Onaj ko misli da dobro poznaje Đokovića – možda bi se i složio sa legendarnim Šveđaninom. Sa druge strane – osećanje osvetoljubivosti u sportu je mač sa dve oštrice, faktor koji crpi previše energije i stavlja sportske motive u drugi plan – menjajući i karakter igrača, kao i njegov doživljaj pobede i poraza. Melburn je daleko od Pariza barem koliko bi najavljena „želja za osvetom“ trebala da bude daleko od misli našeg asa pre početka turnira koji bi mogao da ima značajnu istorijsku vrednost i ulogu – čiji glavni protagonisti su već promovisani: Đoković, Alkaraz i Nadal kod muškaraca, a Iga Švjontek kod dama.
Novak u Parizu ima više integrisanih ciljeva – izjednačiti se sa Nadalom po broju Grend Slem trofeja, odbraniti titulu i time prvo mesto na ATP listi, eventualnim pobedama nad Alkarazom i Nadalom uspostaviti psihološku dominaciju pred naredne izazove koje bi oni predstavljali u narednim godinama, doći na samo 4 nedelje od izjednačavanja rekorda Štefi Graf po broju provedenih nedelja na mestu broj 1 (370 trenutno) i dodatno se afirmisati kao veliki favorit pred najvažniji turnir sezone i onaj koji bi mogao da mu da primat u broju osvojenih Slemova – Vimbldonu. Dizanje njegove igre i fizičke pripremljenosti tokom proteklih nedelja je krunisano odličnim igrama i osvajanjem titule u Rimu, uz malu brigu da problematični setovi protiv Ože Alijasima i Cicipasa ne eskaliraju do prošlogodišnjeg nivoa gde se u drugoj nedelji dva puta vraćao u meč posle zaostatka od 0:2 u setovima. Prvi pogled na Novakov žreb sugeriše jedan od najzahtevnijih u poslednjih nekoliko godina kada je ostvarenje konačnog cilja u pitanju. Redosled eventualnih protivnika – Nišioka, Molčan/Korija, Dimitrov, Švarcman, Nadal (1/4 finale), Zverev ili Alkaraz (1/2 finale) i Cicipas/Medvedev/Rubljov u finalu već u trećem kolu postaje značajno zahtevan – i sve teži do kraja, pod uslovom da Nadal, Alkaraz i Medvedev ne dožive neko negativno iznenađenje. Nadala „vreba“ povreda stopala i ponajviše Feliks Ože Alijasim, Alkaraza brine Korda (smireno ga pobedio u Monte Karlu), Zverev i nedostatak iskustva igranja na najzahtevnijem Grend Slemu; Zverev ima tihi imperativ uzdizanja do prvog mesta, što bi moglo da stvori preveliki pritisak u najvažnijim mečevima druge nedelje (Fric, Alkaraz) i potvrdi „ukletost“ Rolan Garosa za Nemca, dok bi projektovanje finala bilo kog od njih trojice protiv Grka i dva vodeća Rusa bilo ili antiklimaks (za Đokovića, na primer) ili potpuno otvorena priča.
Ako Laslo Đere nije izbacio Đokovića u 2. kolu Serbia Opena, to bi svakako mogao da učini u meču sa drugim igračem sveta Medvedevim (poražen protiv vremešnog Gaskea u Ženevi), što bi potpuno otvorilo žreb za Kecmanovića, Čilića, Sinera, Bustu, Ruda, Hurkača, Šapovalova i – naravno – Cicipasa. Četvrtfinala Rud – Cicipas i Rubljev/Siner – Medvedev/Busta bi uz očekivano dizanje forme kroz turnir navedenih mogla da budu poprilično izvesna – sa napomenom da jedino Grk ima pedigre i iskustvo igranja u samoj završnici u Parizu, što nije nebitno u ovoj konstalaciji snaga donjeg dela žreba. Kada se radi o ostalim igračima iz Srbije – najteže bi moglo da bude kumovima Krajinoviću (Opelka 1. kolo) i Lajoviću (Zverev 2. kolo), ali bi eventualni prolazak u treće kolo otvorio „pasijans“ za nove nadahnute nastupe i plasman u drugu nedelju turnira. Nažalost, Đere i Kecmanović se nalaze na putu kolizije u 3 kolu, ali bi i za jednog od njih dvojice ulazak u drugu nedelju takmičenja bio realno ostvariv cilj – ako dođu do te tačke u žrebu. Time bi srpski tenis ostvario zapažen uspeh – sa čak trojicom igrača u drugoj nedelji – što bi predstavljao dodatni faktor motivacije za svakog od njih, a zasigurno i za Novaka Đokovića.
