Foto: Stanislav MilojkovićKlimatske promene i ove proizvodne godine u poljoprivredi pokazuju svoje nepredvidivo lice, vide to ratari prilikom aktulene žetve pšenice po rodu koji je različit, a vide i ukazuju stručnjaci koji analiziraju stanje useva tokom cele godine, a posebno u periodu ubiranja roda.
Osim podatka da je poljoprivrednih kultura i ove godine posejano na dovoljnim površinama da se pokriju potrebe domaćeg tržišta, a biće i za izvoz, pa tako imamo kukuruz posejan na oko 1,2 miliona hektara u Srbiji, pšenicu na 620.000 hektara i suncokret na 230.000 hektara, uveliko se govori koje su kulture otpornije na sušu i šta je u perspektivi najisplativije proizvođačima.
Vojvođanski stručnjak dr Stevan Maširević, doskorašnji direktor Departmana za fitomedicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dobitnik svetskog priznanja za zaštitu suncokreta od prevremene suše, kaže da se mora ići na kulture koje bolje podnose deficit vlage.
„U našim uslovima skoro svake treća godina je sušna, a sad susušne godine usledile jedna za drugom. Zato se moramo ozbiljno suočiti sa sušom, a to podrazumeva konzervacijsku obradu zemlje pre svega, što znači da se minimalno ore i da se brazda nakon oranja odmah zatvara kako se ne bi gubila vlaga iz zemljišta. Kada se manje diže zemlja, manje dolazi do isparavanja vlage. Moramo čuvati svaku kap vode, jer kada su žedni usevi i njive kao ove zime i proleća, a pravu kišu nismo imali od prošle godine, onda usevi pate, a rod je slabiji. Moramo ići na kulture koje bolje podnose sušu, a to je od ratarskih kultura koje su kod nas najzastupljenije, suncokret, on najbolje podnosi sušu. Tada nema ni bolesti“, objašnjava dr Stevan Maširević.
Iako klimatolozi tvrde da se ne može govoriti o pogoršanju vremenskih uslova na osnovu krakog perioda promene klime, poljoprivredna struka odavno beleži promene koje klima, a pre svega, suša izaziva na zemljištu i biljkama.
„Veoma je čudan raspored padavina, i to su ekstremne po količini padavine kada za kratko vreme padne po 50, 60 litara kiše po kvadratnom metru. Nema više lepih prolećnih kiša, u maju i junu, koje su davale stabilnost i prinos. Zato je stručnjacima teško da daju preporuku kada sejati i kada početi proizvodnju i zato ne treba ići ceo usev na ranu ili kasnu sortu, pravilo je da nema pravila baš zbog klimatskih promena“, konstatuje dr Maširević.
Čudne padavine pa čudan i rod
Da se suočavaju sa ekstremima uverili su se i banatski ratari, koji prijavljuju različite prinose pšenice na svojim njivama.
Dok je u samom Zrenjaninu prinos žita ispodprosečan i kreće se oko četiri tone po hektaru u ataru Hetina, u opštini Žitište je druga priča. Bilo je kiše i prinos je dobar.
„Završio sam žetvu pšenice na 15 jutara, prinosom sam više nego zadovoljan. Po hektaru sam imao sedam tona žita što je jako dobar prinos, a i kvalitet je odličan, i hektolitar, i proteini i gluten. Hetin je imao više kiše u maju u odnosu na ostali deo Banata, što je sigurno doprinelo dobrom prinosu i kvalitetu. Pšenicu sam uskladištio i čekam cenu“, kaže poljoprivrednik iz Hetina Goran Kovačević, koji je primenio kompletnu agrotehniku, ne štedeći ni na čemu, iako su cene i đubriva i goriva poskupele.
„Biljka traži svoje i ne pita za cenu. Moja poslovna politika je da uložim maksimalno i da se nadam da će mi biljka vratiti. Vidim da su i ostali hetinski poljoprivrednici slično radili. U proseku, u Hetinu je prinos između šest i sedam tona po hektaru. U Zrenjaninu je, koliko čujem, manji, a ima atara gde je i 2,5 tone. To je ivica rentabilnosti. Videćemo, cena zavisi i od svetskih prilika“, ističe Kovačević koji na 15 jutara ima kukuruz i na 15 suncokret.
U Poljoprivredno stručnoj službi u Zrenjaninu kažu da podaci sa terena pokazuju različite prinose pšenice i stanje usva, počev od toga da je bilo površina gde je pšenica potpuno stradala od grada i olujnog vetra, do nekih njiva sa odličnim prinosom.
„Od rasporeda padavima, koji je bio različit, zavisio je i rod pšenice i to je bio glavni faktor, klimatski faktor, koji je uticao na njen rod. Izgled biljke je bio dobar do maja, ali nedostatak vlage je uticao da se stanje promeni u delovima atara gde nije bilo kiše, usevi su se proredili, osušili su se sekundarni izdanci, a žito je počelo da pogoreva. Prinosi žita ipak se kreću od pet do sedam tona po hektaru u proseku“, objašnjava savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanina Zorica Rajačić.
Ona ističe da je nedostatak padavina uočljiv i kod jesenjih useva, posebno kada je reč o kukurzu, soji i šećernoj repi.
„Suncokret se još uvek dobro drži, bolje podnosi sušu. Imamo paradoks na delu, da u jednom delu zemlje imamo poplave, a u drugom sušu i to veliku. Uticaj vremenskih prilka i neprilika je sve više uočljiv“, kaže Zorica Rajačić.
Kukuruz je broj 1. u Srbiji, a sucokret budućnost
Profesor Stevan Maširević smatra da je kukuruz broj jedan poljoprivredna biljka u Srbiji, ali i da je vojvođanski brend.
Sada se, kaže, na kukuruzu rade selekcije na otpornost prema suši, kao i da će morati da ide na raniju setvu, negde oko marta, kako bi biljka uhvatila malo zimske vlage.
„Tropske vrućine kukuruz i soja sada teško podnose, jedino se suncokret još drži. Kod njega je glavni limitirajući faktor proizvodnje bolest, a kad je suša onda je nema. On gura dobro, rodi dobro i ima dobar sadržaj ulja i proizvođačima to odgovara, posebno ako cene budu na pristojnom nivou. Suncokret će u nekom doglednom vremenu biti biljka budućnosti“, kaže dr Maširevič.
Sa ovakvim klimatskim promenama treba, objašnjava novosadski stručnjak, gajiti kulture poštujući regionalne kartakteristike pa tako u regionu Subotice i severne Bačke i Banata sejati pšenicu, suncokret i uljanu repicu, u regionu Banata treba sejati slične biljke, uz sejanje kukuruza, a Srem kao region sa izvanrednom zemljom može da ide na gajenje kukuruza, ali sa kraćom vegetacijom, što poljoprivrednici već koriste.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
