LENA KOVAČEVIĆ, IVANA PETERS Ivan Karl o predstojećim Danima Beograda, nedavnom festu i Sajmu knjiga

U razgovoru za "Blic" govori o predstojećim Danima Beograda, nedavnom Festu, kao i budućnosti te manifestacije, Sajmu knjiga, samostalnim umetnicima…

Uskoro, tačnije sredinom aprila su Dani Beograda. Šta nas očekuje?

- Dani Beograda su vezani za 16. i 19. april, dva bitna datuma, 878. god. kada se u istorijskim dokumentima prvi put pominje slovenski naziv našeg glavnog grada, odnosno 1867. kada je predajom ključeva od strane turskih vlasti Beograd ponovo postao srpski. U četiri prolećna i nadam se sunčana dana, biće prigodnih programa na Trgu republike, između ostalih Dečje Beogradsko proleće na kome nastupiti Leontina i hor Čarolija i Pesme Beograda u interpretaciji Dušana Svilara, Ivane Peters, Lene Kovačević, Ane Stanić, Ivana Milinkovića. U Starom dvoru je predviđen koncert Gudača Svetog Đorđa kojim obeležavaju 30 godina ansambla i naravno svečana dodela nagrada Grada Beograda koje od prošle godine nose naziv Despot Stefan Lazarević, a nastavljaju tradiciju i značaj nekadašnjih Oktobarskih nagrada u oblastima kulture, nauke, sporta, privrede.

Ne tako davno završen je jubilarni Fest, kako iskustvo pokazuje jedna od najomiljenijih manifestacija Beograđana. Koji su vaši utisci?

- Protekli, 50. Fest nije bio granica naših sposobnosti, već mera naših mogućnosti u veoma složenim okolnostima pandemije korone i rata na evropskom tlu, u Ukrajini. Moj glavni utisak je uspeh održavanja međunarodnog filmskog festivala u Beogradu koji je svojom atmosferom, filmovima i emocijama više od 50.000 gledalaca odaslao poruke mira i optimizma za sve. Mogu da konstatujem da smo prošle godine doneli najvažniju odluku u novijoj istoriji Festa, a to je da neće biti otkazivanja i da ćemo insistirati na kontinuitetu festivala kome ne smeju da se ponove 1993. i 1994. kada ga zbog sankcija i pasivnosti tadašnjeg saveta nije bilo. Zato je održavanje 49. i 50. Festa bilo strateški važno zbog godina koje su ispred njega.

I pred otvaranje i na završnoj konferenciji ste rekli da planirate promenu termina, hoćete da ga premestite u septembar. Zašto? Otvara se niz pitanja; od toga da je jesen puna događaja pa do toga da, budući da je koncept promenjen, kad promenite ustaljeni i omiljeni zimski termin, izgleda da će ostati samo ime?

- Naprotiv, moje glasno razmišljanje ide u korist vitalnosti i budućnosti Festa, oko koga se sve promenilo u poslednje pedeset dve godine. Kada je osnovan kao festival festivala i prve četiri decenije postojanja, tačnije do prelaska u takmičarski koncept, zimski termin je imao smisla kao rekapitulacija prethodne sezone. Poslednjih desetak godina u postojećem pojasu februar-mart sa globalnim platformama poput "Netfliksa" i "Amazona", koje su istovremeno i producenti, jaki filmovi sve više izmiču, a to će posle korone biti još izraženije jer se konvencionalna bioskopska distribucija skraćuje na minimum. Prva nedelja oktobra se nameće kao zahvalniji period jer su Kan, Venecija i Toronto tek završeni, a jesenja holivudska pred-Oskar sezona je na pragu i mnogo je lakše obezbediti atraktivne naslove. Što se tiče ostalih događaja kulture u Beogradu tokom jeseni, oko toga ste u pravu, ali uz manja korigovanja ima mesta za sve. Bemus se na primer, u novembarskom terminu poslednje dve godine dobro uklopio. Ponavljam ovo je moj stav, kao nekoga ko je četiri godine bio selektor i još četiri godine predsednik odbora Festa. Nijedna odluka neće biti doneta naprečac.

Korona je, srećom, posustala. Hoće li biti Sajma knjiga?

- Nadam se da hoće jer to je jedina manifestacija koja je usled korone bila na dužoj prinudnoj pauzi, sve ostale smo uspeli da održimo makar u suženim ili dvostrukim izdanjima. Sledeće nedelje ćemo održati odbor, kao i sastanak sa menadžmentom Beogradskog sajma. Na nama je, a tu ubrajam i naše partnere izdavače čiji su predstavnici članovi odbora, da uradimo sve što možemo da se sajam održi u tradicionalnom terminu i mestu, jer ako izostane i treću godinu zaredom, to bio bio kraj sajma knjiga na kakav smo navikli, a to ne smemo da dopustimo.

Šta se dešava sa Belefom?

- Belef je lani promenio koncepciju u revijalnu i pretežno pozoršinu smotru na otvorenom. Pred nama je jubilarni 30. Belef koji u junu nastavlja u tom pravcu, uz poneke muzičke ukrase. Kompletan program će biti objavljen tokom maja meseca. Ostaju lokacije u centru grada ali i neka nova mesta na kojima se do sada nisu izvodile pozorišne predstave.

Šta će biti sa samostalnim umetnicima, njihovim socijalnim i penzionim osiguranjem, dugovanjima? Nedavno se Asocijacija umetničkih udruženja tim povodom obraćala nadležnima. To jeste pitanje koje se načelno rešava na republičkom, državnom nivou, ali lokalna samouprava - a najviše ih je u Beogradu - realizuje stvari, a i normativno u svojim okvirima može doprineti rešenju?

- Grad Beograd redovno obezbeđuje sredstva za plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika i to se bez kašnjenja prenosi kvartalno reprezentativnim udruženjima na osnovu spiskova samostalnih umetnika koje dostavljaju. Da bi sve funkcionisalo bez zastoja, potrebno je i da udruženja blagovremeno prenose poreskim upravama sredstva namenjena samostalnim umetnicima i da redovno ažuriraju eventualne promene adresa samostalnih umetnika i vode računa da spiskovi budu kompletni. Samostalni umetnici takođe mogu za svaki slučaj da jednom godišnje provere stanje uplata u poreskoj upravi na teritoriji opštine na kojoj su prijavljeni, kako bi odgovorni mogli da reaguju ako se desio propust.