Isto tako, američki zvaničnici procenjuju da su ruske trupe toliko oslabljene borbom da su sposobne samo da ostvare spore teritorijalne prednosti. A to znači, kaže Hejns, da bi rat mogao da traje dugo.
Putin i dalje ima iste ciljeve kao i one koje je imao na početku sukoba - da zauzme veći deo Ukrajine, rekla je Hejns. Ali, kaže ona, malo je verovatno da će Rusija uskoro postići taj cilj.
"Vidimo nepovezanost između Putinovih kratkoročnih vojnih ciljeva u ovoj oblasti i kapaciteta njegove vojske, neku vrstu nesklada između njegovih ambicija i onoga što je vojska u stanju da postigne“, rekla je ona na konferenciji za medije američkog Ministarstva trgovine.
Pošto nije uspela da postigne svoj prvobitni cilj da zauzme Kijev, Rusija se fokusirala na zauzimanje teritorije u istočnom regionu Donbasa. Ruske snage su tamo ostvarile uspeh, nedavno su preuzele kontrolu nad gradom Severodonjeckom, ali napredak je bio spor i ukrajinske snage su pružile snažan otpor, piše BBC.
U svom prvom javnom komentaru od maja o proceni američkih obaveštajnih službi o ratu, Hejns je nagovestila da će ruska invazija trajati "duži vremenski period“ i da "slika ostaje prilično sumorna“.
Ona je rekla da obavještajne agencije vide tri scenarija kako bi se rat mogao odigrati, a najvjerovatniji je spori sukob sa Rusijom koja ostvaruje "postepene dobitke, bez prodora".
Druge, manje verovatne mogućnosti uključuju veliki ruski prodor, ili stabilizaciju linija fronta sa Ukrajinom koja postiže neke manje dobitke.
To može da znači da Moskva postaje sve zavisnija od "asimetričnih alata“ za ciljanje svojih neprijatelja; uključujući sajber napade, napore da se kontrolišu energetski resursi, pa čak i nuklearno oružje.
Komentari Hejnsove usledili su nakon što su lideri NATO-a obećali da će podržavati Ukrajinu koliko god bude bilo potrebno - slanjem još vojnika po Evropi i članstvom Finske i Švedske u Alijansi.
Šef NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je to najvećim remontom Alijanse od Hladnog rata, pri čemu je američki predsednik Džo Bajden obećao da će NATO biti "ojačan u svim pravcima u svim domenima - kopnu, vazduhu i moru".
Odgovarajući na mogućnost da dve nordijske zemlje postanu članice NATO-a, Putin je optužio vojnu alijansu za namernu eskalaciju tenzija. "Ako NATO trupe i infrastruktura budu raspoređeni, [Rusija] će biti primorana da odgovori“, rekao je Putin tokom posete Turkmenistanu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je zatražio pomoć od međunarodne zajednice. Kaže da je njegovoj zemlji potrebno oko 5 milijardi dolara mesečno za finansiranje rata protiv Rusije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