Novak nikada nije osvojio Rolan Garos kada je slovio za najvećeg favorita – kao što je bio slučaj 2011 i 2015 – i sigurno je da on ima određeni psihološki otklon u tom smislu. Jednim okom će budno pratiti Nadala, Alkaraza, Cicipasa i Zvereva – ali i predano raditi na dizanju forme i ulaženju u željeni takmičarski ritam u prva dva kola, jer će od trećeg krenuti ozbiljna kampanja za ostvarenje prethodno navedenih ciljeva. Kao i svake godine – brinuće nas vremenski uslovi (kiša i vetar, pre svega) koji tenis na šljaci mogu da pretvore u pravo mučenje u kome ničiji nervi nisu imuni na stres. Noćni termini će predstavljati još jedan izazov – za koji se valja pripremiti ekonomičnim korišćenjem energije u ostvarenju predhodnih pobeda – gde se ponovo vraćamo na izuzetno zahtevan žreb koji će samo u slučaju nekih iznenađenja moći da ponudi nešto lakši prolaz iz kola u kolo. Naravno, može se desiti da Novaku u četvrtfinalu ne bude Nadala, ni Alkaraza u pofufinalu – ali onaj ko se bude našao sa druge strane mreže u tim mečevima sigurno neće biti protivnik za podcenjivanje, upravo zbog toga što je Novakov cilj u Parizu – maksimalistički. Na neki način – isto se može reći i za Alkaraza i Nadala, gde mlađi Španac prolazi kroz „fiting“ odela potencijalnog novog Grend Slem šampiona (skoro niotkuda) a da možda za to nije uzeta ni prava mera – a stariji biva suočen sa možda i jednom od poslednjih prilika da se za više od jedne Grend Slem titule odmakne od Novaka Đokovića i učini Srbinu ostatak karijere teskobnim kroz poteru za „jednom titulom više“ od ostalih članova „velike trojke“. Ako do njihovih međusobnih mečeva i dođe – oni će biti među najgledanijim sportskim događajima u svetu ove godine – u čemu leži posebna čar predstojećeg izdanja Rolan Garosa.
Kod dama će sve oči biti usmerene ka Poljakinji Igi Švjontek, koja „juri“ izjednačenje niza od 35 uzastopnih pobeda Serene Vilijams time što bi osvojila svoj drugi Rolan Garos u karijeri. Briljantna Poljakinja pleni svojom energijom i teniskom zrelošću u tako ranom dobu – a Sakari, Žaber, Badosa, Pegula, Halep i Krejčikova bi mogle da ženski program turnira učine nešto interesantnijim, gde se ove godine ipak ne nazire mogućnost da neka od totalnih autsajderki van ovog kruga zasija i obre se u polufinalu ili čak finalu kao prethodnih godina.
Čini nam se da se sprema scena za događaje koji bi u Parizu mogli da ostanu zabeleženi u istoriji „belog sporta“ – i da će njegovi akteri, bez obzira u kojoj ulozi se našli, imati poseban osećaj i svest o njihovoj važnosti. „Pritisak je privilegija“ reči su Bili Džin King koje prvi reket sveta često voli da citira – te se nadamo da bi njegova interpretacija tih reči kroz epohalne pobede na terenu mogla da bude ono po čemu će se dolazeće Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu dugo pamtiti!
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
