ZA 5 GODINA U SAOBRAĆAJNIM NESREĆAMA POGINULO 442 MLADIH! Brojke su zabrinjavajuće, zašto nam tinejdžeri ovoliko GINU NA PUTEVIMA?
U proteklih pet godina u saobraćajnim nesrećama tragično su nastradale čak 442 mlade osobe uzrasta od 15 do 30 godina. Ginuli su vozači, putnici, mahom oni koji su tek navršili 18 godina vraćajući se iz noćnog provoda. Istraživali smo kako stati na put ovim tragedijama i sačuvati živote mladih.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
- Mladi vozači ili usijane glave jedan su od četiri problema i u Ujedinjenim nacijama. To je problem na globalnom nivou. U pitanju su mladi vozači, uglavnom muškog pola - kaže za "Blic" Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Blic preporučuje
Prema njegovim rečima, rešenje za to kako stati na put tragedijama u kojima mladi ginu nije komplikovano, ali kako kaže nije ni lako sprovodivo. Kako kaže, suština je u obrazovanju mladih, podizanju svesti o opasnostima koje, nažalost, u auto školama mladi ne dobijaju.
- Imate mladog čoveka koji odsluša teoriju, položi je. Onda tu dolazi praktična obuka, polaganje. Čitava obuka može da traje 2 meseca, šest meseci i ona je fokusirana da naučite pravila i da rukujete motornim vozilom - navodi Okanović i naglašava da obuka od mladih “ne traži da budete vaspitani, da znate koje su opasnosti..."
- Vi nekome dozvoljavate da pristupi sistemu, a da nema svest koliko je važan pojas, brzina, koliko je važno ne sedati pod dejstvom alkohola. Mlad vozač u redovnim okolnostima stekne iskustvo, ali neki nemaju tu sreću. Dešava se i da oni usmrte nekog. Ključ leži u saobraćajnom znanju i vaspitanju - naglašava naš sagovornik i dodaje da je važna i svest roditelja.
Saobraćajno vaspitanje
Prema njegovim rečima sadašnji roditelji imaju malo saobraćajnog vaspitanja, ne vezuju decu, prevode decu preko ulice na crveno svetlo, van pešačkog...
- Osnovni zadatak je na obrazovnom sistemu Srbije, Mi smo jedna od retkih zemalja koja ima samo u osnovnoj školi saobraćajno vaspitanje. Većina država ih ima i u vrtićima i osnovnim i srednjim školama. Samim tim, kada sa decom radite od početka i razgovarate sa njima o saobraćaju, oni kad odrastu imaju drugačiju svest. Tada imate mladog čoveka koji kada dođe i zakuca na vrata autoškole ima drugačiju svest, svestan je da je svaki pogrešan potez posledica pogrešne odluke. Najlakše je reći da podignemo kazne, restrikciije, kamere. Ima i to svoje, ali ne možemo da se oslonimo samo na represiju. Do sada nažalost nismo uspeli da promenimo i pomerimo se sa mrtve tačke, u osnovnoj školi imamo određeni broj časova gde se uče pravila - pojašnjava Okanović i naglašava: "nije nama osnovni problem poznavanje pravila, već prepoznavanje opasnosti".
- Mi smo sa srednjoškolcima 2009. počeli da radimo. Oni su super, pričali smo im šta se dešava kada prekoračiš brzinu, na jedan prijemčiv način, posle tog predavanja oni se ne čuju i uvek imamo isti scenario, Svi ćutke izađu, sve što im je rečeno su vrlo prihvatili, nakon čega dođe grupica u kojoj dominiraju devojčice i kaže: "Dođite opet da čuju svi naši drugari, ne znate šta oni rade za volanom" - priča naš sagovornik i dodaje da u obrazovanju u Srbiji "imamo samo ono što se svodi se na pravila saobraćaja, ali ne i bezbednosti saobraćaja. Puno toga mora da se uradi u obrazovnom sisitemu, preko noći ne može ništa".
Crna statistika
Prema njegovim rečima, u proteklih pet godina u nesrećama je ginulo 511 osoba starosti od 15 do 30 godina.
- Od toga 86 procenata su vozači i putnici, odnosno 442 osobe - naglašava on.
Marina Nadejin, dečiji psiholog kaže za "Blic" da je svest kod adolescenata drugačija, te i da na njihovo ponašanje za volanom kada tek polože vožnju utiče doživljaj svemoći.
