U zaključcima usvojenim prvog dana samita u Briselu navodi se da Evropski savet potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova na Zapadnom Balkanu, izmeđuostalog i kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju "normalizacije odnosa Srbije i Kosova".

Tekst zaključaka ponavlja nedvosmiselnu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana, ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina.

Evropski savet poziva na brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja u razgovorima između Sevrene Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.

Naglašava se i spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj u primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji.

BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. gdoine u Briselu, što bi zemlji omogućilo napredak na evropskom putu.

Nakon usvojenih zaključaka o Zapadnom Balkanu i odobrenih kandidatskih stausa za Ukrajinu i Moldaviju, EU lideri nastavljaju večeru u Briselu na kojoj će biti reči o daljoj podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, odnosima sa Turskom, a razmeniće se i mišljenja o predlogu francuskog predsednika, Emanuela Makrona, o formiranju evropske političke zajednice.

Petak, drugi dan samita EU, tradicionalno će biti posvećen razgovorima o Evrozoni, a liderima EU će se u Briselu priključiti i predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard i predsedavajući Evrogrupe, Paskal Donahju.