"BEZ OTVARANJA POGLAVLJA, DOK SE NE POSTIGNE CILJ" Najnoviji non-pejper "skenirao" vladavinu prava u Srbiji, Joksimović poručuje: Izveštaj korektan, spremni smo za otvaranje novog klasera
Apsolutni prioritet za dalji napredak Srbije u procesu pregovora za pristupanje Evropskoj uniji je ispunjenje obaveza iz poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, i nijedno poglavlje neće moći da bude zatvoreno dok Srbija ne postigne ovaj cilj, navodi se u takozvanom "non pejperu", nezvaničnom radnom dokumentu kojim Evropska komisija (EK) izveštava Savet EU o napretku zemlje u evrointegracijama.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Sa druge strane, ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže za "Blic" da je izveštaj korektno preneo šta je Srbija uradila, kao i da je ovog puta metodologija "samo uobličila i pojačala retoriku".
"Non-pejper", kako prenosi "Danas", sačinjen je na osnovu izveštaja o napretku koji je Srbija dostavila subkomitetu EU za oblasti pravde, sloboda i bezbednosti u martu 2022 godine.
Prioritet poglavlja 23 i 24
Evropska komisija je, osim podataka poslatih iz Srbije, u svom izveštaju obuhvatila i nalaze država članica, eksperata EU i organizacija civilnog društva.
- Prioritet ukupnog daljeg napretka u pristupnim pregovorima je ispunjenje standarda iz poglavlja 23 i 24. Kako je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok Srbija ne postigne ovaj cilj - piše u dokumentu, uz dodatak da on identifikuje otvorene probleme za koje Srbija mora da ostvari napredak kako bi ispunila kriterijume za poglavlja 23 i 24.
EK se u non-pejperu dotakla i nedavno održanih izbora u Srbiji, uz podsećanje da je njima prethodio međustranački dijalog u kome je posredovao Evropski parlament.
Pročitajte još
EK zaključuje da su izbori protekli u znatno boljoj atmosferi nego što je to bio slučaj ranije, ali da su i dalje primetno neravnopravni uslovi u korist vladajuće stranke.
Piše da je na izborima zabeleženo učešće svih političkih snaga, nakon međupartijskog dijaloga u kome je posredovao Evropski parlament, kao i da su na izborima predstavljene raznovrsne političke opcije.
- Prema preliminarnim nalazima i zaključcima međunarodnih posmatrača iz Kancelarije OEBS, osnovne slobode su u velikoj meri poštovane tokom kampanje, međutim, niz nedostataka rezultirao je neravnopravnom izbornom utakmicom i favorizovanjem nosilaca vlasti - navodi se u non-pejperu.
Predizborni period posebno je pomenut i u konktestu medijskih sloboda odnosno uticaja vlasti na veći broj medija u toku kampanje što je kritikovano u non-pejperu.
- U preliminarnim nalazima ODHIR-a vezanim za izbore održane 4. aprila, navodi se da, iako su mediji pružili prostor svim učesnicima izbora, većina javnih i privatnih medija sa nacionalnom frekvencijom favorizovali su aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, ograničavajući time šanse da glasači donesu potpuno nezavisnu odluku - ističe se u dokumentu.
Napredak u pojedinim oblastima
U periodu koji je obuhvaćen izveštajem (prethodnih godinu dana), Evropska komisija notirala je određene napretke na planu vladavine prava koji su u Srbiji postignuti, među kojima se posebno ističu izmene Ustava u delu o pravosuđu, usvojene nakon referenduma iz januara ove godine, koje su važan, ali ne i dovoljan korak, kako je adresirano izveštajem, ka nezavisnosti pravosuđa.
- Dalji rad i politička posvećenost su potrebni za produbljivanje reformi i otklanjanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i odnosa Srbije prema ratnim zločinima - navodi se u nonpejperu.
Pročitajte još
Takođe se navodi da u mnogim od ovih oblasti postoje kašnjenja u ispunjenju akcionih planova.
U poglavlju 23, na koje je stavljen akcenat u izveštaju, uspešno je završena ustavna reforma usvajanjem ustavnih amandmana u februaru 2022. godine, ali EK naglašava da su potrebne dodatne mere kako bi se obezbedio nepristrasan izbor sudija i tužilaca i njihova nezavisnost.
- Rad na implementaciji zakona sada treba brzo da se nastavi kako bi se obezbedila nezavisnost sudstva. Ovaj zakon treba usvojiti u roku od jedne godine za pravosudne zakone i u roku od dve godine za usklađivanje sa svim drugim relevantnim zakonima. Dve stručne radne grupe (jedna za tužioce, jedna za sudove) osnovani su 15. aprila 2022. godine - podseća se u izveštaju.
Izazovi i kašnjenja
Bez obzira na ovaj pozitivan razvoj događaja, značajni izazovi i kašnjenja u implementaciju ostaju u pogledu nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa, pristupa pravdi i visokokvalitetne obuke kadra, navodi se u non-pejperu.
- Sadašnji sistem regrutacije, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca još uvek treba da se revidira kako bi se osiguralo da su njihove karijere u potpunosti zasnovane na zaslugama. Preduzeti su brojni koraci za smanjenje prostor za politički uticaj na pravosuđe, međutim postoje brojni slučajevi u kojima se to dešava što nastavlja da bude problematično - zapisano je u non-pejperu.
Joksimović: Pojavljuju se i novi elementi
Komentarišući najnoviji izveštaj EK, Joksimović je za "Blic" rekla da je u pitanju je redovni, nezvanični izveštaj o vladavini prava o tome gde smo poslednjih meseci. Kaže i da se od početka pregovaračkog procesa zna da nema zatvaranja poglavlja, sada klastera, dok se ne implementira najveći deo oblasti 23 i 24.
- Zatvaranja poglavlja uslovljena su oblastima 23 i 24 i implementacijom Briselskog sporazuma, i to od početka stoji u našem pregovaračkom okviru. Nova metodologija je samo uobličila i pojačala retoriku, a pojavljuju se i novi elementi koji se tiču usklađivanja sa spoljnom politikom - ističe Joksimović.
Dodaje i da je izveštaj sam po sebi korektno preneo to što je Srbija uradila u prethodnom periodu.
- Moja procena je i da je dovoljan za otvaranje klastera 3, ali veliki zemalja se u odluci opredeljuje na osnovu usklađenosti spoljne politike Srbije - napominje Joksimović.