Arheologija i istraživanja: Ostaci pećinske žene milion godina stariji nego što se mislilo

Fosilni ostaci koji su pripadali najstarijim precima ljudi mnogo su stariji nego što su naučnici isprva mislili, pokazalo je novo istraživanje.

Fosili, kao i onaj pećinske žene Ples, zakopani su milenijumima u južnoafričkoj pećini poznatoj po imenu Kolevka ljudske vrste.

Najnovija istraživanja su pokazala da je grupa pećinskih ljudi lutala zemljom pre 3,4 i 3,7 miliona godina.

Ovo novo saznanje moglo bi da preoblikuje uobičajena shvatanja ljudske evolucije.

• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka
• Put u podzemlje Srbije: Šta se krije ispod površine, u tmini pećine
• Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili

To znači da sada postoji više načina na koje su naši preci mogli da evoluiraju.

Godinama su naučnici verovali da je vrsta Australopitekus afrikanus, čiji su fosili otkriveni u pećinama Sterkfontejn u blizini Johanesburga, bila stara manje od 2,6 miliona godina.

Tamo je otkriveno najviše ljudskih ostataka praljudi, nego bilo gde drugde na svetu, poput lobanje pronađene 1947. godine koja je pripadala pećinskoj ženi koja je dobila nadimak Ples.

Prema stručnjacima iz Smitsonijan muzeja, ove vrste, koje su hodale na dve noge, bile su mnogo niže od savremenih ljudi.

Mužjaci su prosečno bili visoki 138 centimetara, a ženke 115.

Ali najnovije tehnike sugerišu da su Ples i ostaci otkriveni oko nje zapravo milion godina stariji nego što se mislilo.

Istraživači su došli do novih podataka o starosti testirajući sediment oko fosila.

Ranije su naučnici smatrali da su Australopitekus afrikanus hominids premladi da bi evoluirali u naše pretke, koji su lutali zemljom pre oko 2,2 miliona godina.

Ovi nalazi sada sugerišu da su imali još milion dodatnih godina da naprave taj evolucioni skok - što otvara mogućnost da je Ples bila deo vrste pećinskih ljudi koji su nam bili preci.

Ova vrsta postojala je na Zemlji u isto vreme kada i majmun poznat kao Lusi, čiji su ostaci stari 3,2 miliona godina.

Nova saznanja pokazuju da su dve vrste mogle da komuniciraju i razmnožavaju se, kažu naučnici, a to komplikuje dosadašnju sliku o tome odakle su ljudi došli, pa se pretpostavlja da evolucija možda i nije tako jednostavna.

"To znači da je naše porodično stablo "više kao grm", rekao je francuski naučnik Loren Brukle koji je radio na studiji.

Možda će vas zanimati i video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk