POTPUNA EUFORIJA U HRVATSKOJ: S nestrpljenjem čekaju OVAJ DAN i dva VELIKA događaja, ništa neće biti isto!
Očekuje se da će Francuska na kraju predsedavanja EU predložit još jednu formalnu odluku
Lideri Evropske unije su sa juče završenog samita u Briselu podržali ulazak Hrvatske u evrozonu od 1. januara 2023. i pozvali tela Saveta na usvajanje zakonskih akata koji će to omogućiti. Hrvatska je ispunila uslove, a sada se nastavlja formalni postupak. Na kraju samita predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel čestitao je Hrvatskoj na ovom uspehu.
"MERIDIAN IMA SLUHA ZA REALNE PROBLEME": Predsednica opštine Gračanica o značaju donacija domaće kompanije
HRVATI NE ZNAJU NI KOJE AVIONE IMAJU! Skandalozni ispad u njihovim medijima - umesto svojih stavili naše letelice, pa usledila burna reakcija
KOLINDU SADA VIŠE NIKO NE PREPOZNAJE! Bivša hrvatska predsednica promenila LIČNI OPIS, građani šokirani (FOTO)
Predsednik hrvatske Vlade Andrej Plenković izrazio je zadovoljstvo odlukom Evropskog saveta.
- Podrška za ulazak Hrvatske u evrozonu izvrstan je znak za njeno visokoevrozoniranu ekonomiju i ojačavanje njene otpornosti na krize - rekao je šef hrvatske Vlade.
Dodao je da je hrvatska ekonomija visokoevrozonirana, da je 50-60 odsto zajmova i štednje u evrima, da 70 odsto turista u Hrvatsku dolazi iz zemalja evrozone te da se dve trećine trgovinske razmene obavlja sa evrozonom.
Odgovor na krizu
- Današnji dan samita vrlo je važan za Hrvatsku koja će postati 20. članica evrozone, što je strateški cilj moje Vlade - rekao je Plenković. Naglasio je kako će članstvom u evrozoni Hrvatska biti pripremljenija za odgovore na razne krize poput energetske, krize hrane, inflatornih pritisaka itd., na jednak način na koji joj je članstvo u EU pružilo bolju zaštitu u pandemiji kovida-19.
Podrška preporuke o ulasku Hrvatske u evrozonu je pretposlednji korak u procesu odlučivanja u organima EU. Zadnji korak biće usvajanje tri zakonodavnih predloga o ulasku Hrvatske, što će se dogoditi na sastanku Saveta za ekonomiju i finansije 12. jula, a od 1. januara sledeće godine evro će biti službena valuta u Hrvatskoj.
Iako to nije bila formalna tema, premijer Plenković se tokom učestvovanja na samitu u Briselu angažovao i za učvršćivanje podrške za ulazak Hrvatske u Šengen. Izgledi su veliki da se i taj cilj ispuni u isto vreme kada i ulazak u evrozonu. To bi značilo da će se od početka sledeće godine ukinuti i granične kontrole prema Sloveniji i Mađarskoj, kao i kontrola pasoša onima koji budu iz Hrvatske putovali u države Šengena.
I Evropska komisija i Evropski parlament odavno su dali podršku za ulazak Hrvatske u Šengen. Međutim, to je pitanje čekalo na red u Evropskom savetu. Jedna od prepreka bila je i činjenica da su Bugarska i Rumunija davno pre Hrvatske ispunile uslove, ali još nisu ušle u Šengen.
No, prema diplomatskim izvorima, ti slučajevi se više ne povezuju pa se očekuje da će Francuska uskoro, na samom kraju svog predsedavanja Evropskom unijom, predložiti i formalnu odluku za ulazak Hrvatske u Šengen. Posle toga bi brzo mogla i da se sprovede i procedura davanja mišljenja Evropskog parlamenta. Hrvatska bi tako istovremeno mogla da ispuni oba glavna strateška cilja postavljena kada je postala članica Evropske unije.
Glavne teme drugog dana samita u Briselu bile su i visoka inflacija, kao posledica porasta cena energenata, kao i mere koje se preduzimaju da bi se ona suzbila. O tome je pred liderima zemalja članica govorila Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke.
Evropska komisija istovremeno radi na usklađivanju mera kako bi se ublažila i energetska kriza, pogotovo nakon šestog paketa sankcija protiv Rusije koji uključuje i embargo na uvoz ruske nafte.
Zbog energetske krize Evropska komisija je pripremila novi plan REPowerEU za smanjenje zavisnosti EU o ruskim fosilnim gorivima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da se ubrzava sprovođenje plana za smanjenje zavisnosti od Rusije, da se pune skladišta gasa po Evropi kao i da se sve države zajedno pripremaju za bilo koji mogući scenario. Iznela je podatke prema kojima je uvoz gasa u EU iz Sjedinjenih Američkih Država povećan za više od 70 odsto tokom ove godine, za 17 odsto iz Norveške, gotovo 90 odsto iz Azerbejdžana, da će se povećati i uvoz iz Egipta i Izraela kao i drugih izvora. Time se, smatra šefica Evropske komisije, već značajno smanjila zavisnost od ruskog gasa.
I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel čestitali su Francuskoj na uspešnom predsedavanju Evropskom unijom u izazovnim vremenima. Ovo je bio zadnji samit za vreme francuskog predsedavanja, a od 1. januara tu ulogu će preuzeti Češka.
Francuski predsednik Emanuel Makron je na zadnjoj konferenciji za štampu kao šef države koja predsedava Unijom kao uspeh naveo reakcije na izazove koji su se pojavili. Nije propustio priliku da govori i o svom novom planu o stvaranju Evropske političke zajednice, pri čemu je još jednom naglasio kako ta ideja nema za cilj da zameni postojeći proces proširenja Evropske unije, već da stvori novi okvir za saradnju i zajedničko delovanje na evropskom kontinentu.
Makron se zahvalio za saradnju i predsedniku Evropskog saveta Mišelu i predsednici Evropske komisije fon der Lajen naglasivši da "bez njihove pomoći uspesi postignuti tokom francuskog predsedavanja ne bi bili mogući".
BONUS VIDEO: Ukrajinski dronovi "love" ruske vojnike noću