„Podelom na planove, odsustvom pozadine i opštim kompozicionim rasporedom u fokus se stavlja centralno pozicioniran motiv koji je primarni nosilac likovne radnje. U njemu se roje i prepliću potezi, gradi nervaturna mreža i afirmiše idejno-estetska sloboda koja se razvija paralelno sa intezitetom vizije. Cela kompoziciona površina izatkana je od moduliranih odnosa, kontrastne valerske igre i u pojedinim radovima stroge vizuelne armature koju grade, na momente dramatično intonirani potezi. Ne treba zanemariti veštinu sa kojom su izvedeni ovi crteži tušem gde prilikom manipulacije umetnik ovo „kinesko mastilo“ koristi „tačno onoliko koliko treba da bude, ni manje, ni više“. Ovaj apostrofirani ključni element životnog puta svakog pojedinca u Konfučijanizmu, jedan je od postulata Nikole Vukosavljevića u životu i umetnosti. On u procesu rada pušta kreativnom etosu da ga vodi do granice koju razum odredi kao demarkacionu tačku, jer njegovo delo odlikuje neposrednost i svežina transponovane impresije ali je evidentna i intelektualna nota koja prožima i oplemenjuje njegovo stvaralaštvo. U istom duhu ali koncepcijski smireniji su radovi sa multipliciranim motivom ribe. Horizontalni pasaži od nekoliko paralelnih riba pružaju raznovrsnost izraza u naizled jednoobraznosti motiva. Ta vrsta izazova kod umetnika stvara neutaživi nagon za likovnu kombinatoriku u kojoj su tačka, mrlja i razmekšana ali ne i ugrožena forma vizuelni kontrapukti. Linearne partije su donekle u drugom planu, one su tu kao akcenat koji pojačava opšti štimung. Pažljivom opservacijom prikazanog sadržaja, uočava se diferenciranost svakog pojedinačnog elementa što je vidljivo, bilo kroz različite položaje glave, tretman peraja i sl, a što je postignuto analitičnim pristupom autora. Vukosavljević je u potpunosti posvećen motivu koji zaokuplja njegovu pažnju, uživa u nepreglednim mogućnostima likovnih izbora i na papir prenosi različita stanja jedne ideje. Sve to vizuelne prizore čini složenim i privlačnim, pri čemu nas umetnik uvodi u svet koji nosi u sebi i usmerava ka cilju koji je sebi postavio a to je umetnost kao kontemplativno stanje čovečijeg duha.“ Olivera Vukotić, istoričarka umetnosti

Nikola Vukosavljević rođen 1946. u Beogradu. Diplomirao 1970. godine u klasi red. profesora Jovana Kratohvila na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Poslediplomske studije završio 1972. godine kod istog profesora. Izlagao samostalno crteže, akvarele, medalje, reljefe i punu plastiku. Učestvovao na više od 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član ULUS-a od 1973. godine i LADE od 1978. godine. U periodu od 1977. do 2011. godine predavao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, predmeti Crtanje i Vajanje. Penzionisan u zvanju redovnog profesora 2011. godine. Od oktobra 2004. do juna 2007. godine obavljao dužnost dekana Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Nagrađivan, dela mu se nalaze u privatnim zbirkama, u zbirkama muzeja i galerija i drugih institucija u zemlji i inostranstvu.

Izložba će trajati do 31. maja 2022. g.