NATO kaže da zajedničke vežbe označavaju najveće rusko angažovanje u bivšoj sovjetskoj Belorusiji od Hladnog rata, prenosi BBC.
Bela kuća je vežbe nazvala „eskalacionom“ akcijom u tenzijama oko Ukrajine.
Rusija je više puta negirala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu uprkos tome što je na granici okupila više od 100.000 vojnika.
Ali neke zapadne zemlje, uključujući SAD, upozorile su da bi ruski napad mogao doći u bilo kom trenutku.
Diplomatski razgovori u cilju rešavanja sukoba očekuju se širom Evrope u četvrtak.
Rusija je 2014. godine anektirala ukrajinsko južno poluostrvo Krim. Od tada postoji dugotrajni sukob u istočnoj Ukrajini, gde separatisti koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je ubijeno najmanje 14.000 ljudi.
Očekuje se da će oko 30.000 ruskih vojnika učestvovati u vežbama sa Belorusijom.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je čvrst saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj je podržao Lukašenka kada su izbili veliki protesti u Belorusiji 2020. godine, dok je većina zapadnih zemalja uvela sankcije i odbila da prizna rezultate izbora za koje se veruje da su namešteni u korist dugogodišnjeg lidera.
Portparol Kremlja opisao je zajedničke vežbe kao ozbiljne, rekavši da su Rusija i Belorusija ''suočene sa pretnjama bez presedana''.
Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je, međutim, rekao za Bi-Bi-Si da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine. On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u svoje stalne baze nakon vežbi.
Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija, rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će pregovori o rešavanju sukoba biti oživljeni već u četvrtak i da će uključiti Rusiju i Ukrajinu zajedno sa Francuskom i Nemačkom – poznatim kao Normandijska četvorka.
Makron je u sredu rekao novinarima da ga je Putin uverio da ruske snage neće pojačavati krizu, ali je Rusija rekla da nije dala takvu garanciju.
Posle dva dana intenzivne diplomatije koju je predvodio Makron, postoji izvesna sugestija da bi se ponovno fokusiranje na takozvane sporazume iz Minska – kojima je težilo da se okonča sukob u istočnoj Ukrajini – moglo koristiti kao osnova za smirivanje trenutne krize.
Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka podržale su sporazume 2014-2015.
Neke diplomate kažu da bi sporazumi mogli da ponude put ka deeskalaciji, a francuski ambasador u SAD Filip Etjen je tvitovao da ih treba iskoristiti za "izgradnju održivog političkog rešenja".
Nemački kancelar Olaf Šolc sastaće se u četvrtak u Berlinu sa baltičkim liderima.
-Zadatak je da obezbedimo bezbednost u Evropi i verujem da će to biti postignuto, rekao je on u sredu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mete Frederiksen.
Britanski premijer Boris Džonson otputovaće u četvrtak u Brisel i Varšavu u znak podrške NATO saveznicima.
Džonsonovo putovanje deo je naleta diplomatskih aktivnosti, a ministarka spoljnih poslova Liz Trus i ministar odbrane Ben Volas takođe će se sastati sa ruskim kolegama u Moskvi u četvrtak.
Tras je rekla da je odlučna da se založi za slobodu i demokratiju u Ukrajini i namerava da podstakne Moskvu da traži diplomatsko rešenje.
Moskva je više puta krivila ono što naziva ''anglosaksonskim nacijama'' za eskalaciju tenzija oko Ukrajine.
I tvrdnje Velike Britanije da je Kremlj planirao da instalira prorusku marionetsku vladu u Ukrajini opisao je kao histeriju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
