Aktivisti nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) i više stotina građana uputili su podršku građanima Ukrajine na antiratnom skupu u centru Beograda 6. marta.
Noseći antiratne transparente oni su pozvali na hitnu obustavu ruske invazije na Ukrajinu.
Na početku skupa jedan od učesnika je spalio pasoš Rusije. Učesnici uzvikuju "Putin nije Rusija" i poruke podrške Ukrajini, a organizovana je i šetnja centralnim beogradskim ulicama.
Kako javlja reporterka RSE, na skupu je takođe razvijena velika zastava Ukrajine.
Podršku Ukrajini su došli da pruže i Rusi koji žive u Beogradu. Među njima je i Marija, koja je za Radio Slobodna Evropa rekla da je zabrinuta.
"Svako jutro se budim i gledam vesti u nadi da će rat prestati, ali ovo se ne završava. U Rusiji ovo čak ne sme da se nazove ratom, a jeste", rekla je ona.
Na skupu je bio i desno orijentisan Simo Spasić iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu, koji uzvikuje parole protiv NATO.
Grupa od nekoliko nepoznatih muškaraca je razvila rusku zastavu i uzvikivala poruke podrške Rusiji, međutim policija je sprečila približavanje skupu.
Ranije je najavljeno da je cilj skupa podrške Ukrajini da se pruži i podrška građanima Rusije i Belorusije, koji se protive ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Skupu je prisustvovao i deo ruske dijaspore u Srbiji. Dan ranije u saopštenju dostavljenom medijima predstavnici ruske dijaspore u Srbiji su naveli da stoje uz Ukrajinu.
"Mi, pripadnici ruske dijaspore u Srbiji stojimo uz Ukrajinu i protiv rata i diktature za koje se zalaže Vladimir Putin", navedeno je u saopštenju, koje je potpisalo više od dvadeset predstavnika ruske dijaspore u Srbiji.
Civilne žrtve, više od milion izbeglih
Ruski vojni napad na Ukrajinu počeo je 24. februara i od tada su Kijev i drugi gradovi pod žestokim raketnim udarima.
Moskva tvrdi da su mete vojni objekti u cilju "demilitarizacije" i "denacifikacije", ali snimci i slike iz ukrajinskih gradova prikazuju suprotno.
Od početka invazije prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), iz zemlje je izbeglo više od 1,5 miliona ljudi.
Kako je u objavi 6. marta na Tviteru naveo visoki komesar UN za izbeglice Filipo (Filippo) Grandi, ovo je "najbrže rastuća izbeglička kriza od Drugog svetskog rata".
Srbija i ruska invazija na Ukrajinu
Paralelno sa skupovima podrške Ukrajini, u Srbiji se održavaju i skupovi u kojima se daje podrška Rusiji. Srbije je jedna od retkih država u kojima se organizuju i takvi skupovi.
Poslednji u nizu održan je 4. marta u Beogradu, u organizaciji desničarskih organizacija.
Na skupu su intonirane srpska i ruska himna, a neki od prisutnih istakli su zastave Rusije i Srbije.
Takođe, među zastavama i parolama koje su nosili učesnici protesta uočeni su i plakati sa simbolom Z, jednom od oznaka ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu.
Okupljeni su tu, između ostalog, skandirali pogrdne parole na račun NATO saveza, LGBT populacije, a mogli su se čuti i povici "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija", a uzvikivali su i ime pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Zvanični Beograd se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN pridružio osudi invazije Rusije na Ukrajinu.
Rezolucijom UN se izražava žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu i zahteva od Rusije da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv Ukrajine i da odmah, potpuno i bezuslovno, povuče sve vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.
Srbija, međutim, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) odbija da se priključi sankcijama evropskog bloka prema Rusiji.
Briselski zvaničnici su više puta pozivali Srbiju da se pridruži sankcijama, a predsednik države Aleksandar Vučić je izjavljivao da na sebe preuzima "sve kritike, primedbe i pritiske" zbog trenutne odluke Srbije.
Vlast u Beogradu, koju od 2012. godine predvodi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS), održava tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
Dok je Rusija podržava u osporavanju nezavisnosti Kosova pred međunarodnim institucijama, Srbija je zavisna od ruskih energenata, a saradnja je prisutna i na vojnom planu – kupovinom ruskog oružja.
Prema istraživanju beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove iz jula 2021, 83 odsto građana Srbije smatra Rusiju prijateljskom državom.