- Postoji čitav niz različitih faktora, ali ono što je poznato i prednjači jeste njihova ideja da sve mogu i da se loše stvari dešavaju drugima. Svakog od njih da pitate da li sme da sedne priprit većina će reći ne. Ako pitate da li treba brzo voziti, daće odgovor ne. Oni kada se odluče da ipak to urade, to je jer imaju potrebu za izazovom, da testiraju sebe, granice, ima tu trkanja, nedostatka iskustva - pojašnjava Nadejin.
Probijanje granica
Kako kaže, psihološki gledano na pogrešne odluke za volanom utiču kombinacija potrebe za probijanjem granica, ispitivanje koliko mogu, koliko su moćni.
- Sa jedne strane je ispitivanje granica koje je u toj kombinaciji gde su manje oprazni - pojašnjava naša sagovornica i dodaje da roditelji u ovome imaju važnu ulogu.
- Godinama unazad iz Agencije za saobraćaja, policije je bilo sistemskih akcija gde se razgovaralo sa adolescentima, na način koji je njima bio prilagođen. S jedne strane treba se nastaviti sa tim, dok sa druge strane roditelji treba da budu svesni da kada daju detetu brza kola ne čine nikakvu uslugu detetu. Roditelji bi trebalo da procene stepen samoodgovornosti, samozaštite deteta, da budu sigurni da ako uzme nešto da neče voziti, da neće sedati u kola sa nekim ko je uzimao alkohol ili psihoaktivne supstance, ali i da se neće se potrpati u gepek i završiti u Dunavu - pojašnjava ona i zaključuje: "Edukacija mladih pre svega, ali bi i roditelji morali da razmisle".
Tragične nesreće u kojima su mladi nastradali
BMW-om sleteli u Dunav
Kobnog 22. novembra 2014. godine, dogodila se stravična saobraćajna nesreća u kojoj su tri mlade osobe izgubile život, a tri su bile povređene. “Bmw” je pod punim gasom sleteo u reku i za Nemanju, Anastasiju i Miloša nije bilo spasa...
Nesreća se dogodila u 3.43 minuta na Adi Huji kod jednog restorana. Iz reke su izvučene tri mlade osobe: vozač Dušan Jovanović koji je tada imao 19 godina, i tek punoletne Milica Jokić i Luka Višnjić. Svo troje zadobili su hipotermiju i lakše telesne povrede.
Pročitajte još
Beživotna tela Nemanje Antića (18) i Anastasije Stajić (16) iz reke izvukli su ronioci. Miloševo telo bilo je zarobljeno u gepeku automobila, jer kada su krenuli iz provoda, za njega drugde u kolima nije bilo mesta. Dušan, koji je upravljao automobilom, bez dozvole i u alkoholisanom stanju, brzinom većom od 110 kilometara na sat sleteo je pravo u reku.
Udarili u nadvožnjak brzinom od 150 na sat
Petorica mladića starosti od oko 18 godina poginula su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 2014. godine u Batajnici, na autoputu ka Novom Sadu, kada su sleteli sa puta i autom udarili u nadvožnjak.
Oni su u trenutku kada su stradali vozili 150 kilometara na sat, pošto u automobilu koji je u potpunosti uništen i nakon nesreće su kazaljke pokazivale tu brojku. Prema nezvaničnim saznanjima, oni su zajedno išli na rođendansku žurku.
Pročitajte još
Oni su se kretali delom puta gde su radovi u toku, i koji je zatvoren za saobraćaj. Na mestu gde se desila nesreća postoji jedno izdignuće, koje je verovatno uzročnik nesreće.
Sudarili se sa vozilom iz suprotnog pravca
U decembru 2021. godine četvorica mladića starosti od 21 do 23 godine nastradala su na na magistralnom putu Novi Pazar- Ribariće, kada su se sudarili sa autombilom kraljevačkih tablica "folksvagen golf" koji je naizlazio iz suprotnog pravca.
Pročitajte još
Do nesreće je došlo zbog klizavog kolovoza i neprilagođene brzine, a u sudaru su povređene još dve osobe.
Kolima sletele u Južnu Moravu
Četiri drugarice su se kobne noći zajedno vraćale iz izlaska, kada su automobilom, najverovatnije zbog neprilagođene brzine, sletele s puta pravo u Južnu Moravu u mestu Predejane nedaleko od Vranja.
Pročitajte još
Dve su stradale na mestu, dok su druge dve tinejdžerke zadobile povrede.