ULAZAK U EU - (GEO)POLITIČKO PITANJE Samit u Briselu razotkrio prave kriterijume za članstvo u Uniji, a iz svakog od njih provejava: ZAPAD NE ŽELI BALKAN U SVOJOJ KUĆI
Kao što je u onoj Andersenovoj bajci dete na kraju priče uzviknulo "Car je go", tako je posle jučerašenjeg Samita o Zapadanom Balkanu sa liderima o Evropske Unije jasno da je pristupanje EU više nego ikad - (geo) politička stvar. Istina, Srbija nije pri kraju evropske bajke, ali je pitanje šta će dalje EU: hoće li nastaviti, poput cara iz bajke, da ponosno korača, ili će promeniti taktiku.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ako je i bilo zabluda oko pristupanja EU, razvejao ih je jučerašnji samit u Briselu. Tri sata razgovora se svelo, kako je saopšteno, na razmenu mišljenja o mogućnostima ubrzanja pristupanja. Sa druge strane, Ukrajina je, nakon invazije Rusije, lansirana u orbitu EU i mimo reda dobija status kandidata.
Ni približno dotle nije stigla Bosna i Hercegovina, juče su se tome usprotivile Francuska, Nemačka i Holandija. I ostatak Zapadnog Balkana stagnira - Srbija ne otvara klastere zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, a Severna Makedonija i Albanija ne uspevaju da započnu pregovore jer Bugarska insistira na blokadi a EU nema mehanizme da je umilostivi.
Pročitajte još
Sve bi se moglo svesti na izjavu šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja.
- Danas nije dobar dan - kazao je Borelj komentarišući dešavanja oko Zapadnog Balkana i EU.
Nema pridruženja bez promene stava
Lideri zapadnog Balkana ocenili su da je to nepravedno, ali jasno je da je pristupanje EU sve više postaje (geo)političko pitanje, jer da je suprotno o Ukrajini se u kontekstu kandidata ne bi ni raspravljalo a Albanija i Severna Makedonija bi započele pregovore jer su ispunili sve uslove.
Postavlja se pitanje, da li će se ta praksa nastaviti i dalje? Da li je nešto trulo u EU? I, želi li, EU uopšte Zapadni Balkan kao deo organizacije?
Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les nema dileme, politika je u pristupanju uvek stavljala prste. Za Blic on dalje ističe - nema proširenja bez promene stava srca EU.
- Proširenje EU je uvek bilo pitanje politike i uvek će biti. Pitanje je da li Evropljani, delujući kolektivno, žele da se zemlja pridruži EU ili ne. EU navodi potrebu da se ispune uslovi, koji jesu važni, ali su sekundarni u odnosu na politiku. Evropska ekonomska zajednica, kakva je tada bila, priznala je Grčku 1981. bez potrebe za uslovima. Slično, ublaženi su uslovi da bi se 2007. Bugarska i Rumunija pridružile. Nasuprot tome, EU odbija viznu liberalizaciju Kosova, uprkos dogovoru o demarkacij granice sa Crnom Gorom, jer države poput Holandija to ne žele. Ne pravim razliku između Ukrajine i zemalja Balkana, niko od njih se neće pridružiti EU bez promene mišljenja u zapadnoevropskim prestonicama - istakao je Les.
Ocenio je da je statutu kandidata Ukrajine kumovale zemlje poput Francuske i Nemačke, koje žele da pokažu političku podršku Ukrajini usred intenzivnih kritika o tome da odbijaju da im daju oružje i ohrabruju Kijev da postigne kompromis sa Rusijom.
Zapadni Evropljani ne žele Balkan u EU
- Međutim, status kandidata neće Ukrajinu približiti stvarnom članstvu u EU, što je u suprotnosti sa interesima "jezgra" Evrope. Umesto toga, Francuska i drugi bi želeli EU da bude koherentna, stabilna, čvrsto povezana grupa bogatih zemalja koje dele iste vrednosti. Ovom cilju ne služi integracija velike, siromašne i problematične zemlje poput Ukrajine - ocenjuje Les.
Pročitajte još
Ističe da iz istih razloga, zapadni Evropljani ne žele integraciju Balkana, vide ga kao potencijalnu obavezu, nestabilnog, etnički podeljenog.
- To su napravili lideri poput Emanuela Makrona, jasno da je njihova vizija istočne Evrope neka vrsta pripadnosti EU, ali nije stvarno članstvo. Prošlog meseca je predstavio svoju viziju Evropske političke zajednice koja uključuje Ukrajinu, Balkan i druge neintegrisane države u regionu. Drugi guraju Otvoreni Balkan, odnosno novi regionalni entitet pod srpskim vođstvom, na teritoriju stare Jugoslavije. Na stranu sve ostalo, novi entuzijazam Evropljana za ovaj projekat je dokaz da region nije predodređen za članstvo u EU - ocenio je Les.
Sličnog je stava Suzana Grubješić iz Centra za spoljni politiku.
- Oduvek je proširenje bilo (geo)politički proces, osim što je u slučaju Zapadnog Balkana birokratizovan i formalizovan, pa se insistiranjem na reformama odlaže politička odluka o prijemu. Nije iznenađenje što je sada, usled ruske agresije na Ukrajinu, Istočno partnerstvo u prvom planu, ali je ostavljanje Zapadnog Balkana po strani vrlo loš potez koji može da ima dugoročno negativne posledice kako po region, tako i po kredibilitet same Unije u ovom delu Evrope - istakla je za Blic Grubješić.
Lideri EU okupili su se juče na samitu u Briselu, koji će biti održan danas. Najavljeno je donošenje statuisa kandidata Ukrajini i Moldavji, ali i da se povede rasprava o francuskom predlogu o formiranju Evropske političke zajednice. Kako se navodi u nacrtu dokumenta, cilj ove inicijative je da se ponudi platforma za političku koordinaciju za evropske zemlje širom kontinenta.