Mogućnost većeg ratnog sukoba u Ukrajini suviše je strašna da bi se o njoj i razmišljalo.
Ako bi Rusija krenula u napad, moglo bi da pogine hiljade ljudi, a još više bi bilo primorano da pobegne.
Ekonomska cena mogla bi da bude visoka, a humanitarna je poražavajuća.
Ipak, Rusija nastavlja da gomila snage na granici sa Ukrajinom, a Zapad da preti kobnim posledicama ako ruske trupe naprave samo jedan korak preko linije.
Da li, dakle, postoji diplomatski izlaz iz ove situacije - izlazak iz ovog sukoba koji je miran i trajan?
Diplomate govore o „silaznoj rampi", načinu da sve strane skrenu sa ratnog puta.
Ali, pronalaženje jedne takve staze nije lako.
Bilo kakav kompromis nosi određenu cenu.
Ovde su, međutim, nabrojana neka moguća rešenja, koja ne uključuju vojni i, stoga, krvavi ishod.
Prema ovom scenariju, Zapadne sile bi uspele da spreče napad i ubede ruskog predsednika Vladimira Putina da bi cena toga nadmašila bilo kakvu moguću dobit.
One bi ga uverile da bi ljudske žrtve, ekonomske sankcije i diplomatske posledice bile tolike da bi on na kraju prošao gore, čak i kad bi ostvario nekakav vojni uspeh na ratištu.
Morao bi da strahuje da će Zapad podržati vojnu pobunu u Ukrajini, što bi Rusiju moglo da uvuče u dugogodišnji skupi rat.
Putin bi morao i da poveruje da će mu ta cena narušiti podršku i ugroziti njegovu vlast u Rusiji.
Prema ovoj verziji, Zapad bi takođe morao da dozvoli Putinu da proglasi diplomatsku pobedu, predstavivši sebe kao miroljubivog protagonistu koji nije želeo da odgovori vojnim putem na provokacije NATO-a.
Putin bi mogao da tvrdi da je konačno privukao pažnju Zapada, a da su se njegovi lideri pozabavili onim što on zove „legitimnim bezbednosnim brigama".
Rusija bi podsetila svet da je velika sila i učvrstila bi prisustvo u Belorusiji.
Poteškoća s ovom verzijom je da bi bilo jednako lako tvrditi i da je Putin izgubio.
Njegova dela bi ujedinila Zapad, navela bi NATO da približi snage ruskim granicama i ohrabrila Švedsku i Finsku da razmisle o pridruživanju NATO-u.
Problem je što, ako Putin zaista želi da kontroliše Ukrajinu i potkopa NATO, vrlo je malo razloga da se sada povuče.
Zapadne sile su jasno stavile do znanja da neće praviti kompromise po pitanju osnovnih načela, kao što je suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, njeno pravo da zatraži članstvo u NATO, koji mora da ostavi „otvorena vrata" za svaku zemlju koja želi da mu se pridruži.
Ali, Sjedinjene Američke Države I NATO su ipak prihvatili da bi mogao da se nađe zajednički jezik oko širih evropskih bezbednosnih pitanja.
To bi moglo da obuhvati obnovu propalih sporazuma o kontroli naoružanja, kako bi se smanjio broj projektila na obe strane, povećanje poverenja između ruskih i NATO snaga, veću transparentnost u pogledu vojnih vežbi i lokacija projektila i saradnju na testiranju anti-satelitskog naoružanja.
Rusija je već jasno stavila do znanja da ova pitanja neće biti dovoljna da odagnaju njenu glavnu zabrinutost da bi dopuštanje Ukrajini da se pridruži NATO-u nanelo štetu ruskoj bezbednosti.
Ako bi se, na primer, raspoređivanje NATO projektila značajno smanjilo, to bi bar donekle umirilo Rusiju.
Na neki način, Putin je već stekao određenu korist - Evropa se ponovo uključila u dijalog o bezbednosti pod uslovima koje diktira Moskva.
Bio je to paket sporazuma postignutih 2014. i 2015. u beloruskoj prestonici Minsku, čiji je cilj bio da se okonča rat između vladinih snaga i pro-ruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini.
On je očigledno propao - borbe i dalje traju.
Ali je makar ucrtao put ka primirju i političkom dogovoru zasnovanom na federalnijem ustavu.
Zapadni političari su nagovestili da bi oživljavanje sporazuma iz Minska moglo da predstavlja rešenje za ovu krizu.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je Minsk „jedini put koji nam omogućava da postignemo mir".
Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je za BBC da bi obnavljanje ugovora bio „snažan put napred ka deeskalaciji".
Problem je što su odredbe sporazuma komplikovane i osporavane.
