OVAJ GROF JE ISPISAO ISTORIJU RUSIJE: Srpski plemić i diplomata, povukao je granice moćne države
Istraživajući granice između Rusije i Kine Vladimir Putin je naleteo na biografiju jednog Srbina.
Ono što je saznao je da je grof Sava Vladislavić Raguzinski, pored toga što je postavio granicu između Rusije i Kine (koja je i dalje na snazi), bio osnivač prve ruske obaveštajne službe, savetnik cara Petra Velikog, špijun, trgovac umetninama, ali i patriota koji je podsticao bune u Srbiji koje je pomagala Rusija.
Omiljeni modni dodaci nikada nisu bili tako primamljivi! Pogledajte naš izbor najlepših torbica!
ŠTA URADI OD ŽIVOTA, CRNI ČOVEČE?! "Prevario sam ženu, nahvatala nas je, ali hoće da spasimo brak! Međutim, postoji JEDNO VELIKO ALI..."
Sava Vladislavić je rođen u Jaseniku 1668. godine, ali se pod pritiskom Turaka preselio u Dubrovnik (na italijanskom Raguza) odakle je krenuo na studije u Francusku i Španiju. Nakon završetka studija počinje da se bavi trgovinom umetninama u Carigradu, gde dolazi u kontakt sa ruskim diplomatama.
Sadržaje važnih međunarodnih ugovora Turske sa najmoćnijim zemljama tog vremena Rusima je otkrio 1702. godine, nakon čega ih ovi koriste za sklapanje preko potrebnog mira sa Turskom. Za ovaj doprinos car Petar Veliki nagrađuje Vladislavića dvorcem u Moskvi i pravom na monopolsku trgovinu širom Rusije, što mu je donelo veliko bogatstvo.
Raguzinski 1709. stupa na carski dvor i osniva „Tajni kabinet“, prvu obaveštajnu službu u Rusiji, koja igra važnu ulogu u bici kod Poltave, gde su Rusi pobedili Šveđane, ali se kao najznačajniji smatra njegov doprinos u uspostavljanju granica između Rusije i Kine.
Kao izaslanik Katarine Prve, koja ga je 1725. imenovala za grofa, Raguzinski putuje u Kinu, gde donosi detaljne karte sa granicama između dve zemlje i pregovara o različitim oblicima trgovinske saradnje sa veoma rezervisanim Kinezima. Pored pretnji smrću i pokušajima podmićivanja ugovor se zaključuje zahvaljujući upornosti i diplomatskim veštinama Raguzinskog. Rusija dobija velike plodne teritorije u Sibiru na kojima se nalazi i više od 40 reka većih od Save, kako je grof naveo u izveštaju carici, a Vladislavić dobija grad Troickosavsk (danas Kjahta), u kojem podiže crkvu posvećenu Svetom Savi.
Tu se njegov patriotizam ne zaustavlja. Redovno je u Sremske Karlovce slao knjige i učitelje, tako da se smatra za utemeljivača prve srpske škole, a bio je odgovoran i za podizanje nekoliko buna protiv Turaka u Crnoj Gori i Srbiji koje je pomagala Rusija.
Ovom slavnom Srbinu su 2009. ruske vlasti podigle četiri spomenika na različitim lokacijama, u Jaseniku gde je rođen, Sankt Peterburgu gde je sahranjen, u Sremskim Karlovcima i Kjahti.