Crnogorci na nogama zbog odbeglog lavića od 60 kg
U potragu za odbeglim mladunčeta lava u okolini Budve uključeno je oko 60 osoba među kojima su volonteri, pripadnici Centra za zaštitu i proučavanje ptica, policija, vatrogasci i lovci.
Potragu, koja je počela danas, organizovala je Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore na području Maine, Pobori, Markovići.
Građanski i ekološki aktivista Aleksandar Dragićević, koji učestvuje u potrazi, lav je primećen pre nekoliko noći, star je između četri i osam meseci i težak između 40 i 60 kilograma.
Očekuje se i dolazak jednog od retkih balkanskih stručnjaka za krupne mačke koji će biti uključen u potragu narednih dana.
Očevici kažu da je lav najaktivniji noću pa se oni koji su uključeni u potragu nadaju da će do kraja dana biti uhvaćen ili bar lociran.
Cilj je da se životinja u svesnom stanju transportuje do privremenog smeštaja u Podgorici.
Tragači poseduju i pušku za uspavljivanje ali će to, kažu, biti poslednji način njegovog transportovanja.
Agencija za zaštitu životne sredine radi na tome da mu obezbedi trajni smeštaj u prihvatilištu za lavove u ili van regiona, preneli su podgorički mediji.
WWF o odbeglom mladunčetu lava u okolini Budve
Svetska organizacija za zaštitu prirode ( WWF ) zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladunčetu lava, koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore.
Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. ..", saopštili su iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.
iz WWF-a ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a da pri udomljavanju lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijim njihovom prirodnom okruženju.
Osim etičkih dilema, puno rašireniji problem čini nezakonita trgovina divljim životinjama, jedno od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koje, prema podacima Europola, godišnje profitira preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou, dodaju u WWF u saopštenju koje je potpisala Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.
Krijumčarenje divljih vrsta, naglašavaju, ima katastrofalne posledice za bioraznolikost i mnoge vrste dovodi do granice izumiranja.
"Iako postoje brojni zakoni kojima se krivična dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog nedostatka kapaciteta i nedovoljne saradnje između institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom krivičnih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i posledicama", navode.
Ističu da je dužnost svih da prijavljuju zakonske prekršaje u životnoj sredini, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani.
Evropske zemlje su, dodaju, vrlo često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mački poput lava i tigra.
Osim što se uvoze mladunčad ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kosti, zubi ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako uvek ne dođu pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptica, saopštili su, između ostalog, iz WWF .
