Dokument - Srbija i Evro problematika RTV1 - 13.20
Evropa kakvu smo znali, po mnogima više ne postoji. Ne tako davno, delovalo je da je evropsko jedinstvo nezaustavljiva sila. Ali, da li to deluje kao davna uspomena i potrošena priča? Možemo li Evropu sažeti u tri reči: rat, strahovi i krize? Kakav je odgovor starog kontinenta?
Sa jedne strane, grčka mitologija kada objašnjava kako je stari kontinent dobio ime - priča o tome da je Zevs pretvoren u belog bika, ugrabio je feničansku princezu Evropu i na svojim je leđima preneo preko mora na Krit. A kada je doplivao do Krita, preuzeo je ljudsko obličje i silovao ju je. Ako je temeljni mit zapravo narativ o silovanju, da li je Evropa žrtva veće sile? Sa druge strane, grčka mitologija navodi i da je simbolika imena Evropa to da znači „široko gledanje”, odnosno "daleko videti”. Da li je to uspelo današnjoj Evropi ili je ne samo zbog ukrajinsko-ruske krize oslepela?
Ako se makar i površno prelistaju udžbenici istorije, vidi se kako je odnos Srbije sa Evropom uvek bio podvojen i u velikoj meri je zavisio i od odnosa Beograda i Moskve. Mogu se uočiti gotovo kao zakonomerne činjenice da su odnosi sa Evropom otopljavali u istorijskim prilikama kada su se hladili odnosi sa Sovjetima ili Rusima i obrnuto. Kakvi su sada odnosi u hipnotičkom trouglu Beograd – Moskva – Brisel? Imamo li manevarskog prostora?
Pitanje je koliko su neprikosnovene i autistične briselske birokrate i ovdašnji evrokomesari doprineli tome da smo dobili prigodan teren za negiranje Evrope kao političkog cilja? Međutim, veliko je pitanje – šta umesto Evrope?
Sagovornici: Vladan Glišić - advokat,Ivan Milenković - filozof, Milan Lađević - glavni urednik „Srpskog Telegrafa", Aleksandar Simurdić - direktor fonda „Evropski poslovi" AP Vojvodine i Žikica Milošević - urednik „The Economist" svet u 2022. za bivšu Jugoslaviju.
Autorka emisije: Eržika Pap Reljin.
