Pod lupom 111 institucija, budžet, ministarstva, opštinske kase – za čim traga revizor

Na dugoj listi institucija koje kontrolišu revizori je i više javnih preduzeća, aeroderomi Srbije, Državna lutrija Srbije, mnoge zdravstvene ustanove i fakulteti. Duško Pejović je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da se od institucija traži sve ono što je potrebno u zavisnosti od vrste revizije.

"Ako je reč o finansijskoj, najpre ćemo tražiti finansijske izveštaje i svu dokumentaciju na osnovu koje su izveštaji sastavljeni. Kada je reč o pravilnosti poslovanja, onda su tu ugovori, obračuni, procedure. Kada je u pitanju revizija svrsishodnosti poslovanja, tražićemo ono što se odnosi na to da li su poštovani principi ekonomije", rekao je Pejović.

Što se tiče izveštaja o revizijama, dodaje, upravo u ovom periodu je sondiranje podataka, analiziranje, sastavljanje izveštaja.

"Institucija je u obavezi da do 31. marta dostavi podatke Skupštini kojoj je odgovorna. Što se tiče prethodnih godina, mi imamo izveštaje o radu koji su napisani i postavljeni na sajt", rekao je Pejović.

Propusti prilikom evidentiranja uplata i isplata 

U poslednjim izveštajima za 2021. godinu su, na primer, u finansijskim revizijama nepravilnosti, napominje, uočene u smislu neadekvatnog evidentiranja uplata i isplata, pogrešne ekonomske i funkcionalne klasifikacije, odnosno da li je manje ili više evidentirano.

"Negde je propušteno da bude evidentiramo, negde duplo evidentirano, a negde je manje ili više. Najveće nepravilnosti su u vezi sa javnim nabavkama na svim nivoima. Utvrđujemo slične probleme, ali su iznosi različiti, zavisno od obima budžeta tog subjekta. Najveće nepravilnosti u javnim nabavkama su kada se nešto nabavlja, a nije planirano i nije sproveden postupak prema Zakonu o javnim nabavkama", naglasio je Pejović.

Ukazuje da se najveći broj prijava i prekršajnih i krivičnih zasniva na postupcima javnim nabavki.

"Postoje preporuke prvog, drugog i trećeg nivoa koje se trebaju sprovesti u roku od 90 dana, godinu dana ili tri godine. Pratimo subjekta u prethodne tri godine. Ako imamo određene izveštaje i potvrde da je otklonio u redu. Ako nema on je u rizičnoj poziciji da bude obuhvaćen revizijom. Mi smo već podneli prekršajnu ili krivičnu prijavu ako je za to bilo elemenata i dalje ostaje na sudovima", naveo je Pejović.

Preko 3.100 dokumenata predato nadležnim organima 

Do sada su, navodi, dali 2.248 prekršajnih prijava, 240 krivičnih i 272 zahteva za privredni prestup, 234 informacije tužilaštvima i 114 informacija drugim državnim organima. "Preko 3.100 dokumenata nadležnim organima", dodaje Pejović.

Kaže da društvo treba da zna koje su to koristi od revizije.

"To merimo metodologijom i smernicama, utvrđujemo koliko su se povećali prihodi, odnosno smanjili rashodi, koliko su veće koristi za građane, kao i koliki su drugi efekti u smislu promene propisa u postupku revizije", navodi Pejović. 

U izveštaju za 2021. godinu "utvrđeno je preko 120 miliona direktne koristi".

"Ali i indirektne u smislu povećanja unosa evidentiranja, to je blizu milijardu i po dinara. Povećani su bilansi kod revidiranih subjekata", kaže Pejović.

Ukazuje da ako se steknu uslovi revizor može da traži i ostavku nekog od funkcionera.

"U odazivnom izveštaju subjekat treba da dokaže da je preduzeo odgovarajuće mere ispravljanja i ako je dat dostojan i istinit izveštaj mi ga tako i ocenimo", napominje Pejović. 

Državna revizorska institucija dobila je dobre ocene prvenstveno za eksterne revizije i to Svetske banke i Sigme – to je zajednička inicijativa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske unije, koja ocenjuje kako se sprovodi Reforma javne uprave u Srbiji. 

Kada je reč o Sigmi, Pejović naglašava da su dobili ocenu 4,5, a da je najveća ocena u regionu 3,3. "To znači pohvala zaposlenima, a i državi da ima nezavisnu instituciju", zaključio je Pejović.