Priboj i održivi razvoj: Kad se hoće, onda se i može

Sedam godina posle usvajanja Agende za održivi razvoj do 2030. mnogi ljudi u Srbiji još ne znaju koliko i kako sprovođenje ciljeva održivog razvoja utiče na poboljšanje kvaliteta njihovog svakodnevnog života. Na sreću, značaj 17 ciljeva održivog razvoja koje su 2015. usvojile Ujedinjene nacije prepoznaju lokalne samouprave poput Opštine Priboj i spremne su da, u saradnji sa civilnim sektorom, ozbiljno rade na njihovom sprovođenju

Piše: Svetlana Preradović

Priboj je najveći grad Polimlja, oblasti uz reku Lim, u Zlatiborskom okrugu. Opština Priboj dugo je bila ekonomski nerazvijena i trpela znatne gubitke zbog kolapsa državnih preduzeća, usled čega su mnogi građani ostali bez posla.

Priboj danas izgleda kao veliko gradilište i jedan je od retkih gradova u Srbiji u kojima su zaposlenost i prosečne zarade u stalnom porastu, dok je nezaposlenost u padu.

Na ovaj rast je, između ostalog, uticalo formiranje Slobodne zone Priboj 2015. godine, u kojoj posluje deset stranih i domaćih investitora.

Ali kad na samom prilazu gradu uočite veliki broj tabli i bilborda koji reklamiraju gde se može kupiti pelet, kotlovi na biomasu ili drvena sečka, jasno je da je na to znatno uticalo i opredeljenje ovog grada za zelenu ekonomiju i energetsku efikasnost.

BIOMASA: U Priboju su u poslednjih nekoliko godina izgrađene dve kotlarnice na biomasu koje greju osam javnih objekata i gradska toplana na drvnu sečku.

Kotlarnica na pelet koja toplotom snabdeva školu, predškolsku ustanovu, Dom kulture i zgradu opštinske uprave izgrađena je 2016. sredstvima lokalne samouprave. Uz savetodavnu i stručnu podršku GIZ-a i finansijsku pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Srbije, tri godine nakon toga u Priboju je izgrađena i kotlarnica na drvnu sečku, koja snabdeva dve osnovne, dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja.

Gradska toplana na drvnu sečku, za koju je investicija od 7,6 miliona evra za izgradnju same toplane, rekonstrukciju toplovoda i izgradnju podstanica obezbeđena kroz donacije vlada Nemačke i Švajcarske, KfW kredit i uz tehničku podršku GIZ-a, počela je s radom ove grejne sezone. Takođe, građanima Opštine Priboj su u više navrata tokom poslednjih nekoliko godina ponuđene subvencije od 80 odsto za rekonstrukciju fasada, izolaciju i zamenu drvenarije u cilju povećanja energetske efikasnosti objekata.

Zahvaljujući svemu tome Priboj je, pored Opštine Mali Zvornik, postao prva opština u Srbiji koja je upotrebu fosilnih goriva u sistemu daljinskog i grejanja javnih zgrada u potpunosti zamenila biomasom.

Prethodni kratki opis situacije u Opštini Priboj jasno ukazuje da su lokalne vlasti na vreme shvatile da zelena ekonomija i održivi razvoj nisu floskule već smernice koje zahtevaju mnogo rada, ali zauzvrat značajno doprinose razvoju lokalne ekonomije, rastu standarda i opštem kvalitetu života svih građana.

Dokaz ove, za Srbiju ne tako česte osvešćenosti jeste i činjenica da je Opština Priboj u decembru prošle godine među prvima usvojila Plan razvoja od 2022. do 2028. u koji su integrisani ciljevi održivog razvoja iz Agende 2030. Značaj ovog dokumenta je tim veći što je koncipiran kroz široki društveni dijalog i u saradnji sa organizacijama civilnog društva.

“Priprema Plana razvoja Opštine Priboj razvijena je kroz projekat ‘Zeleni ruralni dogovor – strategije održive i pametne tranzicije za ruralne opštine’, koji je deo Evropske klimatske inicijative EUKI, Federalnog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu sigurnost Savezne Republike Nemačke. Stručnu podršku u njegovoj izradi pružila je RES Fondacija iz Beograda. Pored RES-a, veliki doprinos izradi plana dala je Fondacija BFPE za odgovorno društvo, u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, potvrđuje Vuk Luković, diplomirani politikolog, šef kabineta predsednika Opštine Priboj.

Beogradska otvorena školan BOŠ i BFPE u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, sprovode aktivnosti posvećene zaštiti životne sredine. Pri tome sarađuju sa nizom lokalnih organizacija civilnog društva, a u Priboju je partner Udruženje građana Primus, Priboj. Dokument “Doprinos Planu razvoja Opštine Priboj u oblasti zaštite životne sredine” upućen je lokalnoj samoupravi sa određenim rešenjima i predlozima za Plan razvoja Opštine Priboj.

POKLAPANJE CILJEVA: Dokument je realizovan nakon analize strateških i planskih dokumenata opštine Priboj, dostupnih informacija i trenutnog stanja u oblastima javnih politika koje se odnose ciljeve održivog razvoja u oblasti zaštite životne sredine i organizacije niza sastanaka i okruglih stolova na kojima je učestvovao veliki broj predstavnika lokalne samouprave, državnih institucija, sektora civilnog društva i drugih zainteresovanih strana. Tokom svih tih aktivnosti uspostavljen je širok društveni dijalog o izazovima i razvojnim potencijalima Opštine Priboj”, objašnjava Luka Milovanović, programski asistent BFPE.

