STARI-NOVI TRN U OKU ZAPADA Ruski centar u Nišu je i ranije žuljao Brisel, a sad stvara DODATNI PRITISAK na leđima Srbije: Šta će biti s njim posle Putinove invazije na Ukrajinu?
Pored zahteva da Srbija uskladi spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska Unija i uvede sankcije Rusiji, pojavilo se (staro) novo seme razdora u odnosu Beograda i Brisela. U pitanju je Ruski humanitarni centar, koji je, istina, već dugo kamen u cipeli EU I SAD, ali ga je invazija na Ukrajinu ponovo stavila na sto.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Takav zahtev stigao je od dela poslanika Evropskog parlamenta, koji su uložili niz amandmana na Nacrt rezolucije o Srbiji, a među njima su i dva koji se odnose na ruski centar u Nišu. U jednom se traži veća transparentnost, a preko drugog se praktično zahteva njegovo ukidanje.
Ruska invazija na Ukrajinu ponovo je aktivirala ovo pitanje, a prvi amandman uložilo je, kako prenosi N1, šestoro poslanika Evropskog parlamenta koji su članovi Evropske narodne partije, čija je članica i Srpska napredna stranka. Reč je o Andreju Кovačevu, Asimu Ademovu, Andreju Novakovu, Aleksandru Aleksandrovu Jordanovu, Emilu Radevu i Evi Mejdel.
Oni, kako piše u tekstu amandmana, “žale” zbog postojanja Rusko-srpskog humanitarnog centra i pozivaju srpske vlasti da “obezbede više transparentnosti o ulozi i aktivnostima tzv. humanitarnog centra”.
"Odmah prekinite saradnju"
Drugi je podnela Viola fon Kramon, poslanica Evropskih zelenih, koja je praktično zatražila da taj centar bude ukinut.
Preciznije, ona putem amandmana poziva Srbiju da “odmah prekine svu vojnu saradnju sa Rusijom, koja se često kamuflira kroz na prvi pogled civilne aktivnosti, kao što je ‘regionalni humanitarni centar’ u Nišu”.
Takav zahtev ne iznenađuje, smatra Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
- Poslanici Evropskog parlamenta često traže više i dublje promene i dodatne korake. Taman su nas podsetili na taj Centar koji, i zahtev za njegovim ukidanjem jeste ali jeste na tragu težnje EU da se smanji uticaj Rusije. Oponenti rata u Ukrajini žele na sve moguće načine da suzbiju veze Srbije i Rusije - ističe Igrutinović.
Dodaje i da ovaj zahtev nema nikakve formalno-pravne posledice po Srbiju, ali oslikava mišljenje koje vlada u zemljama koje predstavljaju.
"Neće biti sklonjeno u stranu"
- EP vodi širu politiku od one koju vodi EK, i mogu da budu i agresivniji. Važno je znati da njihov stav oslikava stanje duha i način na koji se unutar njihovih zemalja razmišljaju. Svakako se njihov stav mora imati u vidu, jer su donosioci poruka - naglašava Igrutinović.
Sličnog stava je i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
- Sada je pitanje tog Centra aktuelnije nego pre i neće biti sklonjeno u stranu - napominje ona.
Podseća i da su ga odavno pojedini evroposlanici nazivali "špijunskim gnezdom", iako su mu svrha i namena bile drugačije kad je otvaran.
- Pitanje je da li ispunjava svoju humanitarnu misiju jer koliko se sećam, platili smo korišćenje Iljušina u gašenju požara na Staroj planini, na koju je stigao kad su naši vatrogasci već obavili veći deo posla. Za neke druge akcije u kojima je Centar učestvovao nisam čula, te ne mogu da procenim da li je njegov ostanak svrdishodan ili ne - kazala je Grubješić.
Pročitajte još
Evroposlanici nisu jedini koji su aktivirali ovo pitanje, ničim izazvan je direktor JKP Beogradske elektrane Rade Basta, inače potpredsednik Jedinstvene Srbije, pre dva dana izrazio liči stav i zatražio ukidanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
"Nije opravdao postojanje"
Manje iznenađenje je izjava poslanika SNS Dragana Šormaza, koji je na konstataciju da traži ukidanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, odgovorio da "nije opravdao svoje postojanje".
- Obzirom na situaciju u našim medijima, ili slučajeve "na dugme“ organizovanih demonstracija, nekada i nasilnih, kao što je bio slučaj u leto 2020. u kojima su učetvovali i neki Rusi pripadnici Wagnera, a to je činjenica, jer smo ih hapsili, meni govori da je veliki broj diplomata u Ruskoj ambasadi uključen u delovanja protiv interesa Srbije. Naše službe o tome imaju podatke i lako bi bilo reagovati i po tom pitanju - rekao je on.
Pročitajte još
Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu počeo je sa radom 25. aprila 2012. a kako je rečeno, namenjen je za brzo reagovanje u slučaju požara, poplava i zemljotresa.
Smešten je neposredno uz niški aerodrom, a zvanična Moskva je u više navrata tražila od Srbije da ruskom osoblju zaposlenom u Centru dodeli specijalni status kroz sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu osoblja.
Taj zahtev je kod predstavnika pojedinih zapadnih zemalja, prvenstveno Sjedinjenih Država, izazvao kritike i sumnju da bi mogao postati ruska vojna baza.
Prema sporazumu o njegovom osnivanju, finansira se iz budžeta srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva Ruske Federacije za civilnu zaštitu, vanredne situacije i uklanjanje posledica elementarnih nepogoda.