"Svet ne shvata - Ukrajinci umiru. Sve će biti gotovo do jeseni"

Umorna ukrajinska vojska udaraju na ruske položaje, ali nihovi čelnici kažu da su takođe nadjačani oružjem i da im preti opasnost od gubitka teritorija u Donbasu, na koji je Moskva usmerila svoju ofanzivu, piše Al Džazira.

Zapadne vlade obećale su ogromne količine haubica, oklopnih vozila, protivtenkovskog i protivvazdušnog oružja, ali politika koja podržava te isporuke sada možda erodira dok se rat, kako može da izgleda, pretvara u zastoj, čije ekonomske nuspojave uzimaju danak u globalnom rastu.

Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov rekao je da su ukrajinske snage u prve dve sedmice juna uspele da pomere liniju fronta u Zaporožju za 5-7 kilometara prema jugu. Gradsko veće Hersona tvrdi da je ukrajinska vojska 11. juna izvela kontraofanzivu i preuzela naselja Kiselivka, Soldatske i Oleksandrivku, sve u krugu od 40 kilometara od Hersona, koji je pod ruskom okupacijom.

U regiji Donjeck, komanda ukrajinske vojska 13. juna je rekla da je zauzela tri naselja i liniju fronta pomerila za 15 kilometara.

Ruski potencijal za dug rat

Ali, s druge strane, Rusija napreduje groz grad Severodonjeck, jedno od poslednja tri ukrajinska uporišta u istočnoj regiji Lugansk.

Zamenik čelnika vojne obaveštajne službe Ukrajine Vadim Skibitski upozorio je da su snage njegove zemlje na rubu poraza u toj borbi zbog ruske superiornosti u vatrenoj moći.

"Prema našim procenama, Rusija i dalje ima potencijal da vodi dug rat protiv Ukrajine", rekao je.

Oružje NATO-a "nije dovoljno da uspori rusku ofanzivu".

"Pre nekoliko dana, specijalne snage su došle i očistile gotovo pola grada", rekao je guverner Luganska Serhij Hajdaj, govoreći da je Ukrajina zabeležila napredak 5. i 6. juna.

Međutim, takav napredak ne zadržava se dugo.

"Kada su to Rusi shvatili, jednostavno su počeli da gađaju grad vazdušnim udarima i artiljerijom. Nema smisla sediti u soliteru i čekati dok ne bude sve uništeno", dodao je.

Takav rat odnosi veliki broj žrtava, tvrdi ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov.

"Svakog dana gubimo do sto vojnika, a oko 500 ih bude ranjeno. Ali uprkos tome, naša vojska napreduje na nekim delovima fronta", kaže.

Dok je oko 90 posto ukrajinskih zahteva za artiljerijom odobreno među saveznicima, operativne potrebe rastu. Reznikov je na društvenim mrežama napisao da "Ukrajini očajnički treba teško naoružanje, i to veoma brzo", uključujući "stotine" oklopnih vozila, borbenih aviona, protivvazdušnih sistema, projektila i višecevnih bacača raketa.

"Svet ili ne shvata u potpunosti šta se dešava, ili shvata, ali je umoran, pomiren s činjenicom da Ukrajinci umiru", rekao je za The Economist.

Sve gotovo do jeseni?

Džordž Baros, analitičar Instituta za studije rata, slaže se.

"Ukrajincima treba bolje oružje sa dužim dometom kako bi pogodili konvoje ruske logistike i njihova skladišta municije, koja su udaljena", govori.

Zapadni lideri nametnuli su Rusiji snažne sankcije, ali nisu oštetili ruske kratkoročne sposobnosti da vodi rat.

Vadim Skibitski je stava da je Rusija produžila svoje ratne planove na još 120 dana i tvrdi da ukrajinski obaveštajci procenjuju da Rusija može nastaviti borbe sadašnjim tempom još najmanje godinu.

Govoreći o razlozima za to, nezavisni Finski centar za istraživanje energije i čistog zraka (CREA) pojašnjava da je Rusija tokom prvih 100 dana rata u Ukrajini zaradila 98 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva, te da je 61 posto od toga otišlo za Evropu. Ruski ratni troškovi, koji se procenjuju na milijardu dolara dnevno, pokrivaju se zaradom od nafte i plina.

Evropska unija dogovorila se da se odrekne 90 posto ruske nafte, ali ta odluka neće zaživeti do kraja godine.

Ovakva ekonomska realnost, još više nego razvoj situacija na frontu, ide u korist Rusije i njene pobede u ratu, navodi Joanis Mazis, predsednik Odeljenja za turske i moderne azijske studije Univerziteta u Atini.

"Do jeseni, sve će biti gotovo", rekao je Mazis za Al Džaziru.

"Krim i cela regija koja uključuje Odesu, biće prepuštena Rusiji. Ako Odesa padne, to neće biti kroz napade. Prvo će pasti Mikolaiv, a onda će doći do laganog ruskog napredovanja prema Pridnjestrovlju. Ukrajina će ostati bez izlaza na more, referendumi će se održati na jesen, a nakon toga će uslediti pripajanja Rusiji, koja će prevladavati u regiji, rekao je.