Kancerogene, pune toksina i bakterija - 6 najgorih namirnica na svetu

Ako pokušavate da smršate i poboljšate svoje zdravlje, izbacite ili barem smanjite unos ovih namirnica.

Čips

Izvinite, ali vreme je da se rešite tih zaliha čipsa. A kada kažemo "reši", ne mislimo da ih pojedemo sve odjednom. Jedna porcija je 18 listova čipsa, da li se ikada zaustavite na tome? Verujemo da i ne baš.

Samo 100 grama čipsa obično sadrži oko 550 kcal, bogato mastima i ugljenim hidratima, malo proteina i 1-2 grama soli. Studija objavljena u "New England Journal of Medicine" pokazala je da ljudi dobijaju više na težini od čipsa nego od slatkih pića, prerađenog mesa, crvenog mesa i druge hrane.

Pržena piletina

Da, piletina je bolji izbor od crvenog mesa jer sadrži manje zasićenih masti i odličan je izvor proteina. Međutim, kada je premažete brašnom i jajima i ispržite na vrelom ulju, hranljive belančevine pretvarate u jedan od najnezdravijih obroka.

Prženje hrane na visokim temperaturama u biljnim uljima stvara trans masti, koje su povezane sa povećanim rizikom od srčanih bolesti, raka i gojaznosti, prema "Journal of Food Science and Technology". Takođe, zasićene masti koje se nalaze na pilećoj koži podižu LDL (lošem) holesterolu, što doprinosi stvaranju plaka u arterijama, a dovodi vas do većeg rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Krofne

Sastoje se od belog brašna, šećera, a zatim pržene na ulju. Sadrže trans masti koje su odgovorne za povećanje lošeg holesterola i snižavanje dobrog.

U zavisnosti od punjenja, krofne imaju 330 kcal na 100 g proizvoda, sadrže dosta masti, od čega je u proseku pet grama zasićenih masnih kiselina i jedan gram soli. Osim toga, sadrže 15 i više grama šećera na 100 grama proizvoda, što je izuzetno visok glikemijski indeks. To znači da krofne dovode do naglog porasta glukoze u krvi, a to dovodi do bržeg nakupljanja neželjenih kilograma. Suhomesnati proizvodi

Jedan od sastojaka konzervansa sušenog mesa koji se zove natrijum nitrat može da izazove hroničnu upalu u arterijama, što dovodi do ateroskleroze, sužavanja arterija.

Preporučljivo je suhomesnate proizvode konzumirati u umerenim količinama kada nam zdravstveno stanje to dozvoljava i kad god je moguće birati domaće proizvode i meso poznatog porekla.

Kakvo je životinjsko meso i koji delovi mesa se koriste u samoj proizvodnji često nam je nepoznato, čak i kada na deklaraciji pročitamo šta proizvod sadrži. Često su to masni i slani proizvodi kojima se dodaju različiti aditivi za produženje roka trajanja, očuvanje mikrobiološkog integriteta i organoleptičkih svojstava. Jedan od najvećih neprijatelja zdravlja svakako je natrijum nitrit, čija je svrha, između ostalog, očuvanje atraktivne crvene boje u suhomesnatim proizvodima. Problem je što se u organizmu stvaraju nitrati i reaguju sa aminima, kao i stvaranje nitrozamina, koji imaju mutagena svojstva i mogu biti prokancerogeni.

Supa iz kesice

Supa iz kesice je često puna soli. Neke čak sadrže i 500 miligrama natrijuma po porciji, a preporučena dnevna doza za odraslu osobu je od 1.000 do 1.300 miligrama. Zbog toga su na "crnoj listi".

Međutim, naučnici su otkrili da je i povrće iz konzerve jednako zdravo kao i ono koje sami kuvamo, sa jednim izuzetkom – natrijumom. Ako baš i nemate izbora, ocedite i isperite povrće iz konzerve, tako ćete izvući polovinu dodate soli, ali i deo hranljivih materija. Takođe možete pronaći konzerve bez dodate soli da biste smanjili unos natrijuma.

Viršle

Viršle se prave od boljih komada govedine. Međutim, nakon što se ovi komadi govedine samelju, mešaju se sa nitratima da bi se vezali proteini mesa. Kao i većina drugih namirnica u ovom članku, viršle su bogate zasićenim mastima i natrijumom.

Viršle sadrže konzervanse zvane nitriti i nitrati, koji se dodaju da bi produžili njihov rok trajanja i smanjili rast bakterija. Problem je u tome što postoji moguća veza između konzumiranja nitrita i raka. Ako zaista želite da jedete viršle, onda potražite one koje ne sadrže ove konzervanse.