Muhamad Akbar (40), prodaje suvi grašak na ručnim kolicima u pakistanskom gradu Džakobabadu i doživeo je sunčanicu tri puta u životu, piše Gardijan.
Sada kaže da se vrućina pogoršava.
"Nekad je bilo mnogo stabala u gradu i nije bilo nedostatka vode, a imali smo i druge načine da pobedimo vrućinu. Međutim, sada nema stabala ni vode, a vrućina postaje nepodnošljiva. Bojim se da će nas ova vrućina ubiti narednih godina", rekao je on.
U trenutku kad su Pakistan i Indija na udaru vrelog talasa, Džakobabad gde živi Akbar oborio je rekord - izmeren je 51 stepen Celzijusa.
Obično letnje vrućine kreću zadnje sedmice maja, ali ove godine, prvi put, ljudi kažu da su vrućuine počele u martu. I trajaće do avgusta.
Ekolog Nasir Ali Panvar kaže da je ovaj grad vrlo pogođen globalnim zagrevanjem.
Delimično zato što se nalazi na lokaciji gde zimsko sunce dolazi direktno i zagreva ga još više. Drugi ukazuju na to da je većina stabala koja su davala hladovinu posečena i prodata.
Meteorolog Sardar Sarfaraz rekao je da je temperatura već u aprilu dostigla 49 stepeni, što je rekord.
Kaže da je Džakobabad "jedno od najtoplijih mesta na svetu" i upozorava da će, ako vrućina počne da pristiže tako rano, to biti veliki razlog za brigu.
Akbar kaže da je zabrinut zbog temperature ove godine.
'Vrućina se povećava svake godine, ali vlast, uključujući lokalnu administraciju, ne obraća pažnju na ovaj ozbiljan problem", rekao je on.
Kao i veći deo njegove zajednice, Akbar ide na posao rano ujutro i radi 12 do 14 sati kako bi zaradio oko 500 rupija (oko 6,5 dolara) dnevno. Nema izbora nego da se suoči sa talasom vrućine.
Mašuk Ali, predsednik sindikata radnika koji rade na mlevenju pirinča kaže da uprkos temperaturama ljudi moraju da rade, jer ako ne rade, neće moći da prežive.
Većina radnika se popodne odmori na dva sata, kaže Ali, a onda idu nazad na posao.
"Kad postane previše vruće, sednemo kod pumpe za vodu da se malo osvežimo. Uveče se vraćamo umorni kućama ali zbog vrućine ne možemo da se naspavamo. Onda izlazimo napolje i sedimo na otvorenom kako bi mogli da osetimo malo vazduha, ali kad strujanja vazduha nema čini se kao da ćemo umreti od vrućine", rekao je on.
Stanovnici Džakobadada koriste lepeze i često se kupaju u hladnoj vodi iz pumpi za vodu. Navodno su postavljena četiri kampa sa hladnom vodom na četiri različite lokacije u gradu, pa veliki broj ljudi dolazi tamo.
Neki imućniji stanovnici se privremeno odsele u druge delove zemlje tokom letnih meseci kako bi izbegli vrućinu.
Huzur Bakšu, novinar koji 20 godina izveštava iz Džakobabada, kaže da se veliki broj ljudi iz radničkih porodica seli u Kuetu u Beludžistanu, gde rade kao radnici.
Kaže i da je zbog deforestacije intenzitet vrućine takođe porastao.
"Ljudi sada nemaju nikakvog načina da izbegnu talas vrućine, a lokalna administracija u tom pogledu nije od pomoći", rekao je on.
Dr. Iršad Ali Sarki iz lokalne bolnice rekao je Gardijanu da mu dnevno zbog sunčanice u bolnicu dolazi četvoro ili petoro pacijenata.
Dr. Amad Ulah, drugi lekar u bolnici procenjuje da ove godine 50 do 60 ljudi dnevno dobije sunčanicu, a dodaje da bolnica nema kapacitet da se sa tim nosi.
"Neki pomoć dobijaju u privatnim klinikama, ali radnici nemaju novca da tamo potraže pomoć", rekao je on.
Stanovnici se žale da, uprkos vrelom talasu, vlada ne obezbeđuje dovoljno pitke vode.
Voda u plavim plastičnim bocama se može videti u velikim količinama, ali je veliko pitanje njen kvalitet.
Prema tvrdnjama lokalne administracije, sistem je pokrenut i voda se dostavlja stanovnicima, ali oni kažu da je voda zagađena i da nije sigurna za piće.
Društveni aktivista Mohamad Šaban kaže da je duboko zabrinut zbog povećane vrućine.
Protestovali smo više puta tražeći od lokalne administracije da nešto uradi, ali se za sada ništa nije dogodilo, rekao je on.
"Bojimo se da za nekoliko godina u Džakobabadu neće biti moguć boravak ljudima ni životinjama", dodao je aktivista.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
