Piše: Todd Prince
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 2019. godine naveo više od 40 afričkih lidera da dođu na samit u crnomorsko letovalište Soči, to je pokazalo da je Moskva ponovo bitan igrač u Africi, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Nakon što ga je Zapad pet godina izbegavao zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i podsticanja sukoba u istočnim regionima Ukrajine, Putin je počeo da pojačava angažman Rusije u Africi, koristeći istorijske veze iz sovjetske ere.
To je bio Putinov uspeh, kažu analitičari, koji mu je omogućio da prikaže Rusiju kao veliku silu, podriva zapadni međunarodni poredak i odbaci tvrdnje da je politički izolovan.
"Afrika je bila od posebnog interesa pošto je video da tamo nema supersila", rekao je Šon Mekfejt (Sean McFate), viši saradnik u Atlantskom savetu koji je radio kao privatni vojni najamnik u Africi. SAD nisu bile puno zainteresovane za taj kontinent, dok je Kina bila fokusirana na infrastrukturne i energetske projekte u okviru svoje inicijative Pojas i put (BRI), dodao je Mekfejt.
"To je bilo plodno tle za stvaranje saveza, pa čak i za razvijanje zavisnosti od Moskve", rekao je on.
Primer za to je Centralnoafrička Republika. Predsednik Fosten-Arkanž Tuadeea (Faustin-Archange) obratio se Rusiji 2018. za pomoć u borbi protiv pobunjeničkih grupa zato što je, kako je rekao, osećao da ga napustila međunarodna zajednica, ukazao je Mekfejt.
Ruska privatna vojna kompanija trenutno je angažovana u CAR-u.
Poslednjih godina Putin je u Africi povećao prodaju oružja, angažovao se u više energetskih i rudarskih projekata i, što je možda još važnije, omogućio angažovanje privatnih vojnih kompanija povezanih s Kremljom u nekoliko zemalja kako bi pomogao njihovim liderima.
Međutim, sada ruska invazija na Ukrajinu koja se odužila ima posledice daleko van istočne Evrope i mogla bi podriti napredak Kremlja u Africi.
Ruski rat već je izazvao krizu s hranom na tom kontinentu, dok nezabeležene zapadne sankcije i neuspesi na bojnom polju dovode u pitanje sposobnost Rusije da ispuni obaveze u pogledu oružja i investicija, kao i da afričkim liderima šalje privatne vojne kompanije.
Nekoliko ruskih energetskih i rudarskih ugovora u Africi je već pod znakom pitanja, dok je Kremlj navodno bio primoran da prerasporedi neke plaćenike iz Afrike u Ukrajinu.
Rat bi takođe mogao da oživi interesovanje Zapada za Afriku, posebno za zemlje bogate energentima koje bi mogle pomoći Evropskoj uniji da prestane da koristi rusku naftu i gas. Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) planira da kasnije ove godine organizuje samit s afričkim liderima.
Kako će se uloga Rusije u Africi razvijati u narednim godinama zavisiće u velikoj meri od toga kako će se rat završiti i koji narativ – da li sa Zapada ili iz Kremlja – prevlada na tom kontinentu, kažu analitičari.
Džideofor Adibe (Jideofor), profesor međunarodnih odnosa i političkih nauka na Državnom univerzitetu Nasarava u Nigeriji, rekao je za RSE da bi Moskva mogla da se okrene sebi i fokusira se na domaća pitanja kao što je to učinila posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, ako se bude smatralo da je izgubila rata u Ukrajini i da je oslabljena.
"Ali ako se Rusija bude smatrala pobednikom ili bude relativno jaka, onda će, zbog sankcija, zaista biti imperativ za tu zemlju da traži nove saveznike", rekao je on.
Uticaj sankcija
Zapadne države i neki njihovi partneri u azijsko-pacifičkom regionu prekinuli su veze ruske ekonomije, uključujući njene vodeće biznismene, sa njihovim finansijskim sistemom i tehnologijama u nastojanju da izoluju Putina na međunarodnom planu zbog invazije na Ukrajinu.
Ruske komercijalne i vojne operacije u Africi mogle bi biti posredno pogođene sankcijama.
Afričke države mogle bi sumnjati u sposobnost Rusije da "servisira i održava strateške tehnologije, bilo da se radi o njenom naoružanju ili nuklearnim elektranama", rekla je na saslušanju u Kongresu SAD u maju Hana Note (Hanna Notte), viša naučna saradnica u Bečkom Centru za razoružanje i neširenje nuklearnog oružja.
Rusija je najveći snabdevač oružjem afričkih zemalja, dok Rosatom koji kontroliše Kremlj ima sporazume o razvoju nuklearnih elektrana na tom kontinentu.
Ipak, Džozef Sigl (Joseph Siegle), direktor istraživanja u Afričkom centru za strateške studije sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da očekuje da će Rusija "udvostručiti" svoja nastojanja u Africi u vreme pojačanih tenzija u odnosima sa Zapadom.
