"Postoji namera da se izvrši kompenzacija RS za Kosovo"

O ovom pitanju i pokušajima Milorada Dodika da prisvoji državnu imovinu i upiše je kao vlasništvo Republike Srpske, govorio je bivši član Predsjedništva i bivši ministar spoljnih poslova i premijer BiH i bivši osnivač i predsednik Stranke za BiH (SBiH), Haris Silajdžić

Od kada deluje na političkoj sceni, ukazuje na važnost državne imovine, a kroz razgovor za Anodolian agency je objasnio njen značaj, rekavši da je "dovođenjem u pitanje državne imovine doveden i opstanak Bosne i Hercegovine".

"Za mene je državna imovina Bosne i Hercegovine uvek bila presudna. Bio sam predsednik Vlade Republike BiH 1994. godine, kada smo društvenu imovinu pretvorili u državnu. Mislim da postoje dva aspekta, jedan je ekonomski koji je očigledan i veoma važan. Drugi je ključan, a to je teritorijalni integritet i suverenitet, a veliku ulogu u tome ima državna imovina. Ljudi misle da su ovo neke barake. Državna imovina je sve, od vode, ruda, zemlje, šuma... To je nešto što je Bosna i Hercegovina i zato to treba najozbiljnije shvatiti. To je pitanje opstanka države Bosne i Hercegovine“, rekao je Silajdžić.

On upozorava i da su spor oko državne imovine pokrenuli oni koji su napali BiH.

"Čišćenje Drine" im je imperativ

Shutterstock/Smith371

"Cilj agresije je bio zauzimanje te imovine, program velikosrpske ideologije postoji skoro 200 godina, oni to rade sistematski, istrajno i metodično. Posle agresije na Bosnu i Hercegovinu, ubijanja i proterivanja stanovništva, oni sada žele da imaju tu imovinu, misle da je došlo vreme zbog određenih pomeranja političke strukture Evrope, pomeranja udesno pre svega, a to su zemlje koji imaju izvesno razumevanje svojih ciljeva."

On kaže kako rukovodstvo RS neće odustati od svog cilja.

"Uspostavili su politički establišment, kako sadašnji politički tako i onaj iza njega, sve nacionalne institucije, a posebno Srpska akademija nauka i umetnosti. Veoma je važno znati da oni neće tek tako odustati od tog cilja, već dugo rade na tome. Postoje pisani dokumenti koji govore o obaveznom oduzimanju te imovine, proterivanju, ubijanju i pokrštavanju stanovništva. Imaju i dokumente da je u istočnoj Bosni i Sandžaku u jednom trenutku za veoma kratko vreme stradalo više ljudi nego u Srebrenici i da je podnet izveštaj Draži Mihajloviću. U Drugom svetskom ratu govorilo se da je stradalo 8.000 žena, dece i staraca i 1.200 boraca, a da ne govorimo o Sjenici... 'Čišćenje Drine', kako su je zvali, im je imperativ. To im je pošlo za rukom.

On se osvrnuo i na prilike u vreme građanskog rata.

"Podsećam na činjenicu da je Bosna i Hercegovina, kao priznata punopravna članica Ujedinjenih nacija, na neki način kažnjena uvođenjem embarga na oružje u septembru 1991. godine i da su pomogli velikosrpsku ideju na terenu. oružje i pripremljeni plan za to. To je bilo goloruko stanovništvo koje nije bilo spremno, koje je verovalo u Jugoslaviju, u JNA. Ovo što se danas dešava je nastavak toga, pod drugim okolnostima, ali svakako postoji namera da se preuzme državna imovina“, istakao je Silajdžić i dodao:

"Postoji računica da uzmemo dovoljno onoga što je važno u Bosni i Hercegovini, hidroelektrane, Trebinje, poljoprivredno zemljište, šume, pa da se može reći da sam ja ovde imao srpsku zemlju i tako opravdati ono što oni nazivaju gubitkom Kosova.

" Dozvoljavam tu mogućnost da postoji takva kalkulacija, entitet Republika Srpska za Kosovo.

UN i međunarodna zajednica imaju instrument da zaustave secesionizam

Govoreći o mehanizmima za sprečavanje konfiskacije, Silajdžić kaže da Dejton štiti državnu imovinu.

