U obraćanju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Zelenski je takođe pozvao članice NATO da budu iskrene oko toga da li žele da se Ukrajina pridruži Alijansi.

Hitan razgovor sa Makronom

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je obavio "hitan" telefonski razgovor sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom o situaciji na istoku Ukrajine. Kako je naveo na Tviteru, bilo je reči o mogućnostima za neposrednu "deeskalaciju i političko-diplomatsko rešenje". Zelenski je dodao da je informisao Makrona o pogoršanju situacije na liniji fronta, gubicima i "granatiranju ukrajinskih političara i stranih novinara".

Ukrajinski lider je dobio ovacije pre nego što je izneo opaske u kojima je pozvao svet da izvuče "užasne lekcije iz istorije" i prekorio međunarodnu zajednicu zbog, kako je rekao, povlađivanja Rusiji, preneo je Rojters.

"Pravila o kojima se svet dogovorio pre više decenija više ne funkcionišu. Ona ne prate nove pretnje i nisu efikasna za njihovo prevazilaženje. Ovo je sirup za kašalj kada vam je potrebna vakcina protiv korona virusa", rekao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je izjavio i da želi da sazove sastanak stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koji bi uključio i Nemačku i Tursku, kako bi se pružile nove garancije za Ukrajinu.

Zelenski je rekao i da ako je Zapad toliko siguran da će Rusija da napadne, trebalo bi da uvede odmah sankcije Moskvi, a ne da preti da će ih uvesti u slučaju napada, jer od njih onda neće biti nikakve koristi kada, kako je naveo, ''bombe počnu da padaju na Ukrajinu''.

Ukrajinski predsednik se sastao danas u Minhenu i sa američkom potpredsednicom Kamalom Haris i poručio da njegova zemlja "želi mir'', nakon što su SAD saopštile da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu u narednim danima.

Zelenski, je takođe rekao Haris da Ukrajina traži konkretnu podršku od Sjedinjenih Država za svoju vojsku, preneo je CNN.

U saopštenju vezano za ovaj sastanak, Bela kuća je navela da su Haris i Zelenski "razgovarali o nedavnim dešavanjima i procenama masovnog gomilanja ruske vojske oko Ukrajine".

Prema saopštenju, američka potpredsednica je istakla posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, a razgovaralo se i o ''ujedinjenom transatlantskom pristupu ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu'', navodi CNN.

Haris je saopštila da su i brze i oštre ekonomske mere Moskvi već pripremljene sa saveznicima i partnerima, a ukrajinski predsednik i potredsednica SAD su se saglasili o važnosti diplomatije i deeskalacije, navodi se u saopštenju Bele kuće.

U razgovoru za Si-En-En ( CNN ), Zelenski je rekao je da su "provokacije svake vrste veoma opasne" na pitanje o potencijalnom lažnom izgovoru za rat sa Rusijom.

''Mislim da je najkomplikovanije pitanje da na Krimu, na privremeno okupiranoj teritoriji Donbasa duž granice Ukrajine i Rusije, ima 30-35.000 vojnika, tako da su provokacije, zaista, veoma opasne, ako imate ovoliki broj trupa. Jedno granatiranje, jedna topovska paljba mogu dovesti do rata", upozorio je Zelenski.

''To je ono u šta naši partneri veruju, mislim na partnere koji su oko nas koji imaju zajedničku granicu sa nama, mi znamo istoriju Sovjetskog Saveza i oni razumeju sa kakvim rizicima se suočavamo", dodao je Zelenski.

''Poljska, baltičke države, Litvanija i Estonija, Letonija, Moldavija, znaju do čega bi to moglo dovesti. Dakle, moramo biti veoma oprezni.", naglasio je ukrajinski predsednik za CNN .

Traži samit potpisnika Budimpeštanskog memoranduma

Ukrajinsku predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je naložio ukrajinskom Ministarstvu spoljnih poslova da sazove samit potpisnika Budimpeštanskog memoranduma, kako bi se potvrdile bezbednosne garancije Ukrajini.

"Naložio sam Ministarstvu spoljnih poslova da sazove samit zemalja potpisnica Budimpeštanskog memoranduma. Ako se on ne održi ili odbije da Ukrajini da garancije bezbednosti, Kijev će to, kao i klauzule potpisane 1994. godine, smatrati ništavim i nevažećim", rekao je Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, prenosi TASS.

Budimpeštanski memorandum potpisali su 5. decembra 1994. lideri Ukrajine, Rusije, Velike Britanije i SAD, a prema sporazumu, Ukrajina je pristala da eliminiše svoj nuklearni arsenal, dok su Rusija, SAD i Britanija garantovale Kijevu bezbednost.

Obnavljanje pregovora u svim formatima

Kijev zahteva deblokadu pregovaračkog procesa o situaciji na istoku Ukrajine i smatra da je potrebno uključiti i druge formate za razgovor o tome, rekao je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

''Moramo pronaći rešenje za okončanje rata u svim mogućim formatima i na svim platformama: Pariz, Berlin, Minsk, Istanbul, Ženeva, Brisel, Njujork, Peking. Zaista mi nije bitno gde ću da pregovaram o miru u Ukrajini", rekao je Zelenski, prenosi TASS.

Kako je naveo, broj učesnika pregovora nije od suštinske važnosti za Kijev, sve dok Ukrajina i Rusija u njima učestvuju.

On je rekao i da se njegova zemlja neće "klanjati" državama koje pružaju vojnu pomoć Kijevu, jer, kako je naveo, one na taj način doprinose ''bezbednosti Evrope i sveta''.

Ukrajinski predsednik je obećao da će braniti zemlju ''sa ili bez podrške partnera''.

"Mi cenimo svaku vrstu pomoći, ali svi treba da shvate da ova strana vojna pomoć nije humanitarna akcija i Ukrajina ne treba da moli za to", rekao je Zelenski.