Pored toga što se predstavlja kao velika sila, izbegava međunarodnu izolaciju i podriva sjaj liberalne demokratije, među ciljevima Rusije su obezbeđivanje prisustva na severu Afrike i Rogu Afrike kako bi dobila pristup strateškim lukama.
Rusija u ostvarenju svojih ciljeva uglavnom koristi "relativno jeftina, asimetrična sredstva" kao što su privatne vojne kompanije i dezinformacije, a ne trgovinu i investicije, rekao je Sigl.
"Rusija će biti zainteresovana da poveća svoje aktivnosti u Africi, bez obzira na to šta se dešava u Ukrajini, jer ne ulaže veliki novac", rekao je on.
Nestabilne zemlje, autoritarne vođe
Rusija je naišla na dobrodošlicu uglavnom u afričkim zemljama koje se suočavaju s političkom nestabilnošću ili u kojima vladaju autoritarni lideri ili hunte, kažu analitičari.
Takvim liderima Rusija može da ponudi niz dobara i usluga kako bi ih održala na vlasti – od oružja i plaćenika do kampanja dezinformacija i mešanja u izbore, kažu analitičari.
Pomoć Kremlja uz to dolazi bez teških političkih ustupaka kakve traži Zapad – kao što su zahtevi za jačanje demokratije ili vladavine prava, što je privlačna alternativa koju Putin rado ističe.
Rusko-afrička deklaracija potpisana na samitu u Sočiju 2019. ne pominje demokratiju ili ljudska prava.
Bez takvih uslovljavanja Rusija je postala najveći snabdevač oružja na kontinentu, pokrivajući 44 odsto uvoza velikog oružja u Africi između 2017. i 2021. godine, navodi Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).
Politička nestabilnost na kontinentu mogla bi da se poveća ove godine, otvarajući vrata za dalje angažovanje Kremlja, kažu analitičari.
Globalni skok cena hrane i energenata usled ruske invazije na Ukrajinu već podstiče nemire u nekim zemljama dok nekoliko država – uključujući Angolu, Keniju i Libiju – održavaju izbore.
Ipak, dosadašnji slab učinak Rusije na bojnom polju u Ukrajini mogao bi da ugrozi sposobnost Kremlja da iskoristi takve prilike.
Rusija je "verovatno" izgubila čak 15.000 vojnika u Ukrajini i "vrlo verovatno je bila primorana" da prerasporedi neke plaćenike iz Afrike u Donbas, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.
Kao znak moguće nervoze zbog rata i njegovog uticaja na afričke klijente, sudanski vojni lider, general Mohamed Hamdan Dagalo, došao je u Moskvu 23. februara – dan pre nego što je Rusija počela invaziju na Ukrajinu – na sastanke sa zvaničnicima Kremlja.
Dagalo, poznatiji kao Hemedti, u oktobru je preuzeo vlast u puču kojim je uklonio prelaznu vladu posle svrgavanja autoritarnog predsednika Omara al-Bašira, što je dovelo do uličnih protesta i osude sa Zapada.
Ruske privatne vojne kompanije aktivne su u Sudanu makar od 2017. godine kada ih je al-Bašir pozvao da pomognu u stabilizaciji njegove vlade usred sve većeg protivljenja njegovoj vlasti u toj zemlji.
"Verujem da je Hemedti doleteo tamo da bi rekao: 'Hej, ne zaboravi na nas'", rekao je Mekfejt.
Velika delegacija iz Malija, gde su takođe aktivne ruske privatne kompanije, otišla je 20. maja u Moskvu da razgovara o oružju i investicijama.
Ruski plaćenici
CAR, Mali i Sudan, gde Rusija želi pomorsku bazu na istočnoj obali Crvenog mora, samo su tri od više afričkih zemalja u kojima su prisutne ruske privatne vojne kompanije.
U izveštaju urađenom za američke vazduhoplovne snage u oktobru 2019, tink-tenk RAND sa sedištem u Vašingtonu procenio je da su u prethodnih pet godina u Africi ruske privatne vojne kompanije imale 25 operacija.
Privatne vojne kompanije iako predstavljaju primarno rusko sredstvo uticaja u Africi, omogućavaju Kremlju da negira bilo kakvu povezanost s njihovim aktivnostima.
Najistaknutija ruska privatna vojna kompanije je Vagner grupa (Wagner Group). SAD navode da Jevgenij Prigožin, blizak Putinov saradnik, vodi i finansira Vagner u saradnji s ruskim ministarstvima spoljnih poslova i odbrane.
Kremlj i Prigožin su više puta negirali bilo kakvu povezanost s Vagnerom.
Sigl je rekao da je Vagner više od privatne vojne kompanije koja pruža bezbednosne usluge, opisujući ga kao "sredstvo prinude" koje se koristi za ostvarivanje ruske spoljne politike, uključujući dezinformacije i mešanje u izbore.
