Francuska odbila da izruči levičarske militante Italiji, Makron odbio da komentariše odluku suda
Apelacioni sud u Parizu saopštio je danas da je odbio zahtev Italije za izručenje nekoliko bivših levičarskih militanata koje su francuske vlasti uhapsile prošle godine.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Sud je u saopštenju naveo da je odbacio zahtev za ekstradiciju deset osoba koje su osuđene u Italiji za dela počinjena pre 1993. godine, pozivajući se na pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i pravo na pravično suđenje koja su predviđena članovima 8. i 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodi Rojters.
Blic preporučuje
Kancelarija francuskog predsednika Emanuela Makrona odbila je da komentariše odluku suda, koju su osudili istaknuti italijanski političari.
Ðorđa Meloni, lider krajnje desničarske partije Braća Italije, nazvala je odluku francuskog suda "neprihvatljivom i sramotnom", a njen desničarski saveznik Mateo Salvini, lider stranke Liga, okarkterisao ju je kao "odvratnu", navodi Rojters.
Francuska je decenijama pružala utočište odbeglim italijanskim levičarskim militantima koji su u Italiji osuđeni na osnovu optužbi za terorizam pre nego što su konačno uhapšeni u aprilu 2021. godine.
Među sedmoro uhapšenih militanata bio je i Ðorđo Pjetrostefani, suosnivač grupe Neprekidna borba, osuđen na 22 godine zatvora zbog svoje uloge u ubistvu milanskog policijskog komesara Luiđija Kalabrezija 1972. godine.
Ostalih šestoro uhapšenih bili su pripadnici Crvenih brigada, uključujući Marinu Petrelu, Robertu Kapeli i Serđa Tornagija, koji su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora zbog učešća u raznim ubistvima i otmicama, saopštila je policija, podseća Rojters.
Italija je dugo tražila da joj Francuska izruči desetine levičarskih gerilaca, koji su dobili utočište u Francuskoj pod uslovom da se odreknu nasilja nakon takozvanih „Godina olova“, kako se u Italiji naziva crno razdoblje od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka, u kom su razne ekstremne levičarske i desničarske grupe izvele niz terorističkih napada, navodi britanska agencija.
U tom periodu stotine ljudi su ubijene u nasilnim akcijama ekstremista.
Savetnik predsednika Francuske je prošle godine rekao da je hapšenje sedmoro begunaca omogućilo da se obnovi „klima poverenja” između Makrona i italijanskog premijera Marija Dragija posle godina tenzija između Pariza i Rima u vezi sa ovim pitanjem, navodi Rojters.