-Proučićemo tu mogućnost, rekao je Leonid Slucki, visoki član ruskog pregovaračkog tima o Ukrajini, govoreći iz Donjecka na jugoistoku Ukrajine, piše agencija RIA Novosti, a prenosi Moskou tajms.
Medvedčuk (67) je političar i jedan od najbogatijih ljudi Ukrajine i poznat je po bliskim vezama sa Putinom.
Budućnost je neizvesna za stotine ukrajinskih vojnika koji su napustili čeličanu Azovstalj u Marijupolju, od kojih je više od 50 teško povređeno.
Ukrajini su potrebni njeni heroji živi, rekao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
On želi da budu oslobođeni u razmeni zarobljenika. Međutim, čini se da je dogovor daleko.
Zatvorenici iz Azovstalja nalaze se na teritoriji Donjecke Narodne Republike. U planu je i organizovanje međunarodnog tribunala na teritoriji republike, rekao je lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin, preneo je britanski Gardijan pozivajući se na izveštaje prenete preko novinske agencije "Interfaks"
Vjačeslav Volodin, predsednik donjeg doma Državne dume ruskog parlamenta, izjasnio se protiv opšte razmene, ali je rekao da Rusija čini sve što može da pruži medicinsku negu i human tretman za ukrajinske zatvorenike.
Zelenski: Spremni smo da razmenimo zarobljenike sa Rusijom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Ukrajina spremna na razmenu zarobljenika sa Rusijom "i to već sutra".
-Razmena zarobljenika je humanitarno pitanje i politička odluka koja zavisi od podrške više zemalja, rekao je on obraćajući se učesnicima skupa u Davosu.
Zelenski je dodao da je "više hiljada ljudi u zarobljeništvu nakon što je Rusija zauzela Marijupolj".
-Ne trebaju nam ruski vojnici, trebaju nam naši, rekao je Zelenski i dodao: "Spremni smo na razmenu i to već sutra".
Zarobljenici su jasno definisani
Ako bi ipak došlo do razmene zarobljenika, to ne bi bila prva razmena od ruske invazije na Ukrajinu. U martu je 10 ruskih vojnika razmenjeno za 10 ukrajinskih vojnika, a 41 Ukrajinac je oslobođen početkom maja, prema ruskim podacima, piše Dojče vele.
Od početka rata na istoku Ukrajine 2014. godine, stotine zarobljenika su razmenjene između ukrajinske vlade i proruskih separatističkih oblasti. Vladimir Putin je tada govorio o ''dobrom koraku napred, ka normalizaciji''.
Pitanje kako postupati sa vojnicima u zatočeništvu je vekovno. Ženevske konvencije, koje su deo međunarodnog humanitarnog prava, detaljno razrađuju koncept ratnih zarobljenika - prva konvencija je sastavljena 1864. godine, a druga je usvojena 1929.
Godine 1949. obe konvencije su revidirane, takođe na osnovu zlodela Drugog svetskog rata. Oni važe i danas, a navode da je nehumano i ponižavajuće postupanje protivzakonito.
Ali šta su zapravo ratni zarobljenici?
Da bi se smatralo ratnim zarobljenikom, osoba o kojoj je reč mora da je učestvovala u sukobu ili da je bila član vojne komandne strukture - to je teorija. U praksi, ova definicija se ne primenjuje uvek.
Na primer, razmena između Ukrajine i proruskih pobunjenika 2017. u oblastima na istoku zemlje pod kontrolom separatista uključivala je blogera iz Luganska i dvojicu fudbalskih navijača iz kluba Sorja iz Luganska.
Oni su zatvoreni zbog paljenja ruske zastave, a separatisti su osudili blogera za izdaju.
Jednaki brojevi?
Obično je takva razmena zamena jedan za jedan, na primer dva vojnika za dva vojnika. Međutim, postoje izuzeci.
U razmeni 2017, Kijev i pobunjenici, uz posredovanje pravoslavnih sveštenika iz Ukrajine i Rusije, dogovorili su se da razmene 306 proruskih separatista za 74 ukrajinska vojnika i civila. Na dan razmene, znatno manje je selo u autobus koji je krenuo u pobunjeničku regiju, možda zato što su neki odslužili zatvorsku kaznu ili više nisu želeli da idu tamo.
U primeru iz Avganistana iz 2014. godine, američki narednik Bou Bergdal je razmenjen nakon pet godina zatočeništva, a pet visokorangiranih zatočenika iz Gvantanama je zauzvrat stavljeno u kućni pritvor u Kataru.
Slučaj je bio katastrofa za Obaminu administraciju, a kritičari su se žalili da je cena za Bergdalovo oslobađanje previsoka.
Kada je vreme za razamenu?
Uprkos brojnim primerima, broj ukupnih razmena je postao ''ređi tokom sukoba'', rekao je Pol J. Špringer, američki pisac, profesor i vojni istoričar, u intervjuu prošlog meseca magazinu Tajm.
- Sve više i više zatvorenika ima tendenciju da bude zadržano do kraja borbi. Često dolazi do ratnih razmena bolesnih i ranjenih zarobljenika, gde nema šanse da se vrate u sukob, rekao je on.
Tokom Korejskog rata, mnogi ranjeni i bolesni zarobljenici su zamenjeni iz humanitarnih razloga, rekao je Špringer, dodajući da su do tada bili toliko teško bolesni da su morali da ''umru kod kuće umesto da umru u zarobljeničkom logoru“.
Što se tiče razmene o kojoj se razgovara u Ukrajini, smatra se da su 53 vojnika ozbiljno povređena, što bi mogla da igra ulogu ako ipak dođe do razmene.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
