Srbija i pravosuđe: Apelacioni sud oslobodio Miroslava i Marka Miškovića optužbi za utaju poreza

Skoro devet godina od podizanja optužnice, sudski spor protiv srpskog biznismena Miroslava Miškovića i njegovih saradnika dobio je epilog – Apelacioni sud u Beogradu oslobodio ga je optužbi za utaju poreza.

Pored Miškovića, po istom osnovu su oslobođeni njegov sin Marko Mišković i saradnici Živojin Petrović, Jadranka Bradić i Milo Đurašković, saopštili su iz Apelacionog suda.

Taj sud je preinačio odluku Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda iz 2019. godine, koji je vlasnika „Delta holdinga“ osudio na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara za utaju poreza i malverzacije sa kruševačkom Fabrikom maziva (FAM).

Delimično su usvojene i žalbe Miškovićevih saradnika Mila Đuraškovića, Dejana Jevtića, Bore Jelića, Riste Ristića, Branislava Jovanovića, Srđana Filipovića i Ljiljane Kostić, kojima su umanjene zatvorske kazne iz prvostepenog postupka.

Proces protiv Miškovića pokrenut je prvobitno 2013. posle hapšenja u decembru 2012. zbog sumnji da je sa 10 saradnika učestvovao u utaji poreza i izvršio krivično delo zloupotreba položaja.

Prvostepeni postupak protiv njih vođen je dva puta, pošto je Apelacioni sud 2017. godine poništio prvu presudu donetu dve godine ranije i naložio pokretanje novog procesa.

• Suđenje Miškoviću – „proces veka“ koji traje godinama
• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive“ izmene Krivičnog zakona
• Zašto padaju presude pred Apelacionim sudom

Šta je odlučio Apelacioni sud?

Apelacioni sud je utvrdio da optužbe da je Marko Mišković, po savetima oca, izdavao naloge za prikrivanje podataka u cilju utaje poreza saradnicima Jadranki Badrić i Živojinu Petroviću „ne proizlaze ni iz jednog dokaza izvedenog tokom postupka“, navodi se u obrazloženju presude.

„Nepodnošenje poreske prijave ne znači po automatizmu da je učinjeno krivično delo poreske utaje, već će to biti krivično delo samo ako se dokaže namera da se prikrivanjem podataka, određenih činjenica, želi u potpunosti ili delimično izbeći poreska obaveza,“ dodaje se.

Po oceni Apelacionog suda, to nije potvrđeno iskazom svedoka, niti proizlazi iz pisane dokumentacije u procesu.

Sud je ublažio kazne iz prvostepenog postupka za sedmoro optuženih, koji su proglašeni krivim što su u periodu od 6. aprila 2007. godine do 31. decembra 2010. koristili položaj odgovornih lica i pribavili protivpravnu imovinsku korist na štetu privrednog društva FAM.

Milu Đuraškoviću, vlasniku „Nibens grupe“ određena je kazna zatvora od tri godine umesto četiri godine i tri meseca, oduzeta mu je imovinska korist od 933,7 miliona dinara, a privrednom društvu Šer korporacija 114,2 miliona dinara.

Dejan Jevtić i Bora Jelić drugostepeno su osuđeni na godinu i po dana zatvora (prvobitno po dve godine), a Risti Ristiću umanjena je zatvorska kazna sa tri na dve godine.

Apelacioni sud je osudio Branislava Jovanovića na kaznu kućnog zatvora uz elektronski nadzor od godinu dana (prvostepenom presudom osuđen na dve godine zatvora), istu kaznu služiće i Srđan Filipović, kojem je posle žalbe umanjena zatvorska kazna od godinu i po dana, a Ljiljani Kostić umanjena je kazna zatvora sa dve godine na godinu dana i osam meseci.

Kako su izgledali prethodni sudski procesi protiv Miškovića?

Mišković je 12. decembra 2012. uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama u putarskim preduzećima, a „proces veka“ protiv 11 optuženih, kako su ga nazivali mediji u Srbiji, počeo je u novembru 2013.

On je mogućnost da se brani sa slobode morao da plati 12 miliona evra u gotovini, što je najveći iznos jemstva u istoriji srpskog pravosuđa, dok je Marku Miškoviću tada određena kaucija od 3,5 miliona evra.

Mišković je tada važio za jednog od najvećih privrednika u zemlji, a njegova kompanija „Delta holding“ je pre prodaje trgovinskog lanca „Maksi“ belgijskoj kompaniji „Deleze“ 2011. zapošljavala 25.000 ljudi.

U medijima je ovo hapšenje predstavljeno kao rešenost nove vlade, u kojoj je prvi potredsednik bio Aleksandar Vučić, da se obračuna sa korupcijom.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u 9. maja 2013. optužnicu protiv Miškovića i još 10 osoba, a terećeni su za zloupotrebu položaja i poresku utaju, rekao je tadašnji specijalni tužilac Miljko Radisavljević i precizirao da je za oba dela zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

• Potvrđena optužnica – pet stvari koje treba da znate o „slučaju Belivuk“
• „Ne znam na čemu sam“: Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji
• Šta je Vrhovni kasacioni sud i zbog čega je važan

Miškovićev slučaj je 2015. godine spojen sa suđenjem Đuraškoviću i proces je krenuo ispočetka pred novim sudskim većem, kojim je predsedavala sutkinja Maja Ilić.

Godinu dana kasnije, veće je Miškovića oslobodilo za malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ga je osudilo na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu da utaji 320 miliona dinara poreza.

Istom odlukom Marko Mišković je osuđen na tri i po godine zatvora.

Presudu je septembra 2017. ukinuo Apelacioni sud i naložio novo prvostepeno suđenje pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Tužilaštvo je u decembru 2018. tražilo zatvor od pet godina za Miroslava i četiri godine za Marka Miškovića, a odbrana je, zatraživši oslobađajuću presudu, istakla „da će ona biti mera nezavisnosti pravosuđa“.

Mišković je tada tvrdio da je „optužnica protiv njega lažna“.

Sud je ipak odlučio da vlasniku „Delte“ razreže kaznu od dve i po godine zatvora i šest miliona dinara, dok je njegov sin osuđen na isti iznos i godinu dana kućnog pritvora.

U tom prvostepenom postupku je utvrđena krivica i za preostalih devetoro optuženih.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]