"Ako imamo Dejton onda je on zaštićen. Državna imovina nije bila upitna ni u Dejtonu, nismo dozvolili da to bude pitanje. To je pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Dejton štiti državnu imovinu jer štiti Bosnu i Hercegovinu, koja nastavlja da postoji kao država po međunarodnom pravu. Spori su oni koji imaju potpuno drugačiji plan, a da je tako potvrdio je i Ustavni sud. Dakle, možemo govoriti o korišćenju, upravljanju, obavezama, ali ne i o redefinisanju vlasništva. To je vlasništvo Bosne i Hercegovine i tako ostaje“, rekao je Silajdžić.

On navodi da državna imovina treba da služi svim građanima Bosne i Hercegovine.

"Kako je sada, najmanje koristi od toga imaju vlasnici te imovine, a to je svaki građanin BiH. Prije četiri do pet godina predali smo projekat 'Fond za razvoj BiH', on je došao u Parlament i ostao u fioci. Napisano je 40 do 50 strana, prevedeno na engleski, upućeno svim međunarodnim faktorima ovde, ja sam se time bavio, ali to nije moja oblast pa su to više radili stručnjaci koji razumeju, koji su analizirali šta je državna imovina, kako se može upotrebio posebno ovde u ovoj situaciji kada je naš mladi ljoni odlaze.

Samo pričamo o tome i ne radimo ništa. Biće dobro kada je BiH važno ono što se radi, a ne ono što se govori“, rekao je Silajdžić. Dotakao se i kako i na koji način zaustaviti secesionističke poteze Milorada Dodika i RS.

"Ujedinjene nacije, čiji je punopravni član BiH, i međunarodna zajednica imaju instrumente da to zaustave. Naravno, voleli bismo da vidimo konkretnije poteze, ali međunarodna zajednica ide svojim putem, stvarajući konsenzus u Evropi, gde ima onih koji sa simpatijama gledaju na poteze koji proističu iz velikosrpske ideologije. Oni su istiniti u manjini. Mehanizmi postoje, kada će međunarodna zajednica to koristiti zavisi od naših aktivnosti i onoga što radimo. Raduje me sav ovaj aktivizam, posebno kada je reč o mladoj generaciji. Situacija je teška, ali oni koji vole BiH ne treba da se plaše. Očigledno je stasala nova generacija, mlada, koja na najbolji način, savremenim metodama, sredstvima i tehnologijama, brani svoju BiH. Veoma su aktivni, čestitam im na tome. Oni znaju puteve kojima treba da idu“, rekao je Silajdžić.

Koliko je realno očekivati konkretne poteze na terenu, kao i da li je nova američka administracija na čelu sa predsednikom Džoom Bajdenom izneverila očekivanja bh. javnosti, Silajdžić je rekao:

"Iznenađen sam jednom činjenicom kada su u pitanju američki Stejt department i predsednik Bajden i evropska vlada, a to je da postoji nesklad između onoga što se čuje od njih i onoga što čujemo od onih koji ovde dolaze kao njihovi izaslanici. Nešto ovde nije u redu od početka. Reč je o određenom okviru američke politike, iz kojeg američka politika nikada nije izašla. I onda od izaslanika ovde čujemo neke sasvim druge stvari koje ne mogu da razumem. Sumnjam da je u pitanju nedostatak komunikacije, ali neki izaslanici su preuzeli na sebe da tumače stavove svoje zemlje na način koji njima odgovara, koji nije dobar i koji se završava onako kako se završava.

On podvlači da Hrvatska i Srbija nastavljaju da vode politiku koja je bila na sceni devedesetih godina.

"Ne vidim tu neku veliku razliku, osim malo sofisticiranije maske koja je prikazana. Nema više JNA kojoj sam i ja služio i koja se u svemu ovome nažalost zloupotrebljava, pa se nije promenio cilj, promenile su se metode. Danas ne vidim velike razlike u politici tada i danas. Ne mogu da razumem poziciju Hrvatske, da li joj je odgovaralo da se u Trebinju izgradi aerodrom iznad Dubrovnika, da se tamo nešto instalira. U isto vreme čujem neke komentare iz Hrvatske koji nisu baš umesni. I umjesto da se bave svojom bezbjednošću, oni se bave BiH. A BiH je jedna država, jedno društvo koje nikada nije bilo iste vjere i u kojem nikada nije bilo problema među ljudima. Oduvijek su se uvozili s namjerom da se nešto oduzme BiH ili da se BiH zauvijek uništi. Ne mogu da razumem takve poteze“, rekao je Silajdžić.