Razočaravajuće, Angela

To što je usledilo bilo je prilično razočaravajuće, smatra novinarka DW Anja Brokman.

U publici: obožavaoci i novinari. Iako je bilo većih preklapanja između te dve grupe. To je posebno postalo jasno u slučaju novinara koji je dobio priliku da postavlja pitanja bivšoj kancelarki.

„Ona jeste i ostaće moja kancelarka“, rekao je on pre nego što je Angela Merkel stupila na pozornicu. Tako je dao ton događaju koji je više ličio na neku manifestaciju, nego na intervju. Zato je i bilo logično da je Merkel režirala to veče, ona je bila ta koja je jedina odlučivala šta će da otkrije o sebi.

Mnogo toga je bilo na ljudskom nivou: predstavljala se kao istočna Nemica, pružila je uvid u to kako je tokom poslednjih nekoliko meseci napravila prelaz iz aktivne službe u penziju i govorila o svojoj čežnji za privatnošću.

Nedovoljno samorefleksije o politici Rusije

EPA-EFE Filip Singer

Međutim, čim je u pitanju politika, Angela Merkel je ostala kancelarka od koje se mnoge stvari odbijaju. To je osobina koja joj je tokom njenog mandata od kritičara donela nadimak „teflon-kancelarka“. Naravno, u fokusu je bio rat Rusije protiv Ukrajine – i pitanje u kojoj meri je politika Angele Merkel u tome igrala ulogu. Na kraju krajeva, tokom njenih 16 godina na dužnosti kancelarke, Merkel je znatno više određivala nemačku spoljnu politiku od svih njenih ministara spoljnih poslova zajedno.

Očekivano, Merkel se pridružila onima koji oštro osuđuju napad Rusije. Ono što je bilo razočaravajuće, jeste da se kod bivše kancelarke možda moglo naslutiti da malo i sumnja u svoju sopstvenu politiku, ali su se zato mnogo više mogla čuti opravdanja.

Ona je u osnovi izjavila da je njena strategija ekonomskog zbližavanja s Ukrajinom bila „kupovina vremena“. Tako je ta zemlja uspela da se vojno i politički repozicionira nakon aneksije Krima 2014, rekla je Merkel. To je možda činjenično tačno, ali zar Nemačka zaista nije mogla da učini više za Ukrajinu? Merkel je ubrzo rekla da ne postoji ništa zbog čega bi morala da se izvinjava. Niko nije ni očekivao izvinjenje, ali verovatno jeste određenu dozu samorefleksije.

Kritika nepoželjna

EPA-EFE Filip Singer

Naravno, jeftino je na politiku gledati samo s kraja. I jasno je da Merkel nijednu svoju političku odluku nije donela olako. Ali, činjenica da su neke od njenih odluka više imale na umu dobrobit nemačke privrede, nego bezbednost Evrope, te večeri nije bila tema. U najmanju ruku nije bilo kritičnih potpitanja. Ona su nedostajala i kada je Merkel upečatljivo opisala kako joj je razmišljanje Vladimira Putina već 2007. bilo jasno: to da je za njega Ukrajina „geopolitički talac Zapada“, da Hladni rat nikada nije okončan i da Zapad ne gradi odgovarajuću bezbednosnu arhitekturu.

Koliko god ta analiza bila prikladna, toliko je Merkel u tom trenutku na čudan način delovala kao da nije upletena. Na tom mestu za poželeti je da osoba koja vodi intervju postavi pitanje o tome. Dakle, šta je ona tada na osnovu svojih saznanja politički uradila? I zašto nije nešto drugo?

No, to bi verovatno poremetilo koncepciju te večeri koja je prvenstveno bila namenjena zabavi i da bude omaž bivšoj kancelarki koja je Nemačku vodila kroz mnoge krize.

Taj događaj nije bio ozbiljno suočavanje s njenom politikom. Kritika bi, brzo je postalo jasno, te večeri bila bliža uvredi „njenog veličanstva“. Čini se da će Nemačkoj biti potrebno više od šest meseci da bi mogla za jedan korak da se odvoji od kancelarke.