Kremlj zahteva da Ukrajina održi lokalne izbore kako bi pružila veća ovlašćenja pro-ruskim političarima, a Kijev želi da se Rusija prvo razoruža i povuče sopstvene borce.
Najveći spor vodi se oko toga koliko bi autonomije Minsk dao pobunjenim enklavama u Donbasu.
Kijev predlaže skromnu samoupravu, dok se u Moskvi ne slažu s tim i tvrde da Donjeck i Lugansk moraju da odlučuju o ukrajinskoj spoljnoj politici i stoga o vetu na članstvo u NATO.
To izaziva veliki strah u Kijevu da je oživljavanje dogovora iz Minska prečica za isključivanje mogućnosti da Ukrajina uđe u NATO, a da članice alijanse eksplicitno ne moraju to ni da saopšte.
Stoga su sporazum i većinska podrška ovoj verziji u Ukrajini malo verovatni.
Da li bi Ukrajina mogla da se ubedi da usvoji neku vrstu neutralnosti?
Postoje izveštaji da su francuski zvaničnici predložili da se Ukrajina ugleda na Finsku kao model, ali su u međuvremenu negirani.
Finska je usvojila zvaničnu neutralnost tokom Hladnog rata.
Bila je nezavisna, suverena i demokratska država i do sada je ostala je izvan NATO-a.
Da li bi to moglo da bude privlačno za Kijev?
Izbegao bi se vojni sukob, a u teoriji bi to moglo da zadovolji Putinovu želju da Ukrajina nikad ne uđe u NATO.
I savez ne bi morao da pravi kompromise oko svoje politike „otvorenih vrata" - Ukrajina bi sama donela suverenu odluku da mu se ne pridruži.
Ali, da li bi u Ukrajini to podržali?
Verovatno ne, zato što bi neutralnost praktično prepustila Ukrajinu otvorenom ruskom uticaju.
Bilo bi teško sprovesti neutralnost u praksi, a da li bi Rusija poštovala njene uslove?
Neutralnost bi bio krupan ustupak Kijeva, koji bi morao da odustane od svojih evroatlantskih težnji.
To bi moglo da učini članstvo u Evropskoj uniji još daljim.
Da li bi bilo moguće da aktuelna konfrontacija potraje, ali da joj se vremenom smanji intenzitet?
Rusija bi lagano mogla da povuče vojsku u kasarne, objavivši da je vežba okončana.
Ali, istovremeno bi mnogo vojne opreme moglo da ostane za njima, za svaki slučaj.
Moskva bi mogla da nastavi da podržava pobunjeničke snage u Donbasu.
I sve to vreme, ukrajinska politika i ekonomija nastavili bi da budu destabilizovani stalnom pretnjom od Rusije.
Zapad bi kao odgovor zadržao pojačano prisustvo NATO-a u Evropi.
Političari i diplomate sa Zapada bi nastavili sporadično da ulaze u okršaje sa ruskim kolegama - pregovori bi se nastavili, ali bi bilo ostvareno vrlo malo značajnog napretka.
Ukrajina bi nastavila da se muči, ali makar ne bi bilo otvorenog rata.
A konfrontacija bi polako nestajala sa naslovnih strana i pridružila se dugom spisku zamrznutih sukoba koji su nestali iz vidokruga javnosti.
Nijedna od ovih opcija nije laka, ni verovatna, a sve podrazumevaju kompromis.
Kijev strahuje da bi Ukrajina mogla da bude zemlja koja će morati da pristane na najveće ustupke.
Glavna pitanje je da li je pretnja katastrofalnog sukoba realna i, ako jeste, šta može da se uradi da se on izbegne.
Jedini tračak nade u ovom trenutku je da sve strane deluju kao da su još uvek spremne da pregovaraju, koliko god to dosad delovalo neuspešno.
A što duže ljudi budu pregovarali, duže će vrata za diplomatsko rešenje ostati otvorena, čak i ako budu bila samo odškrinuta.
Pogledajte video o ukrajinskom rok bend koji svira za mir
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Inove
Djuri
Podbarac
Tolko.
PS
Znam da nije lepo, ali eto nisam mogao, a da ne lanem.
I razumem vaš botovski pos'o - radiš šta ti gazda kaže, kao i ja. Samo što ka ja uradim posao kako treba, svi srećni, a kad ti uradip svoj posao, nikom više nije dobro.
A sad ko zna - mož' biti ti si jedan od onih koji ovo ne "radi", nego ti zapravo nije dobro, a lekovi ne pomažu, a ni ovi preko te nebi kod sebe? Pa se sad ponašaš na ovima koji su ovde i ne bi nigde drugde, ne zato što je im lepo, nego zato što je ovo njino i dugo nemaju? Je l' to? Ondak izvini!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar