Mladi se u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom tekstu ili prilogu. Negativan kontekst je tri puta češći. Ako su mladi prikazani u negativnoj konotaciji, najčešće su predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni, rečeno je na najnovijem istraživanju o zastupljenosti mladih u medijima koje je sprovela krovna organizacija mladih Srbije
Tekst i fotografije: KOMS
Odgovornost za medijsku sliku o mladima nosimo svi i nadam se da ćemo svojim ličnim i profesionalnim primerima pokazati u kojim smerovima ona može da bude objektivnija i bolja i u skladu sa onim što je mladima važno”, kazala je Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih (KOMS) prošlog četvrtka na konferenciji Mladi u medijskom ogledalu.
Istaknuto je da je važan broj objava o mladima tokom godine, ali da on ne govori suštinski mnogo – jer je važno i posmatrati kontekst u kakvom se izveštava o mladima, navodi se u izveštaju na sajtu KOMS-a.
CRNA HRONIKA: Istraživač i FakeNews tragač Ivan Subotić, istraživač objasnio način na koji je istraživanje sprovedeno, odnosno objasnio da je osnova istraživanja kvantitativno-kvalitativna analiza devet mejnstrim medija, kao i analiza osam omladinskih portala i analizom Jutjub kanala koje vode devojke.
Kako je Milja Zdravković rekla u predstavljanju od ključnih rezultata istraživanja, broj sadržaja o mladima je dvostruko veći u odnosu na prošlu godinu, pre svega zbog detaljnijeg izveštavanja o crnoj hronici i teme vakcinacije mladih.
No, na jednu vest o aktivizmu, dođe 13 vesti iz crne hronike, a o kulturnim sadržajima za mlade i omladinskom aktivizmu izveštava se veoma retko.
“Mladi se u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom tekstu ili prilogu. Negativan kontekst je tri puta češći. Ako su mladi prikazani u negativnoj konotaciji, najčešće su predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni”, kazala je Zdravković.
Bezbednost mladih je ponovo najzastupljenija tema (289 objava za 14 dana) – izveštavanje o kriminalu i zločinima. Tri četvrtine sadržaja posvećeno je lokalu, od toga je Beograd najzastupljeniji. Kada medijski sadržaji ukazuju na problem, 19% sadržaja ukazuje na konkretno rešenje: “Na omladinskim portalima prisutni su određeni elementi koji nisu prisutni u mejnstrim medijima – ilustracije, infografici, komunikacija sa mladima, otvorenost za stavove mladih u vidu ispovesti ili anketa.”
Analizirani portali sa jednim izuzetkom bavili su se temom aktivizma.
Od 50 najpopularnijih Jutjub kanala, 10 je onih koje uređuju devojke, prvi kanal je na 12. mestu
Tematski okvir analiziranih sadržaja prikazuje da su najzastupljeniji – eksperimenti i izazovi, skrivene kamere i šale, ispovesti, moda i kozmetika, kao i putovanja
Ukoliko se govori o društvenim temama, takvi video-sadržaji snimani su u formi dijaloga ili ispovesti, Video-sadržaji koji nisu vrednosno neutralni, usmereni su ka osnaživanju, samopouzdanju, razumevanju, toleranciji, učenju i bontonu
Milja Zdravković je ukazala i na jedan važan problem: “Istakla bih problem koji smo uočili, a to je da mediji uglavnom kada dolaze na događaje koje organizuju udruženja mladih, često se desi da dođu na sam događaj, pokupe neke izjave na početku i odu. Zbog toga često to izveštavanje o događajima nema u fokusu samu temu dešavanja i mlade, već su to neke teme koje nemaju veze sa samim dešavanjem.”
MLADI U MEJNSTRIM MEDIJIMA: Na ovom panelu je bilo reči o načinu na koji mejnstrim mediji izveštavaju o mladima, a na ovu temu su govorili Stefan Janjić, glavni urednik Fake News Tragača, Filip Lukić, novinar N1 i Lana Nikolić, omladinska aktivistkinja i novinarka.
Kako je naglašeno, češća je negativna konotacija koja se upotrebljava kada se o mladima izveštava. “Često se u medije zovu da pričaju mladi koji imaju izuzetne rezultate, mladi koji su nešto izuzetno postigli. Čini mi se da treba da nestane taj elitistički pristup, da se čuju samo mladi koji imaju neki vanredan rezultat. Ne treba da šaljemo poruku ‘treba samo da se trudite da bismo vas mi cenili’”, rekla je Lana Nikolić i dodala: “Lično sam se uvek trudila da prenesem poruku ‘bitno da ste tu i da radite ono u čemu ste srećni i svejedno ćemo vas voleti.”
Istaknuto je da je uloga civilnog društva veoma važna jer pruža infrastrukturu koja je mladima potrebna kako bi neke teme od važnosti za mlade dobile na vidljivosti. Panel je završen preporukama koje su učesnici izneli. “Ovo je naše društvo, mladi pripadaju ovom društvo i mladi imaju, odnosno imamo pravo da učestvujemo u svim procesima, da budemo aktivni deo toga, da se pitamo, da kažemo NE i da ne pristajemo na stvari koje ne želimo da radimo”, zaključio je Filip Lukić.
MLADI U OMLADINSKIM MEDIJIMA: Na panelu posvećenom omladinskim medijima, govorile su dve predstavnice ovih medija – Anđelija Stanimirović, urednica YouthVibes-a i Anja Mrkobrada, urednica Mingl portala. One su govorile iz svog iskustva o sadržajima koji su bili plasirani na omladinskim medijima koje uređuju. Istaknuto je da je važno da, kada se o mladima piše i priča, odnosno izveštava, upravo oni i budu budu akteri, a ne samo objekti u priči.
“Učešće mladih u tom procesu da oni kažu šta im nije jasno i šta ih plaši – najbitnija stvar u celom procesu”, rekla je Anđelija Stanimirović, a nadovezala se Anja Mrkobrada: “Mislim da je jako bitan medijski prostor koji mladi mogu da dobiju da se njihov glas zapravo čuje i da oni znaju da pripadaju društvu, da su ravnopravan deo njega.”
Na pitanje kolika je uloga medija u vezi sa edukacijom i informisanjem o temi mentalnog zdravlja, istaknuto je da je pozitivna stvar to što je tema mentalnog zdravlja prisutnija i da je ona u medijima u prethodnom periodu bila više legitimisana nego ranije. Zaključeno je da mediji mogu da doprinesu da se mladi osete loše, odnosno negativno, ali i da takođe imaju potencijal da stvore bezbedno, sigurnije okruženje izveštavajući na jasan način bez oprečnih i konfuznih informacija, ukazujući na primere dobre prakse, praktične smernice, ukazivanjem na adrese kojima mladi mogu da se obrate. Iz svega toga je zaključeno da svakako mediji mogu imati dvojaku ulogu.
Za kraj su navele šta prema njihovom mišljenju čini jedan dobar omladinski medij. “Prostor gde mladi mogu kritički da obrade teme koje njih interesuju” rekla je Anđelija. Anja smatra da je dobar omladinski medij onaj “koji jezikom prilagođenim mladima izveštava o društvenoj realnosti”.
MLADI I DIGITALNI MEDIJI: Kako je istraživanjem Mladi u medijskom ogledalu 2021. obuhvaćena rodna perspektiva Jutjub kanala u Srbiji, odnosno analizirani su kanali koje vode mlade devojke, uvodne reči panela bile su posvećene ovome. Na panelu su govorili Dušan Vuković (Duxa), Nemanja Arsić (Cone) i Milica Leštarić (KovalskA).
Panelisti i panelistkinja su govorili o aktuelnim trendovima na različitim platformama – od Jutjuba do TikToka i Instagram Reels-a. Nemanja je rekao da postoji dosta trendova gde su devojke zastupljenije i da u poslednje vreme se ženski kreatori sadržaja više odlučuju za platformu gde trendovi idu u korist devojkama. Oni su takođe govorili o svom iskustvu pokretanja svojih Jutjub kanala, preprekama i izazovima s kojima su se susretali, ali i prednostima tadašnjeg pokretanja Jutjub kanala u odnosu na današnju situaciju.
MLADI I POLITIČKA PARTICIPACIJA: Poslednji panel bio je posvećen temi političke participacije mladih o kojoj su govorili Nikola Jović, sa Fakulteta političkih nauka i Tamara Urošević, novinarka. Na početku panela, Tamara je želela da razjasni šta bi sve trebalo da posmatramo kao političku participaciju. “Treba da dekonstruišemo šta to znači apolitično i šta je sve politika i politička participacija mladih. Uvek nekako gledamo na to da treba da izađemo na ulice da pravimo proteste ili da izađemo na glasanje, da pratimo šta se tu dešava, kako nam se stranke i političari obraćaju. Politika i politički čin je nešto drugo i mnogo više od toga – ukoliko ste u vreme pandemije imali malo lošiji sistem obrazovanja na svom fakultetu, i želite dodatni sedmi rok i organizujete se i uspete u tome – da to je politička participacija.”
Nikola Jović je iz svog iskustva ispričao šta su teme koje su atraktivne mladima, s obzirom na to da je u svom radu obavio dosta istraživanja, i istakao da su to teme poput obrazovanja, zaposlenja, stambenog pitanja, nepotizma i slične. On je u kontekstu mere od 100 evra za mlade rekao: “Sa aspekta političkog komuniciranja je to jedna strategija, koja može sa ekonomske i političke strane da vam se sviđa i ne sviđa, ali imaće nekog efekta i pozitivnog i negativnog – da nekoga još više razljuti.”
Istraživanje je dostupno na linku https://koms.rs/2022/02/03/objavljeno-najnovije-istrazivanje-o-mladima-mladi-u-medijskom-ogledalu-2021/, a snimak konferencije: https://www.youtube.com/watch?v=YzZb2jsMCb4&t=6856s.
NAPOMENA:
Tekst je nastao u okviru projekta “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, koji se sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, a koji sprovodi Institut za medije i različitosti u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, Lokal presom, Novim magazinom i Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR