"Jedina ne-NATO zemlja u regionu" – tako predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisuje poziciju države na čijem je čelu.
Za razliku od Srbije, do sada vojno neutralne Švedska i Finska, aplicirale su u maju za članstvo u NATO savezu zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja je promenila geopolitičku sliku sveta.
Da je rat u Ukrajini "prilično uplašio" dve skandinavske zemlje, pogotovo Finsku koja deli granicu sa Rusijom, objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) politička konsultantkinja Helena Ivanov.
"Švedska i Finska smatraju da pridruživanjem NATO paktu umanjuju verovatnoću da će ih Rusija napasti, s obzirom da je mala šansa da bi Rusija htela da uđe u otvoreni konflikt sa NATO paktom. To bi se desilo ako bi napala bilo koju članicu NATO saveza", izjavila je Ivanov, koja je doktorirala na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
"Želju" Srbije da bude van Alijanse, više puta su od početka ruske invazije isticali državni zvaničnici koji dolaze iz Vučićeve Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera.
Prema rečima istraživačice nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marije Ignjatijević, tema ulaska Srbije u NATO trenutno "nije na meniju".
"S obzirom na zamršene spoljnopolitičke odnose sa različitim partnerima sa Istoka, ali i zbog unutrašnjih prilika – odnosno, negativne percepcije javnosti u Srbiji prema NATO-u zbog intervencije na SR Jugoslaviju 1999. godine", napomenula je Ignjatijević.
Na spoljnopolitičkom planu, Srbija se od NATO članica razlikuje u stavu o sankcijama protiv Rusije. Uprkos pozivima sa Zapada, Srbija odbija da uvede sankcije Kremlju zbog invazije na Ukrajinu.
Poruka iz SAD da je Zapad 'pravi put' za Srbiju
Da je Zapad "pravi put" za Srbiju, bila je poruka ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofera Hila pred sastanak sa Vučićem.
"Morate da odlučite da li hoćete da imate samodovoljnu vojsku, da kupujete oružje iz različitih zemalja ili da se pridružite kolektivnoj odbrani. To treba Srbi da odluče, a ja mislim da i jesu odlučili da im je budućnost na Zapadu, a ne na nekom nedefinisanom Istoku", rekao je Hil za list Politika 22. maja.
O članstvu u NATO savezu Srbija trenutno ne pregovara, a Skupština je 2007. godine rezolucijom proglasila vojnu neutralnost "u odnosu na postojeće vojne saveze".
Vučić je i u toku predsedničke kampanje, 12. marta, izjavio da Srbija "ne treba da uđe u NATO pošto ima svoju vojsku koja čuva zemlju i nebo".
I pored čvrstih odričnih stavova vlasti po pitanju članstva, Srbija ipak sarađuje sa NATO paktom.
Od 2006. godine, Srbija je članica NATO programa Partnerstvo za mir (eng. Partnership for Peace, PzM). U Partnerstvu za mir su i sve ostale evropske države koje nisu članice Alijanse, osim Kipra.
Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) Srbije sa NATO savezom usvojen je 2015. godine i predstavlja najviši oblik saradnje koji je dostupan državama koje nisu članice NATO-a.
Paralelno sa jačanjem saradnje sa NATO, Srbija ima razvijenu vojnu i vojno-tehničku saradnju sa Rusijom, a takav vid saradnje razvija i sa Belorusijom i Kinom, zbog čega se više puta našla na meti kritika Zapada.
Šta države dobijaju članstvom u NATO?
NATO je formiran kao vojno-politički savez u kojem svaka država članica zadržava svoj suverenitet, a osnovni zadatak saveza je zaštita bezbednosti i slobode država članica, ističe se na sajtu NATO pakta.
Mir i sigurnost u državama članicama, kako se navodi, čuva se političkim i vojnim putem.
NATO savez vodi se principom "kolektivne odbrane" – da napad na jednu ili više država članica znači napad na sve.
Taj princip opisan je u Članu 5 Vašingtonskog sporazuma, kojim je 1949. godine formiran NATO.
Trenutno, NATO savez broji 30 država.
Politička konsultantkinja Helena Ivanov je za Radio Slobodna Evropa (RSE) podsetila da je u istoriji postojanja NATO saveza Član 5 primenjen samo jednom – u odgovoru na teroristički napad koji je 11. septembra 2001. godine izvršen u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Ta ideja da je napadnut NATO pakt, i da NATO pakt ulazi u samoodbranu na osnovu Člana 5, to se desilo samo tada", rekla je Ivanov.
Ona napominje i da se u javnosti često "brka" članstvo u NATO savezu sa članstvom u Evropskoj uniji.
"Naravno da države članice NATO pakta dele određene političke interese, ali je pre svega to vojni savez, za razliku od Evropske unije koja je i politički i ekonomski savez.
Ključne prednosti koje država dobija pristupanjem NATO-u su vojna zaštita, vežbe i određeno oružje, i u najekstremnijim situacijama ta garancija da će imati čitav pakt iza sebe ako ih neka država koja nije članica napadne", objasnila je.
Sve odluke unutar NATO pakta se donose konsenzusom, što znači da je za svaki potez saveza potrebno da se sve države članice usaglase.
Sajber bezbednost 'četvrto polje odbrane'
Pored zašitite kopna, vodenog i vazdušnog prostora država članica NATO, "četvrto polje odbrane" je sajber bezbednost.
