da pobedim", jasan je Van Rajthoven.

Kada vežete osam pobeda, usput dobijete i sadašnjeg broja jedan, samopozdanje doseže sam plafon i to je i kod Tima razumljivo.

Posebno jer sada ističe da je pobedio mnoge unutrašnje izazove, koje ranije nije uspevao.

Više ne razmišlja negativno na terenu, nije opsednut greškama ili time kako će na njegovu igru gledati neko sa strane, sve je u suštoj pozitivi. I to daje rezultate.

"Kod mene, sve je bilo u glavi. Kod svakog igrača postoje različite stvari na kojima treba raditi. Kod nekog je to servis, kod ostalih forhend, možda bekhend. Imao sam osećaj da je kod mene uvek to u vezi sa mojom glavom. To je u tenisu možda i najvažnija stvar, najbitnije je da ostanete čvrsti i pozitivni", smatra Holanđanin.

Njegov trener, Igor Sajsling, pred ovaj duel se našalio.

"Sad ću pravo na Jutjub, da ispratim neke Novakove mečeve. I u tajnosti, pitaću neke ljude okolo ako imaju kakav savet oko toga, možda nešto o tome u čemu Đoković nije dobar, tražiću neku poverljivu informaciju", rekao je Sajsling.

A Van Rajthoven? U tom obiljnu kolorita Vimbldona, u tom moru mirisnih ruža, petunija, hortenzija, izgleda se našlo mesto i za jedan poseban, narandžasti tulipan posebnog mirisa.

Dakle, vreme je da uživamo. Da se uzme neko hladno, osvežavajuće letnje piće, voćna salata, i da se usmeri sva pažnja na današnji meč. Biće to praznik za oči, bez dileme.