Ahmetović: Nećemo prihvatiti pomeranje granica u Ukrajini, BiH i Crnoj Gori

Istakao je da je vrlo “zabrinjavajući i preteći” rizik od rata na evropskom tlu. Kako je naveo, ratna opasnost je veća nego što je bila od 1990-ih.

“Ako sada ne uspemo sa našim diplomatskim naporima, tenzije koje su u porastu imaće domino efekat i postati ubrzivač za druge sukobe u Evropi, kao na primer na Balkanu”. Voleo bih, kazao je, da vas odvedem na Zapadni Balkan, bilo u Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, “da vidite šta se tamo dešavalo između 1991. i 1999.“

Rat u Jugoslaviji, naglasio je, odneo je više od 200.000 života. “Ubijanje bi se nastavilo da ništa nije preduzeto 1999. Kancelar Olaf Šolc je to takođe jasno rekao kada je bio u Moskvi”. Ahmetović je bio jasan –  ako dođe do pomeranja granica u Ukrajini, u Crnoj Gori ili u Bosni i Hercegovini ili bilo gde u Evropi, Nemačka to neće prihvatiti.

“Zato hajde da udružimo snage i upotrebimo snagu ovog parlamenta da odbranimo mir i slobodu u Evropi. To je čas diplomatije i mirovne politike”.

Nekoliko generacija u EU i velikom delu Evrope, kazao je, odraslo je u odsusutvu rata. “Mir je nešto što oni uzimaju zdravo za gotovo – čak i ako smo uvek morali da pretpostavimo da bi moglo doći do oružanih sukoba. To vidimo u aktuelnom sukobu u Ukrajini. Narod Nemačke je svestan sve veće opasnosti od vojnog sukoba”.

Liberalna demokratija kakva je Savezna Republika Nemačka, , naveo je Ahmetović, ima zadatak da “nepokolebljivo obezbeđuje mir i stabilnost u Evropi”. Moramo, dodao je, svaki diplomatski korak dovesti do krajnjih granica i držati ”vrata otvorenim do kraja za miran završetak ovog sukoba, bez napuštanja naših vrednosti”.

Nijedna strana neće izaći kao pobednik iz ovog sukoba, uveren je Ahmetović.

“Zato nećemo rat, hoćemo mir diplomatijom”. Čak ​​i ako je put diplomatije, kako je kazao, često kamenit.

“Neki to čak vide i kao znak slabosti, fleksibilnosti ili strpljenja prema Rusiji: u ovom slučaju diplomatija je jedini pravi put i jasan znak hrabrosti i odlučnosti. Uveren sam da mržnja i svaki oblik nasilja koji proizilazi iz autokratija i diktatura nikada, ali zaista nikada neće biti jača od moći demokratije i interakcije svih demokratskih država u Evropi”.

Kako je naveo, da ne bi bilo nesporazuma: “Ako Rusija krene u novu vojnu agresiju na Ukrajinu, čime dodatno podriva njen teritorijalni integritet i suverenitet, Rusija u tom slučaju mora da očekuje i oštre sankcije i reakcije, koje smo mi i ujedinili sa našim saveznicima u Evropi i u NATO”. Ahmetović je izrazio uverenje da se svi slažu oko cilja a to je da niko ne želi rat u Ukrajini, već mir širom Evrope.

“Međutim, za razliku od opozicionih partija, mi kao vladajuće frakcije biramo drugačiji put.

Na agresiju ne odgovaramo kontraagresijom. Možemo napraviti iskorak samo ako se svi pregovarački partneri sastanu na ravnopravnoj osnovi. Drago mi je što imamo kancelara poput Olafa Šolca i ministra spoljnih poslova kao što je Analena Berbok, koji su u proteklih nekoliko dana i nedelja još jednom pokazali šta se razboritošću i smirenošću može postići u međunarodnoj politici”.

Oboje su, kazao je, jasno dali dijalogu i diplomatiji novi, pozitivan kvalitet.

“Oni su pokazali da još uvek postoji potencijal koji treba iskoristiti –  poštovanje i puna primena sporazuma iz Minska II, kontrola naoružanja između NATO-a i Rusije, tekući dijalozi dogovoreni u Savetu NATO-Rusija i u Normandijskom formatu, kao i rešenja civilnog društva kao što je liberalizacija viznog režima za mlade Ruse radi promovisanja razmene između Istoka i Zapada”.

Zaključio je i da se mora intenzivno raditi u narednih nekoliko godina na zajedničkoj bezbednosnoj strukturi i arhitekturi iz koje, kazao je, ne treba isključiti Rusiju.