IDE LI RUBLJI MNOGO BOLJE NEGO ŠTO JE PROGNOZIRANO Da li će balon ruske valute uskoro da pukne?
Ruska nacionalna valuta je juče nastavila uspon ojačavši na 57 rubalja za dolar prvi put u četiri godine. Rublja je ove godine, prema izveštaju agencije "Blumberg" postala najuspešija valuta na svetu podržana kontrolom kapitala koju je Rusija uvela krajem februara kako bi zaštitila finansijski sektor i sprečila odliv deviza iz zemlje usled zapadnih sankcija uvedenih zbog napada Moskve na Ukrajinu.
Prema pisanju njujorške agencije, rublja je od početka godine ojačala u odnosu na američki dolar za više od 25 odsto. Jačanje rublje je vođeno odlukom monetarnog regulatora da izvozno fokusirane kompanije moraju da konvertuju svoje devizne prihode u domaću valutu, dok je potražnja za devizama ograničena pošto je uvoz u Rusiju opao zbog poremećaja u logistici i oštrih zapadnih sankcija, piše Blumberg.
Ekonomski analitičari, međutim, ukazuju da su jednosmerni pritisci na rast tržišne vrednosti valute neodrživi na duži rok. Ističu da ruska invazija na Ukrajinu uzima danak po njenu sopstvenu ekonomiju, dok je država sve bliža riziku da prvi put u jednom veku ne može da plati spoljni dug.
Dok je rublja prešla iz jedne od najlošijih svetskih valuta u jednu od najboljih za nekoliko nedelja, neki stratezi kažu da je kontrola kapitala u Kremlju veštački podržavala rublju, što znači da njen kurs u odnosu na dolar možda ne odražava njen moć potrošnje u realnom vremenu.
Na to ukazuje i ekonomista Slaviša Tasić, koji kaže da to što rublja jača ne znači da je stanje u ruskoj ekonomiji sjajno, piše Euronews.
"Prvi razlog za jačanje rublje je rekordan izvoz energenata i njihove visoke cene, a drugi za su restrikcije na uvoz, ali to bi dugoročno moglo da predstavlja veliki problem za Rusiju. Oni ne mogu da kupuju mnoge stvari koje im trebaju, što se ne oseti odmah, ali će se osetiti u dugom roku, naročito neke tehnološke stvari. Dugoročna posledica je što neće moći da prave oružje, automobile i druge proizvode za koje im je potrebna tehnologija iz inostranstva, ono što je zahtevno, a što nemaju sami", objašnjava Tasić.
On smatra da s druge strane, slabljenje ekonomije dugoročan proces, da su ljudi izdržljivi i da u tom smislu propadanje može da potraje, ali da dugoročno ova situacija ne može biti dobra za Rusiju.
"Rublja je jaka, ali oni prosto ne mogu da potroše devize ni na uvoz zbog sankcija, tako da će to ostaviti značajane posledice na privredu", kaže Tasić.
"Jačanje rublje nije održivo na duži rok"
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže da je jačanje rublje bilo očekivano zbog njihovog zahteva da se gas i nafta plaćaju u rubljama, a i zbog mera Centralne banke Rusije, koja je zabranila prodaju rubalja i iznošenje profita i uvela niz ograničenja.
"Jačanje će trajati sve dok traje ova kriza. Ruska valuta je sada za više od 20 odsto jača nego pre. Jaka, odnosno prejaka, rublja ne odgovara u suštini nacionalnoj ekonomiji. Verujem da će doći do korekcije, ali to sve zavisi od operacija u Ukrajini. Kada se završi sukob, onda će doći do stabilizacije, gde će se rublja opet vratiti na nivo pre, kada je njena vrednost bila oko 78 rubalja za dolar. Ali sve zavisi od aktivnosti koji se obavljaju u politici i od toka sukoba. Nije održivo na duži rok da tako jača rublja. Izazvano je veštački, povećanjem tražnje za rubljom od strane kupaca enregenata i zbog mera koje je Centralna banka preduzela kontrolom međubankarskog tržišta", navodi profesor Musabegović.
Brendan Mekena, valutni strateg u Vells Fargo Securities u Njujorku smatra da bi, da sve ove mere politike nisu na snazi, verovatno vrednost ruske nacionalne valute sada bila 180 rubalja za dolar. Porast je delimično podstaknut ruskim izvoznicima koji su većinu svoje zarade u inostranstvu pretvorili u rublje kako bi se pridržavali obaveznih mera.
"Ipak, neke od tih kontrola popuštaju, a kako se približavaju topliji letnji meseci – što bi smanjilo potražnju za ruskim izvozom energenata – dobitak rublje mogao bi da se preokrene", kaže Džordž Vaščenko, šef ruskog odeljenja berzanskih operacija u Freedom Finance.
Vaščenko smatra da će valuta ponovo opadati i prognozira da bi u narednom periodu mogla oslabiti na 90 za dolar.
Sporna otplata državnog duga
Rojters je pre nekoliko dana objavio da Vašington razmatra da blokira ruski nalog za isplatu duga američkim imaocima ruskih državnih obveznica, jer ističe grejs period za izmerenje te obaveze. To bi se tumačilo da je Moskva pred bankrotom zbog neizmirenja obaveza.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov je, međutim, posle toga izjavio da će Rusija servisirati obaveze po spoljnom dugu u rubljama ako Sjedinjene Države blokiraju druge opcije. Siluanov je rekao da Rusija neće sebe smatrati neplatišom jer ima novca za plaćanje svojih dugova, prenosi Rojters.
"Rekli su da će im otežati to plaćanje. Ne postoji opasnost da ne plate jer nemaju novac, već zato što im politički ne daju da plate. To je državna odluka, jer država kaže bankama da ne mogu da prihvate plaćanja iz Rusije, a dužnici su kreditori, koji su mahom privatna lica. Praktično to znači da su njima države zabranile da prihvate naplatu duga. Ne duguje Rusija Americi već privatim licima, tako da neće biti laka odluka da se to zabrani", smatra Tasić.