U Srbiji je sajber bezbednost tema poslednjih dana, zbog učestalih lažnih dojava o bombama koje stižu na adresu javnih institucija.
Kako je za RSE odgovoreno iz sedišta NATO-a, sajber bezbednost je deo ključnog zadatka kolektivne odbrane.
"Glavni fokus NATO-a u sajber odbrani je zaštita sopstvenih mreža, delovanje u sajber prostoru (uključujući i operacije i misije Alijanse), pomoć saveznicima da poboljšaju svoju nacionalnu otpornost i obezbeđivanje platforme za političke konsultacije i kolektivne akcije", navodi se u odgovoru Alijanse.
Na polju sajber odbrane, NATO sarađuje sa Evropskom unijom (EU), Ujedinjenim nacijama (UN) i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ističe se u odgovoru.
Članice sa Zapadnog Balkana
Tri zemlje Zapadnog Balkana - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora - članice su NATO-a.
Albanija je članica NATO-a od 2009. godine, Crna Gora je postala članica 2017. godine, u vreme vlasti Demokratske partije socijalista.
Zvanična Moskva je tada oštro kritikovala ulazak Crne Gore u Severnoatlantski savez. Najmlađa članica saveza od 2020. godine je Severna Makedonija.
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević objašnjava da se praktične koristi koje članica NATO-a ili partnerska država mogu imati odnose na reforme u sistemu odbrane i na izgradnju međusobne operabilnosti sa drugim vojskama.
Ističe da su kriterijumi za članstvo u NATO bili dobar pokretač reformi u sistemu odbrane država sa Zapadnog Balkana koje su ušle u pakt.
"Međutim, one kada su ispunile svoj cilj (i ušle u NATO) nije nastavljeno sa reformama, što je dosta zabrinjavajući trend. Čak u nekim od ovih zemalja se može u poslednjih nekoliko godina primetiti smanjenje transparentnosti u pogledu planiranja, nabavke naoružanja", rekla je Ignjatijević.
Saradnja u mirnodopskim uslovima
Istraživačica BCBP Marija Ignjatijević podseća da je Srbija, kao članica Partnerstva za mir, sprovodila vojne vežbe i obuke sa NATO savezom i koristila fondove za reformu sistema odbrane.
Prema podacima iz 2019. godine, države članice Alijanse su najveći vojni donatori Srbije.
Srbijа je, prema podacima NATO kancelarije u Beogradu, od 2007. godine аktivni učesnik progrаmа "Nаukа zа mir i bezbednost (eng. SPS)".
"Uz podršku sredstava Alijanse, srpski naučnici i eksperti rade na iznalaženju rešenja za raznovrsna bezbednosna pitanja, poput oblasti energetske bezbednosti, borbe protiv terorizma i odbrane od atomsko-biološko-hemijskih (ABHO) agenasa", stoji na sajtu.
NATO ima svoj mehanizam saradnje za reagovanje u vanrednim situacijama – na primer, ukoliko dođe do elementarnih nepogoda.
"Sredstva i različiti oblici pomoći se koordiniraju prema zemlji članici ili partnerskoj zemlji kojoj je to potrebno", ističe istraživačica BCBP Marija Ignjatijević.
Kako je objasnila, Evroatlantski koordinacioni centar za reagovanje u vanrednim situacijama ima redovne godišnje vežbe, a jedna od njih je održana i u Srbiji 2018. godine.
"One su značajne su za jačanje regionalne saradnje i kompatibilnosti za reagovanje u vanrednim situacijama, a kroz taj mehanizam je distribuirana pomoć tokom zemljotresa u Albaniji, poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a i tokom pandemije COVID-19", rekla je Ignjatijević.
NATO na Kosovu
Zbog ruske invazije na Ukrajinu i Kosovo namerava da zatraži prijem u NATO-u.
Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti najavio je 4. maja da će Kosovo ubrzo predati zahtev za članstvo u Partnerstvu za mir – programu bilateralne saradnje NATO-a sa drugim evroatlantskim državama.
Snage NATO-a su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, od povlačenja srpskih snaga nakon završetka rata. Prema poslednjim izjavama kosovskih zvaničnika, NATO je trenutno na Kosovu prisutan sa 3.700 vojnika u KFOR misiji.
Da se sa NATO-om "mora razgovarati" bila je poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića 24. marta, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine.
Kako je rekao Vučić, NATO je "valjda jedini koji može da obezbedi bezbednost" Srba na Kosovu.
Akcija NATO snaga na tadašnju SRJ počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem zaustavljanja zločina srpskih snaga i egzodusa albanskog stanovništva sa Kosova, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno pripadnicima tadašnjeg državnog vrha Srbije i njenim vojnim i policijskim generalima.
Vazdušni napadi NATO-a okončani su nakon 78 dana potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i ulazak međunarodnih snaga.
U ratu na Kosovu je, prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, ubijeno više od 8.000 albanskih civila, a oko 800.000 je proterano.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.
Bombardovanje SR Jugoslavije glavni je razlog zbog kojeg javnost u Srbiji ima negativan stav prema NATO savezu. Prema istraživanju iz 2020. godine, 77 odsto ispitanih građana ne podržava ulazak Srbije u NATO.
