Kolekcionar se ne postaje svesnom odlukom: Loka Nešović o izložbi "Nije za preprodaju”
Slobodan Nešović Loka, kao osnivač i vlasnik kompanije Mascom, već godinama je jedno od najznačajnijih srpskih imena u oblasti distribucije i izdavaštva, a naročito na polju autorskih prava umetnika u sve složenijem svetu digitalnih muzičkih platformi.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Najava izložbe “Nije za preprodaju”, za 19. maj u Prodajnog galeriji “Beograd” na Kosančićevom vencu, utoliko na prvi pogled može delovati kao iznenađenje i iskorak iz njegove osnovne delatnosti, ali tek dok se ne zagrebe ispod površine.
Naime, ovom prilikom će biti izložena dela iz Lokine privatne kolekcije, koja predstavljaju i svojevrstan vodič kroz savremenu scenu vizuelnih umetnosti u našoj zemlji. Samo na otvaranju će se pojaviti umetnici i umetnice kao što su Marina Marković, Tadija Janičić, Vuk Vidor, Uroš Đurić, Aleksandar Mladenović - Leka, Andrej Josifovski – Pijanista, Aleksandar Denić i Marija Dragojlović, čija će dela biti izložena, a ukupan spisak autora dela je još impozantniji.
Sve ovo je bio povod da sa Slobodanom Nešovićem porazgovaramo o ovom “privatnom” segmentu njegove persone, koji na zadovoljstvo publike izlazi (barem na kratko) u javni prostor.
U izjavi povodom izložbe spomenuli ste da izložba „nema kustoski koncept”, ali zato ima kustosa Borisa Botu Miljkovića. Na koji način ste vas dvojica došli do izbora radova i onoga što je njena ideja?
- Boris Miljković već dugi niz godina izuzetno uspešno promišlja i realizuje projekte iz kulture, koji menjaju paradigme i samim tim u sebi nose dozu bunta protiv postojećeg. To je bila naša tačka spajanja. Želimo da ponudimo koncept koji je drugačiji od postojećih pristupa u postavljanju izložbi, koji su uglavnom opterećeni akademskim međama sa jedne ili lukrativnim pritiskom sa druge strane. U tom smislu naš pristup izboru radova se bazira na ličnom, emotivnom doživljaju kolekcionara. Smatramo da je to još jedna karika koja nedostaje u dijalogu koji se obično odvija na dva polja akademskom ili poslovnom.
Nama je važno da pokažemo šta misli i oseća ona strana kojoj se umetnost zaista obraća, građanima, javnosti. Bez te komponente dijalog o umetnosti nije potpun. Nedostaje dimenzija doživljaja. Nadamo se da će ovakav pristup ohrabriti i druge zaljubljenike u umetnost da počnu da izlažu, pokažu svoju “nežnu stranu” i tako doprinesu dinamici i diversifikaciji izlaganja. Namera je da pokušamo da širom otvorimo vrata javnih galerija za privatnu inicijativu čime će se protok informacija dramatično ubrzati, uvođenjem u umetnički dijalog još jedne, po nama, neophodne strane. U tom smislu to je antiteza klasičnom kustoskom konceptu koji trenutno dominira. Želim da se zahvalim Prodajnoj Galeriji, beogradskoj instituciji, koja je imala sluha za ovakvu ideju.
Sam naziv izložbe sugeriše da niste ljubitelj preprodaje radova? Na koji način ste izgradili vaš lični odnos prema kolekcionarstvu, i da li se on menjao od vaše prve kupljene slike do danas?
- Apsolutno nemam ništa protiv prodaja ili preprodaje radova. Naprotiv. Trgovci, galeristi, kustosi, imaju veoma značajnu ulogu u pozicioniranju umetnosti u javnom i privatnom prostoru kao i definisanju uloge koju umetnost ima u društvu. Ovom izložbom samo želimo da istaknemo i onu kariku koja, po nama, nedostaje da bi dijalog bio potpun. Želimo da prikažemo kolekciju koja nije za preprodaju, koja je lična, koja za kolekcionara ima trajnu, emotivnu vrednost i koja dovodi pojedinca za debatni sto, a za posledicu nema prodaju ili nametanje ukusa. Nisam gradio odnos prema kolekcionarstvu, niti znam kako se to radi. Kolekcionar se ne postaje svesnom odlukom osim ako ona nije poslovna odluka. To je unutrašnji poriv, impuls u onome ko za tako nešto ima afiniteta. To nije kontrolisana reakcija, ona je emotivna i iracionalna samim tim je ona konstanta.
S obzirom da ste verovatno i u privatnim prijateljskim odnosima sa nekima od umetnika, da li se desilo da neki rad nastane baš za vašu kolekciju?
- Naručivao sam radove od umetnika za prijatelje. To je deo posebnog procesa između tri strane i predstavlja izuzetno zadovoljstvo. Jedan rad je nastao spontano u studiju Tadije Jančića i ima eksplicitno ličnu dimeziju. Ne bih bio iskren kad bih rekao da takvi radovi nemaju posebnu čar, ali nemam običaj da nešto naručujem za sebe, mislim da je to suvišno.
Kustos Boris Miljković između ostalog kaže: “…još je vrednija kolekcionarova želja da sa nama podeli trenutak svoje uspomene na Beograd, od svoje pankerske mladosti…”. Može li se ova izložba “čitati” i kao vaš omaž Beogradu i njegovoj (kulturnoj) istoriji?
- Iako to nije osnovni motiv, od toga se ne može pobeći. Beograd se vrti oko mene i ja u njemu, tako da je to svakako još jedan način na koji možemo da čitamo ovu izložbu. Više bih voleo da ovo bude poziv i ostalim Beograđanima da sa nama podele svoje kolekcije, time doprinesu kulturnom životu svog grada i da zajedno gradimo omaž gradu koji volimo i u kojem smo odlučili da živimo. Koliko kulture ćemo imati u mnogome zavisi i od nas. Mi, građani, moramo biti zainteresovani za kulturu i moramo biti spremni da damo aktivan doprinos. Nikako ne bismo smeli da postanemo letargični i stalno se žalimo da kulture nema dovoljno, a da ništa na tom planu ne učinimo. Želim da verujem da nas ima dovoljno i da je kultura vezivno tkivo zajednice kojem svi moramo da damo svoj doprinos.
Pankerska mladost u vašem slučaju nije ostala u samo u sećanju. Šta se dešava sa supergrupom “Crna lista”, koju pored vas čini nekoliko beogradskih pank prvoboraca?
- “Crna lista” je završila album koji će biti objavljen tokom godine. Malo je potrajalo zbog pandemije, ali je za to, izgleda, postojao valjan razlog jer smo napravili odličan album koji je daleko nadmašio očekivanja i nas samih. Siguran sam da će tih deset pesama, koje su nastale pre četrdeset godina, upotpuniti sliku o Beogradu sa početka osamdesetih godina. To smo ostali dužni Beogradu koji je tada bio, i nadam se da će ponovo biti, mesto na kome progresivne ideje mogu da žive i da se razvijaju do svog punog kapaciteta. To nije lako, ali se za to vredi boriti.
Imate li dalje izlagačke planove i da li se ovom izložbom, na neki način, uključujete eksplicitnije i u galerijski život grada?
- Ne postoje planovi za otvaranje komercijalne galerije, ali ćemo se potruditi da održavamo kontinuitet onoga što radimo.
Postoji li neki rad za koji ste posebno vezani i ponosni što je deo vaše kolekcije?
- Naravno, ali to ću zadržati za sebe.