Otvoren Kopaonik biznis forum, "Srbija 2030" centralna tema "Srpskog Davosa"

U Grand hotelu na Kopaoniku otvoren je 29. biznis forum. Aleksandar Vlahović je izjavio na otvaranju da se Srbija suočava sa izraženim ekonomskim i geopolitičkim rizicima, i da će se kriza koja se vidi na horizontu razlikovati od velike depresije iz 2008. godine, i da stoga i odgovor na nju mora da bude drugačiji.

"Neophodno je načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, a to znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje. To takođe podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor kao i smanjenje duga", rekao je Vlahović.

Istakao je da monetarna politika u skladu sa definisanim ciljem treba da nastavi sa implementacijom seta sofisticiranih mera radi najefikasnijeg odgovora na postojeće i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.

Vlahović je istakao da se Forum ponovo održava u vreme izborne kampanje i da su znajući za to organizatori Kopaonik biznis foruma još u oktobru izabrali za centralnu temu "Srbija 2030, agenda održivog razvoja", kako bi napravili presek stanja, ukazali na jake strane, ali i na ranjivost naše ekonomije.

"Danas kada je sigurno da ćemo nakon početka rata u Ukrajini biti izloženi novim izazovima, pokazalo se da smo pravilno izabrali temu", rekao je Vlahović.

Naglasio je da je Agenda 2030. univerzalni dokument koji su usvojile Ujedinjene nacije i koji definiše 17 ciljeva, sa tri dimenzije – ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

"Mnogi ekonomisti prognoziraju period stagflacije"

Prema njegovim rečima, prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 odsto, lane je bilo 5,9 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korekcije projektovanog rasta.

"Mnogi ekonomisti prognoziraju da nam sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju", rekao je Vlahović i dodao da je u januaru ove godine inflacija u SAD iznosila 7,5 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

Vlahović je naglasio da je sada ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini.

Osvrćući se na krizu izazvanu pandemijom, naglasio je da je privreda Srbije već u trećem kvartalu 2020. dostigla pretkrizni nivo i da je država Srbija izdašno pomogla privatnom sektoru i stanovništvu.

Naglasio je da se sve do prošlog meseca činilo da je planirani rast BDP u 2022. godini od 4,5 odsto realno postavljen i dostižan.

"Podrazumevalo se da će plan ukupnih investicija biti realizovan i da će sektori usluga, industrije i građevinarstva nastaviti da rastu sadašnjim tempom, a pošlo se i od pretpostavke da će ovogodišnja poljoprivedna sezona biti bolja od prošlogodišnje" , rekao je on.

Dodao je da je, nažalost, sasvim jasno da će rat u Ukrajini uticati na ekonomsku aktivnost, a on bi na našu zemlju mogao da se ogleda kroz više stvari.

"Prvo je ugrožavanje nivoa ekonomske aktivnosti u EU, a verovatno i u našem regionu, a upravo su oni naši glavni spoljnotrgovinski partneri sa kojima realizujemo tri četvrtine prometa. Drugo je to što bi dugo trajanje sukoba moglo da obeshrabri investitore", istakao je Aleksandar Vlahović.

Naveo je da je rat podigao cene energenata, verovatno će i hrane, a možda će Evropska centralna banka posegnuti za restriktivnijom monetarnom politikom, što bi moglo dodatno destimulisati rast.

Kao četvrto je istakao otežani plasman robnog izvoza, jer će očekivani problemi u globalnim lancima snabdevanja dodatno usporiti ekonomsku aktivnost.

"Srbija mora da nastavi započete strukturne reforme"

Vlahović je ocenio da uprkos aktuelnim neizvesnostima Srbija mora da nastavi započete strukturne reforme i da je kulminacija problema u energetskom sektoru ponovo u prvi plan istakla potrebu bržeg i efikasnijeg reformisanja velikih javnih preduzeća.

To, kako je rekao, podrazumeva profesionalizaciju upravljanja, poslovnu konsolidaciju i delimičnu privatizaciju.

Prema njegovim rečima, zbog kovida i krize u Ukrajini svet kakav smo poznavali je trajno promenjen i Srbija mora da nastavi da modernizuje državu, menja strukturu privrede, vidljivo podiže produktivnost i konkurentnost.

To, kako je rekao, zahteva reformski napredak u dve ključne regije, a to su obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala, i unapređenje kvaliteta institucija i poslovnog ambijenta.

Tabaković: Niko nema pravo da širi paniku

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković poručila je na otvaranju Kopaonik biznis foruma da niko nema pravo da širi paniku i lažne vesti zbog sticanja političkih poena.

Istakla je da ne postoje bezazlene laži, ali da postoje laži koje su preskupe, kao što su širenje panike i straha.

Tabakovićeva je poručila da ne treba da dozvolimo da se nastavi neosnovano širenje panike i straha, i da to prođe nekažnjeno.

"Odgovorni za to moraju da budu prozvani, jer stid nije dovoljan", navela je guvernerka.

Kad rat počne, prva žrtva je istina i nemojte da dozvolimo da kad izborne aktivnosti počnu opet prva žrtva bude istina, naglasila je Tabakovićeva.

Tabakovićeva je istakla da je država pripremila sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede.

"U Srbiji su na vreme kreirane rezerve svega – energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac", navela je guvernerka.

Mali: Održivi razvoj važan, ali se moraju imati u vidu globalni izazovi

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su za našu zemlju najvažniji mir i stabilnost i da Srbija treba da izbegne da u budućnosti bude na mestu sudara Rusije i NATO-a.

Mali je ocenio da je za Srbiju važan održivi razvoj, ali da se moraju imati u vidu globalni izazovi. Potrebna je stabilnost, a ne svađe i podele, i zato treba još jače i bolje da radimo i borimo se za svako radno mesto, poručio je ministar.

"Stabilnost nam je neophodna i nadam se da ćete podrži politiku mira i stabilnosti, a za sve ostalo ćemo naći rešenje", naglasio je Mali.

Poručio je da Srbija ima čime da reaguje u slučaju još gore krize u svetu.

Mali je istakao da se pune Robne rezerve i obezbeđuju zalihe svega što je potrebno. "Imamo i dovoljno novca da nabavimo sve što je neophodno", poručio je Mali.

Ministar je istakao da je kurs i dalje stabilan i da država ne dozvoljava da se kriza prelije na privredu.

Ocenio je da današnji svet više nije isti kao onaj pre samo dve godine. Poručio je da država nije odustala od programa "Srbija 2025", koji predviđa ulaganje od četrnaest milijardi evra i dodao da će ulaganja biti i veća.

Kerns: Masterkard posvećen malim i srednjim preduzećima

Učesnicima se video-porukom obratila i En Kerns (Cairns), potpredsednica "Masterkarda", koji je glavni partner KBF. Ona je najavila da će posvećenost "Masterkarda" malim i srednjim preduzećima biti realizovana kroz podršku Nacionalnoj inicijativi za bezgotovinska plaćanja "Bolji način".

Naglasila je da je reč o primeru javno-privatnog partnerstva koji podržava napore Vlade Srbije u borbi protiv sive ekonomije.