Ali uprkos svim ovim vestima, američke obaveštajne agencije imaju manje informacija nego što bi želele o ukrajinskim operacijama i imaju daleko bolju sliku o ruskoj vojsci, njenim planiranim operacijama i uspesima i neuspesima, tvrde sadašnji i bivši američki zvaničnici za Njujork tajms.
Vlade često kriju informacije od javnosti radi operativne bezbednosti, ali ovaj nedostatak informacija u američkoj vladi mogao bi otežati administraciji predsednika Džoa Bajdena, koja šalje milijarde dolara Ukrajini u oružju, da odluči kako da usmeri vojnu pomoć.
Američki zvaničnici kažu da im je ukrajinska vlada dala uvid u samo nekoliko tajnih brifinga ili detalja o njihovim operativnim planovima, a ukrajinski zvaničnici su priznali da nisu sve rekli Amerikancima.
Naravno, američka obaveštajna zajednica prikuplja informacije o skoro svakoj zemlji, uključujući Ukrajinu, ali američke obaveštajne agencije uglavnom fokusiraju svoje napore u prikupljanju podataka na neprijateljske vlade poput Rusije, a ne trenutno prijateljske zemlje poput Ukrajine.
I dok je Rusija glavni prioritet američkih špijuna već 75 godina, kada je u pitanju Ukrajina, Sjedinjene Države su radile na izgradnji svoje obaveštajne službe, a ne da špijuniraju vladu te zemlje. Rezultat, kažu neki bivši zvaničnici, su izvesne praznine u slici stvarnosti.
„Koliko zapravo znamo o tome kako je u Ukrajini?“, pita se Bet Saner, bivši visoki obaveštajni zvaničnik. „Možete li da nađete osobu koja će vam sa poverenjem reći koliko je vojnika Ukrajina izgubila, koliko opreme je Ukrajina izgubila?
Čak i bez potpune slike ukrajinske vojne strategije i situacije, Bajdenova administracija je poslala novu vojnu pomoć, kao što su raketni artiljerijski sistemi koje je predsednik SAD najavio prošle nedelje. Kijev očekuje da će isporučiti moćnije zapadne sisteme naoružanja, dok obe strane u ratu trpe velike gubitke u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa.
Zvaničnici Pentagona kažu da imaju efikasan proces za slanje oružja, koji počinje zahtevom Ukrajinaca i uključuje procenu SAD koja im je oprema potrebna i koliko brzo se može realizovati.
Neke evropske obaveštajne agencije kažu da će Ukrajini biti teško, ako ne i nemoguće da povrati teritorije koje je Rusija okupirala od početka invazije u februaru, ali američke obaveštajne agencije kažu da su zvaničnici manje pesimistični. Međutim, postoje pukotine u odbrani Ukrajine, a pitanja o stanju ukrajinskih vojnih snaga i strategije u Donbasu stvorila su nepotpunu sliku za Sjedinjene Države.
Avril Hejns, direktorka Nacionalne obaveštajne zajednice, krovnog tela svih tajnih službi SAD, svedočila je na saslušanju u Senatu prošlog meseca da je „bilo veoma teško reći“ koliko dodatne pomoći Ukrajina uopšte može da apsorbuje. „Imamo, u stvari, verovatno više uvida sa ruske nego sa ukrajinske strane“, dodala je ona.
Ključno pitanje je koje mere predsednik Zelenski namerava da preduzme u Donbasu. Ukrajina se tamo nalazi pred strateškim izborom – da povuče svoje snage ili rizikuje da bude okružena Rusijom.
Poslednjih dana Ukrajina je dala više informacija. Ukrajinski predsednik je u nedelju posetio linije fronta i nazvao borbe u Severnom Donjecku – gradu ključnom za kontrolu Donbasa – „izuzetno teškim”. On je takođe priznao da do 100 ukrajinskih vojnika gine svaki dan i rekao da je Rusija zauzela petinu zemlje.
Otvorenije javne izjave vlade mogle bi da budu najava razgovora sa stanovništvom o strateškim izborima koji će se održati u Donbasu, smatraju analitičari.
