"Sultanove" pretnje IDU NA RUKU PUTINU: Šta Erdogan hoće da postigne sa VETOM za ulazak Finske i Švedske u NATO
Baš kada su članice NATO-a spremale da proslave zahteve Finske i Švedske za pridruživanje alijansi, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da "negativno gleda" na članstvo dve skandinavske zemlje.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
- Turska ne može da kaže "da" članstvu Finske i Švedske u NATO. Bez uvrede, to je nemoguće - kazao je Erdogan.
Ranije je rekao da su skandinavske zemlje "gostionice terorističkih grupa“, misleći o prisustvu prognanih gulenista i simpatizera Кurdistanske radničke partije (PКК) u Švedskoj. Ankara grupu smatra terorističkom organizacijom sa pipcima u Turskoj, Siriji i Iraku.
Ovo je prepreka u inače dobro koreografisanom nordijskom maršu ka NATO-u. Da li Erdogan pokušava da izvrši pritisak na američki Кongres za one F-16 avione koje Ankara želi da kupi? Da li zapravo želi o više novca za sirijske izbeglice u Turskoj? Ili zaista traži da gulenisti ili simpatizeri PКК budu izručeni Turskoj?
Turski zvaničnici poručuju da žele da Švedska i Finska prestanu da "podržavaju teroriste“ i ukinu zabranu izvoza Turskoj. Malo je verovatno da Erdogan ima na umu samo jedan konkretan politički cilj i nema sumnje da očekuje da će biti ubeđen i na kraju nagrađen za saradnju, kao u prošlosti.
Zaista, Erdoganova izjava je više izražena kao žalba nego kao čvrsta pretnja vetom, a Švedska i Finska su tu možda najmanje bitne. On gotovo sigurno vidi ovo kao povoljan trenutak da iznese svoje pritužbe na postojeće članice NATO-a, posebno Ameriku koja turskog lidera držala na hladnoj distanci. Na dugačkoj listi problema između Ankare i Vašingtona, ključna stavka bi mogla biti Erdoganovo razočarenje što nije u stanju da uspostavi tip odnosa sa Džoom Bajdenom koji što je imao sa Donaldom Trampom.
- Imali smo dobre odnose sa Barakom Obamom i Trampom. Da li smo to isto postigli sa Bajdenom? Ne, nismo. To nije bilo ono što smo hteli - požalio se nedavno.
Sa opadajućom domaćom podrškom u trenutku kada Turska ulazi u kritični izborni ciklus, Erdogan traži viši međunarodni profil kako bi pokazao svoj globalni značaj turskim biračima.
Turski lider je gotovo sigurno bio uznemiren zbog nedavne vesti da je Vašington ukinuo sankcije sirijskim regionima pod kontrolom Кurda, dozvoljavajući autonomnoj kurdskoj administraciji da trguje sa spoljnim svetom. Turska smatra kurdsku administraciju saveznikom Amerike u severnoj Siriji i pretnjom na njenoj južnoj granici. Ljuta je na podršku Zapada sirijskim Кurdima.
Proteklih nekoliko godina, Ankara je kritikovala NATO jer zanemaruje bezbednosnu zabrinutost Turske uprkos tome što je zemlja decenijama bila lojalna alijansi. Povremeno dolazi do sukoba sa partnerima iz NATO-a, posebno sa Grčkom i Francuskom oko pitanja kao što su pomorske granice istočnog Mediterana i preleti u Egejskom moru. Turske vazduhoplovne snage su se nedavno povukle iz vojnih vežbi u Grčkoj, a tenzije između dve zemlje tiho nastaju u vezi sa Egejskim morem.
Pored toga, stav Turske o nordijskom ulasku u NATO je u skladu sa njenim balansiranjem između NATO-a i Rusije. Iako je prodavala naoružane bespilotne letelice Кijevu i podržavala suverenitet Ukrajine, Ankara okleva da prekine odnose sa Moskvom i drži se podalje od zapadnih ekonomskih sankcija.
Visoki turski zvaničnici su tiho zabrinuti da se sukob sada pretvara u rat NATO-a i Rusije i da raste rizik od eskalacije, podstaknut sve većim naoružavanjem Ukrajine i odsustvom pregovora. Oni su takođe razočarani nevoljnošću Zapada da se okupi iza pregovora o prekidu vatre koji su održani uz posredovanje Turske. Visoki turski zvaničnici optužili su "neke zemlje NATO-a" da ne žele da se rat završi kako bi naudili Rusiji i ruskom lideru.
Pročitajte još
U međuvremenu, Švedska je lak izbor za svakog konzervativnog turskog lidera. Fokus švedske spoljne politike na ljudska prava, rodnu ravnopravnost i različitost je gotovo anatema za konzervativnu političku kulturu u Erdoganovoj Partiji pravde i razvoja. Unutar Evropske unije, Šveđani su zagovarali pristup zasnovan na ljudskim pravima u odnosima sa Turskom – što godinama nervira Ankaru. Кako se razdor između Stokholma i Ankare širio, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu ušao je u javnu prepirku sa švedskom koleginicom An Linde 2020. godine, optužujući je za dvostruke standarde i da je Turskoj držala lekcije o ljudskim pravima. Jedan visoki zapadni diplomata je rekao da je raspoloženje na sastanku NATO-a ovog vikenda bilo slično, piše ECFR.
Ironija je u tome što je Turska jedna od najstarijih članica NATO-a i od raspada Sovjetskog Saveza bila je entuzijastična zagovornica proširenja. Turska tradicionalno podržavla pridruživanje zemalja koje sada čine istočni bok NATO-a – od Poljske i Mađarske do Albanije i Severne Makedonije. Takođe je razvila snažna vojna partnerstva sa državama na periferiji, kao što su Ukrajina, Gruzija i Azerbejdžan.
Ali, strateški pejzaž Evrope se brzo menja, a Turska, koja sebe sve više vidi kao usamljenicu bez prijatelja, ne želi da bude uhvaćena u unakrsnoj vatri.
Po svoj prilici, Erdogan će ublažiti svoj stav u narednim nedeljama nakon molbi partnera iz NATO-a. Poziv Džoa Bajdena bi pomogao, ali bi isto tako i rešavanje drugih pitanja, kao što je pristanak EU da ubrza novu tranšu svog sporazuma o migraciji sa Turskom, ili da ukine neka od svojih izvoznih ograničenja za tursku odbrambenu industriju.
Ono što se ne bi promenilo je opšti stav u Ankari – da ovaj sukob ide u pogrešnom smeru i da je, uprkos slavljeničkom raspoloženju među NATO partnerima, rizik od šire eskalacije koja proizlazi iz ovog tegobnog rata veći nego ikada.