Usaglašenost i poklapanje ciljeva razvoja Priboja koje je usvojila lokalna samouprava, s ciljevima organizacija koje predstavljaju građane, kao i ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030, veoma su lako uočljivi već u generalnoj viziji za 2028. godinu koja je navedena u Planu razvoja Opštine Priboj. “Cilj je da do 2028. Priboj bude karbonski neutralna, ekološka i zdrava opština, kakva jeste, i u budućnosti će sve više biti regionalni lider, inovativna i održiva zajednica zdravih, zadovoljnih i ostvarenih građanki i građana, spremnih da ulažu svoje znanje i socijalni kapital u unapređenje životne sredine, lokalnu ekonomiju, razvoj poljoprivrede, turizma i očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa”, citira Luković.

Poklapanje i usaglašenost ciljeva dodatno potvrđuje i poređenje tekstova Plana razvoja Opštine Priboj, koji je u decembru 2021. usvojila Skupština Opštine Priboj, kao i Doprinosa planu razvoja Opštine Priboj, koji je rezultat rada Platforme “Održivi razvoj za sve”.

“Imajući u vidu osetljivost pitanja i prethodno iskustvo organizacija na ovom polju, predlozi organizacija civilnog društva s nacionalnog i lokalnog nivoa po pitanju zaštite životne sredine u potpunosti su usvojeni”, kaže Vuk Luković, a njegove reči dodatno objašnjava Luka Milovanović: “Svih 10 prioritetnih ciljeva održivog razvoja u oblasti životne sredine iz Doprinosa integrisano je u Planu razvoja, s tim što su pojedini redefinisani, spojeni u jedan ili razdvojeni, ali suština je da se svi u određenoj formi nalaze u finalnom Planu. Kada su u pitanju planirane mere za sprovođenje ciljeva, tu je poklapanje nešto manje, jer su u pitanju prilično konkretne stvari, ali i tu ima nekih direktnih poklapanja, to jest mera koje su gotovo identične, samo drugačije frazirane.”

HUMANI ELEMENT: Plan razvoja Opštine Priboj ima 14 prioritetnih ciljeva, razvrstanih u okviru pravaca razvoja koji stavljaju naglasak na najvažnije razvojne aspekte u nastupajućem periodu, a tiču se vodosnabdevanja, prečišćavanja otpadnih voda, zaštite vazduha, unapređenja komunalne delatnosti, ekonomskog razvoja, turizma, poljoprivrede, omladinske i socijalne politike, rodne ravnopravnosti, kao i digitalizacije i uspostavljanja otvorene uprave.

Ozbiljnost pristupa lokalne samouprave izradi Plana očigledna je čak i letimičnim pregledom dokumenta – uz pregled i analizu postojećih planskih lokalnih i nacionalnih akata, u Planu je detaljno dat i pregled stanja, izazova i potencijala Opštine Priboj, od geografskog položaja i klimatskih karakteristika do demografije, obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, privrede i zaposlenosti. Izradi Plana prethodila je i ozbiljna priprema, a građanima je pre usvajanja data mogućnosti da i sami učestvuju u javnoj raspravi na ovu temu tako što je dokument objavljen na internet stranici Opštine Priboj.

Garant za veliku verovatnoću da će Plan razvoja Opštine Priboj, za razliku od mnogih strateških dokumenata u Srbiji, zaista biti realizovan jesu rezultati koje je lokalna samouprava već ostvarila.

Pored toga da li će biti ostvaren, za ovaj plan najznačajnije je što u središte svih mera stavlja građane. “Život u zdravom okruženju ne sme da bude privilegija već je to ljudsko pravo, što znači da svako ima pravo da živi zdrav život u čistoj i održivoj životnoj sredini. Očuvana životna sredina preduslov je za prosperitet zajednice i ljudi jer stvara ekonomske šanse, zdravo okruženje za zdrav život ljudi i obezbeđuje bogatstvo i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta. Bavljenje životnom sredinom i zaštitom klime ne sme da bude doživljeno i predstavljeno kao ekonomski trošak već kao ulaganje u budućnost zarad sadašnjih i budućih generacija, koje zapravo donosi vrlo opipljive benefite u roku kraćem nego što je to uvreženo mišljenje”, navodi se u polaznim osnovama za kreiranje i definisanje vizije razvoja opštine Priboj.

Ovaj humani element, koji je istovremeno i pokazatelj osvešćenosti uticaja održivog razvoja na dobrobit građana, u Priboju je prisutan već neko vreme, a veoma ilustrativno ga pokazuje komentar zamenika predsednika opštine Saše Vasilića nakon izgradnje prve kotlarnice na biomasu. U odsustvu podataka o zagađenju životne sredine Vasilić je uticaj ovog projekta opisao rečima: “Ne znam tačno da vam kažem koliko je na zagađenje uticao ovaj projekat, ali znam da građani koji žive u okolini sada mogu da suše veš na svojim terasama, a da ne bude crn!”

Ako mislite da je to malo, dodaćemo još i da se sada centar Priboja jasno vidi kad se popnete u čuveni planinarski dom na planini Crni vrh, koja se uzdiže iznad grada. Decenijama pre toga sa ovog mesta videla se samo tamna siva, skoro crna magla koja je pokrivala grad.