KAKO SE SLAŽEMO SA KOMŠIJAMA? Pred njima smo prijatni, učtivi i tolerantni, ali da li smo takvi i u SVOJA 4 ZIDA?
Krajem ovog meseca obeležava se Međunarodni dan komšija. I tu se mahom misli na dobre komšije, one sa kojima i uz koje odrastamo ili sa kojima starimo.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Novosađani važe za baš te komšije. Ali danšnja svakodnevica malo je drugačija, bar iz ugla novinara portala Gradske info, čiji tekst prenosimo u celosti.
On je pokušao na slikovit i pomalo satiričan način da opiše komšijske odnose koji, sigurni smo, ne važe samo za Novi Sad, ali bilo kako bilo, kakvih god iskustava imali sa komšijama, na kraju dana oni su ti koji našu svakodnevnicu čine bogatijom i koji nam uskaču u pomoć kad god im pozvonimo na vrata.
"Cvrkutanje ptičica i prijatan zvuk žuborenja potoka budi vas iz dubokog sna. U momentu mislite da se nalazite u nekoj od najlepših prirodnih oaza, međutim, vi ste zapravo u Novom Sadu, a egzotični zvuci koji vam kvare najslađe minute sna nestaju kada na telefonu pritisnete opciju 'odloži budilnik'.
Dok idete ka šporetu i zagrevate ringlu za prvu jutarnju kafu, takozvanu šlogovaču, iznenađuje vas da su komšijina deca, u stanu iznad, od sedam ujutru sigurno uspela da istabanaju po stanu više kilometara, nego što ste vi uspeli da pređete u proteklih mesec dana. Prva alatka za kojom posežete, u komšiluku poznata kao najdelotvornije sredstvo, jeste lupanje metlom o plafon.
Ostavićemo vam kratko uputstvo kako bi to trebalo da izgleda, jer smo uvereni da će vam ovaj kratak tutorijal kad tad zatrebati u životu.
Dakle, kada čujete da komšijina deca ne prestaju da trče po stanu i vašu prijatnu tišinu prekida neujednačeno tabananje, posežete za najbližom metlom čijom drškom ćete lupati po plafonu ne bi li komšiji poslali signal.
Sutradan, kada vam se putevi ukrste u uskom prostoru lifta, pozvaćete se na poznatu novosadsku finoću i ljubaznost i napraviti se ludi uz opasku: "Komšija, divna su vam dečica, baš su nekako živahni"!
Nakon što ste objavili svoje komšijsko nezadovoljstvo sa nekoliko glasnih udaraca u plafon, možete da zakuvate kafu i bezbrižno, kao da se ništa nije desilo, uplovite u današnji dan. Opojni miris jutarnje kafe, u kome inače uživate, počinje da vam se meša sa mirisom dinstanog mesa, iako još nije ni vreme doručku.
U ovom slučaju je to veoma dobro, jer ste, slučajno, baš veliki ljubitelj ovoga jela, međutim, da je u pitanju kupus, sigurno biste komšinicu iz stana ispod, čije kuvanje kroz ventilaciju redovno dopire do vašeg stana, olajali kod prve komšinice.
Sutradan, kada biste se sreli dok zajedno bacate smeće, razume se, ne biste pomenuli ništa jer bi to bilo neučtivo i nimalo novosadski, već biste samo kroz zube promrmljali: "Blago vama komšinice, vi pored svih svojih svakodnevnih obaveza, uvek stignete i ručak da skuvate"!
I taman kada uspete da zanemarite situaciju i uspete da učinite da prelepi miris kafe preovlada vašim nozdrvama, te skoro u potpunosti potisne okolne faktore koji vas ometaju, jutarnju tišinu koja vam je prekopotrebna prekidaju glasni udarci o drvo. Ne morate dva puta da razmislite o čemu se zapravo radi. Komšinica iznad priprema šnicle za ručak. Razmislićete kao svaki prosečan Novosađanin i posegnuti za tučkom za meso, čak iako mesa nema i lupati u prazno. Jer, Bože moj, nije bitno da li jesmo ili nismo siti, bitno je da komšije ne misle da smo gladni.
Konačno dolazi vreme kada morate da krenete na posao. Skoro ste se skroz spremili i hvatate se za kvaku, ali se u tom momentu brzo predomislite jer čujete kako neko korača ispred vaših vrata. To su one dosadne komšije kojima ste sinoć zvali komunalnu jer su preglasno gledali televizor. To je naravno bilo anonimno, jer se pravi Novosađani nikada ne svađaju sa svojim komšijama.
Ipak, odlučili ste da sačekate sledeći lift, jer kao u svakoj velikoj porodici, oni verovatno znaju da ste vi ta osoba koja im je sinoć izbacila 5.000 dinara iz džepa kada su komunalcima plaćali kaznu. Sada, kada je opasnost prošla, konačno izlazite iz vašeg stana, ponosno odajete sebi priznanje koliko dobro hendlujete ove komšijske odnose.
Ono jutarnje cvrkutanje i žuborenje bi zaista bilo mnogo lepše kada ti zvuci ne bi dolazili sa telefona. Svima nam je potrebno malo prirode i odmora od svega, ali da nema prvih komšija i svih onih zvuka i mirisa koji dolaze sa njima, na kraju dana bismo bili usamljeni, a mi ne možemo jedni bez drugih, ipak smo mi Novosađani", stoji u opisu komšijskih odnosa sa portala Gradske info.
A kako se vi slažete sa komšijama?