Kad ”predatori“ poklanjaju

To su česti epiteti kojima nas ”čašćavaju” demagozi dok truju domaće javno mnjenje protiv kapitalizma i preduzetnika, inače najzasluženije socijalne grupe za ekonomski prosperitet društva. Ta ideološka predrasuda o kapitalistima ”lošim momcima” žilavo opstaje kao otrcani nasleđeni komunistički bagaž.

Malo kad sam čuo lepu reč o nama koji se bavimo biznisom i izdržavamo državu i društvo. Možda je ovih dana bila prilika da se na realan način progovori o kapitalistima. Iako je jedan povod tužan, iskoristiću ga da bih pokazao kakvi su zaista ljudi ti ”zli kapitalisti”. Nedavno je objavljeno da je umro vlasnik nemačke kompanije Drogeri Markt (DM) Gec Verner. Za života gospodin Verner bio je bizismen koji je marljivo vodio biznis, i kao većina naših kolega, brinuo o zaposlenima u svojoj firmi.

E, taj Gec Verner još pre nekoliko godina odrekao se svog bogatstva i prepisao akcije kompanije DM u dobrotvorni fond. NJegovo lično bogatstvo procenjuje se na dve milijarde evra. Gec Verner je do smrti operativno vodio kompaniju (zašta mu, kao Bogodljubu Kariću, nije trebala nova 20 godina ”mlađa” krštenica). Druga vest je iz sveta zabave.

Mediji su otkrili da je rođeni brat poznatog glumca Breda Pita, Daglas Mičel​ Pit poslovni čovek koji se bavi IT preduzetništvom i nekretninama i da je ”težak” 240 miliona dolara. Da to nije mala suma pokazuje poređenje s bogatstvom Daglasovog starijeg i mnogo popularnijeg brata Pita čije je bogatstvo procenjeno na 300 miliona dolara. E, taj Dag Pit poznat je, između ostalog, i po tome što je veliki – filantrop.

Osnovao je neprofitnu organizaciju Care to Learn koja pomaže siromašnoj deci, član je odbora World Serve International koja je osigurala čistu vodu milionima Afrikanaca a proglašen je i ambasadorom dobre volje za Tanzaniju. Sve to radi novcem koji je zaradio u biznisu.

Kolege Verner i Pit nisu usamljen slučaj koji pojedinačnim primerom daje legitimitet ”predatorskom kapitalizmu”, kako to vole da zapljunu naši levičarski demagozi. Ova dvojica mojih kolega pripadaju velikoj grupi svetskih kapitalista okupljenih oko „Zakletva davanja” koji su se obavezali da doniraju najmanje polovinu svog bogatstva u dobrotvorne svrhe za života ili posle smrti.

NJihov cilj je da pokažu kako zarađeni novac ne troše na skupe automobile, privatne avione, vile i jahte nego ulažu u dobrobit društva. Najbogatiji ljudi u Americi za svog života do sada su donirali 169 milijardi dolara. Filantropi Voren Bafet, DŽordž Soroš, Gordon Mur, DŽulijan Robertson mlađi, Amos Hosteter mlađi, Lin Šusterman, DŽon Arnold, Tomas Deni Senford… poklonili su petinu svog bogatstva raznim udruženjima i fondacijama širom sveta. Samo 2021. godine pedeset američkih biznismena doniralo je 30 milijardi dolara.

Neko će možda reći da to i nije velika suma u odnosu na njihovo bogatstvo. Predlažem tim gunđalima koji se frljaju ”predatorskim kapitalizmom” da ispišu tu sumu i pročitaju je nekoliko puta a sve ostale čitaoce podsećam da je ta suma velika kao pet bruto domaćih proizvoda Crne Gore ili kao jedan godišnji BDP Letonije.

I mi biznismeni u Srbiji, u skladu sa svojim mogućnostima, učestvujemo u tom filantropskom pokretu. Činjenica je da je Srbija nisko rangirana na svetskoj lestvici filantropije koju pravi Charities aid foundation. Ali, mnoge moje kolege izdvajaju (za naše prilike) značajne sume novca za filantropiju. Primera radi, Delta fondacija je za 13 godina rada donirala 39 miliona evra a MK Grupa za pet godina – pet miliona evra.