Njegovo osoblje uglavnom čine bivši ruski odbrambeni obaveštajci.
Prigožin finansira Vagner delom iz prihoda od energetskih i rudarskih koncesija koje njegove firme imaju u zemljama koje angažuju tu grupu, kao što je Sudan, gde rade na kopanju zlata.
"Prigožin je zainteresovan za prirodne resurse kao za izvor finansiranja, za svoje lično bogaćenje i za njegovu nezakonitu organizaciju ", rekao je Mekfejt.
Malo je verovatno da će se operacije ruskih privatnih vojnih kompanija okončati u Africi uprkos ratu u Ukrajini i sankcijama Zapada, rekao je Mekfejt.
"Za Rusiju je relativno jeftino da održava svoje operacije u Africi dok vodi rat u Ukrajini. Mogu da vidim da se podrška u smislu novca i resursa smanjuje. Ali ne da će nestati", rekao je on.
Kupovina saveznika
Iako se Kremlj muči da ubedi veći deo sveta u svoj narativ o ratu u Ukrajini, čini se da je u Africi bio relativno uspešan, kažu analitičari.
Putinova tvrdnja da je bio primoran da pokrene invaziju na Ukrajinu kako bi je sprečio da uđe u NATO "zasad ima dobar prijem u nizu afričkih zemalja", rekao je Adibe.
To je bilo očigledno tokom glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u martu za osudu ruske invazije na Ukrajinu kada je samo nešto više od polovine afričkih zemalja podržalo rezoluciju, u poređenju s više od 80 odsto ostatka sveta.
Obezbeđivanje glasova u UN bio je ključan element Putinove agende za Afriku, kažu analitičari. Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton (John) 2018. je optužio Moskvu da prodaje oružje i energiju Africi u zamenu za glasove u UN.
Štaviše, neke afričke zemlje mogu biti prijemčive za geopolitičke stavove Rusije zbog jakih istorijskih veza, kažu analitičari. Tokom sovjetskog perioda, Moskva je nudila vojnu i ekonomsku pomoć afričkim državama koje su se borile za nezavisnost od evropskih sila.
Ta "topla osećanja" sada bi mogla da "zaslepe" neke afričke lidere kad su u pitanju Putinove neokolonijalne ambicije u Ukrajini, naveli su u martovskom uredničkom uvodniku u Forin polisiju (Foreign Policy) politički analitičar iz Johanesburga Euzebijus Mekajzer (Eusebius McKaiser) i zamenik urednika tog časopisa Saša Polakov-Suranski (Sasha Polakow-Suransky).
Govoreći konkretno o Južnoj Africi – čiji je bivši predsednik Džejkob Zuma (Jacob Zuma) navodno imao obuku u Sovjetskom Savezu tokom borbe protiv aparthejda – oni su naveli da vlada te zemlje "ne uviđa da Putinova Rusija nije antiimperijalistički pokrovitelj oslobodilačkih pokreta kojem se nekada divila".
Putinove akcije u Ukrajini su u suprotnosti s deklaracijom o principima koju je potpisao s afričkim liderima na samitu u Sočiju, u kojoj se poziva na međunarodni poredak "zasnovan na principima poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nemešanja u unutrašnje stvari država i očuvanja nacionalnog identiteta".
Novo zadržavanje?
Uticaj ruskog rata u Ukrajini na njene odnose u Africi mogao bi biti vidljiv do novembra, kada će Putin biti domaćin drugog samita s liderima kontinenta, ovog puta u Sankt Peterburgu.
Zapad bi se mogao izvršiti pritisak na afričke lidere da odbiju poziv kao deo novog pokušaja da se "zadrži" prodor Rusije na kontinentu, rekao je Adibe.
Odluka afričkih lidera "zavisiće od šargarepa kojima će Rusija i Zapad mahati pred njima", rekao je on. "Oni neće zauzeti poziciju dok ne budu mogli da vide cenu i prednosti odlaska ili neodlaska."
Bajden takođe planira da ove godine organizuje drugi samit svoje zemlje s afričkim liderima.
Međutim, Mekfejt ne očekuje da će Vašingtona uložiti veliki trud da poveća svoje angažovanje u Africi.
"Jednostavno nema puno apetita na Kapitol hilu, među kreatorima politike u izvršnoj vlasti i u američkom narodu da se zaista uključe u Afriku", rekao je Mekfejt.
Sigl je rekao da američka politika prema Africi ne bi trebalo da bude reakcija na angažovanje Rusije.
"Ako je glavni razlog zašto se Zapad meša u Afriku blokada Rusije, šta onda od toga ima Afrika", upitao je on.
"Prečesto se na Afriku gleda kao na takmičenje, a ne kao na mesto za zajednička partnerstva i zajednički interes i pokušaje da se unaprede neki zajednički ciljevi".
Facebook Forum