„Verovatno se vodi debata o tome da li da se povuku odbrambene snage koje bi mogle biti zarobljene ako ostanu tamo“, kaže Stiven Bidl, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija. „Ako dođe do namernog povlačenja, Zelenski će to morati da objasni na način koji neće izgledati kao omalovažavanje ukrajinskih vojnih snaga. Moraće da ispriča priču ukrajinskom narodu ako odluči da povuče te trupe.“ logičan način da se to uradi“, dodaje on.
Postoji još jedan razlog za nepotpune obaveštajne podatke o Ukrajini – naime, oblačnost je ograničila prednosti satelita. Sjedinjene Države dostavljaju Ukrajini redovne obaveštajne informacije o lokaciji ruskih snaga u skoro realnom vremenu, što je informacija koju Ukrajinci koriste za planiranje operacija i napada i jačanje svoje odbrane.
Ali čak i u razgovorima na visokom nivou sa generalom Markom Milijem, zajedničkim načelnikom štabova SAD, ili Lojdom Ostinom, ministrom odbrane SAD, ukrajinski zvaničnici dele sa njima samo svoje strateške ciljeve, a ne detaljne operativne planove. Ukrajinska tajnost primorala je američke vojne i obaveštajne zvaničnike da pokušaju da saznaju šta mogu od drugih zemalja koje deluju u Ukrajini, tokom obuke sa Ukrajincima i javnih komentara Volodimira Zelenskog, kažu američki zvaničnici.
Ukrajina, kažu zvaničnici, želi da predstavi sliku svoje snage, kako javnosti tako i svojim bliskim partnerima. Tamošnja vlada nerado deli informacije koje bi mogle da ukažu na slabljenje odlučnosti ili da odaju utisak da možda neće pobediti. I što je najvažnije, ukrajinski zvaničnici nerado otkrivaju informacije koje bi mogle da podstaknu SAD i druge zapadne partnere da uspore isporuke oružja.
Na zahtev Sjedinjenih Država, Ukrajina je godinama pojačala zaštitu svojih vojnih i obaveštajnih službi od ruskih špijuna. Informisanje drugih zemalja o njihovim planovima i operativnoj situaciji moglo bi otkriti slabosti, koje bi Moskva mogla da iskoristi ako ruska vojska sazna za njih. (Naravno, Ukrajinci nisu uvek toliko oprezni prema američkim operativnim planovima. Zelenski je svojevremeno javno objavio da Ostin i Entoni Blinken, državni sekretar, dolaze u posetu Kijevu, što su američki zvaničnici pokušali da drže u tajnosti.)
Postoje dobri razlozi zašto Ukrajina ne govori iskreno o svojim snagama ili vojnoj strategiji, smatra Bidl. „Nisam siguran da je u interesu američke ili ukrajinske javnosti da Ukrajinci budu otvoreni o svojim gubicima ako rezultat bude jačanje ratnih napora Rusije“, rekao je Bidl. „Ali to znači da zapravo ne znamo obe strane priče.
Sjedinjene Države imaju bolje procene ruskih žrtava i gubitaka opreme, rekao je visoki američki zvaničnik. Odbrambena obaveštajna agencija, na primer, procenjuje da je broj poginulih ukrajinskih vojnika u akciji blizak broju ruske strane, ali u isto vreme ta agencija ima daleko niži nivo poverenja u svoje procene ukrajinskih gubitaka.
Slika koju su američki zvaničnici predstavili o ovom ratu, da nijedna strana ne napreduje odlučno, čini se tačnom, smatra Bidl. Međutim, javne informacije o ukrajinskim žrtvama, gubicima opreme i moralu su nepotpune.
Ali postoji potencijalna cena koju treba platiti ako obaveštajna zajednica ne bude u stanju da javnosti ili Kongresu predstavi potpuniju sliku vojnih izgleda Ukrajine, rekao je Saner. Ako Rusija nastavi da napreduje, nerazumevanje stanja ukrajinske vojske moglo bi da izloži obaveštajnu zajednicu optužbama da donosiocima odluka nije dala potpunu sliku o izgledima Ukrajine u ratu.
„Sve je u vezi sa ciljevima Rusije i izgledima Rusije da ispuni te ciljeve“, rekao je Saner. „Ne govorimo o tome da li će Ukrajina uspeti da ih pobedi. Čini mi se da se spremamo za još jedan neuspeh u obaveštajnom smislu time što o tome ne govorimo javno.
Kurir.rs/Jutarnji
NE PROPUSTITE
