Tako je, u senci pretnje katastrofalnog rata na evropskom tlu, preteća izjava kineskog ambasadora u SAD odjeknula daleko slabije nego što bi u drugim okolnostima, prenosi Index.
Kineski ambasador: Preti vojni sukob SAD i Kine zbog Tajvana
"Ako tajvanske vlasti, ohrabrene Sjedinjenim Državama, nastave da idu prema nezavisnosti, to će najverovatnije uključiti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob", zapretio je, najotvorenije dosad, kineski ambasador Kin Gang, u nedavnom intervjuu za američki radio NPR.
Kin je opisao "tajvansko pitanje" kao "najveće bure baruta između Kine i Sjedinjenih Država". Tajvan, podsetimo, nije međunarodno priznat kao država, ali je već 70 godina, otkad su se nakon poraza od komunista u građanskom ratu na njega povukli kineski nacionalisti, de fakto nezavisan od Kine, koja ga tretira kao svoju odmetnutu pokrajinu koja se mora vratiti pod njenu vlast.
A kineski ambasador je još jednom naglasio da se "Kina neće obvezati na odustajanje od nemiroljubivih (dakle, vojnih) sredstava za ponovno ujedinjenje jer je to sredstvo odvraćanja".
Kina se u petak umešala i u ukrajinsku krizu i, očekivano, svrstala na stranu Rusije, objavljujući s njom zajedničko saopštenje tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini povodom otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. U njemu traže od NATO-a da zaustavi širenje na istok, što je glavni zahtev na kojem Rusija insistira u pregovorima s SAD i NATO oko Ukrajine.
Rusija je zauzvrat "ponovila svoju podršku politici jedne Kine" i potvrdila svoj stav da je Tajvan "neodvojivi deo Kine" i protivljenje "bilo kakvom obliku njegove nezavisnosti". Ove dve nuklearne sile pozvale su NATO da napusti svoj "ideološki pristup iz hladnog rata", a njegovu vodeću članicu SAD da odustane od svog navodnog plana da "razvije svetski sistem raketne obrane i potom ga postavi u razne regije u svetu", čime bi stekao stratešku vojnu prednost nad njima.
Produbljivanje napetosti krajem prošlog meseca izazvala je velika mornarička vežba koju su u Filipinskom moru, koje se nalazi jugoistočno od Tajvana i prilično daleko od kineske obale, zajedno održali SAD i Japan. Svrha vežbe je, očigledno, bila demonstracija sile, ali i odlučnosti da ne prepuste Kini dominaciju nad Pacifikom. Kina je samo dan kasnije odgovorila svojom demonstracijom sile.
Amerika izvela veliku mornaričku vježbu s Japanom, Kina poslala avione prema Tajvanu
Prema saopštenju tajvanskog ministarstva obrane, čak 39 kineskih vojnih aviona uletelo je u tajvansku zonu protivvazdušne obrane (ADIZ), što je najveći upad ove godine u zonu koja je šira od samih granica vazdušnog prostora koji pripada Tajvanu, ali služi za pravovremeni odgovor na eventualni napad.
Vojna vježba je uključivala dva nosača aviona američke mornarice, dva američka amfibijska jurišna broda i japanski razarač helikoptera, odnosno mali nosač aviona. Dve američke krstarice s vođenim projektilima i pet razarača takođe su bili deo vežbe. Američka mornarica saopštila je da brodovi "sprovode obuku za očuvanje i zaštitu slobodne i otvorene indo-pacifičke regije".
Slobodna i otvorena su ovde ključne reči jer se Amerika i njeni saveznici boje da Kina namerava da uspostavi potpunu kontrolu nad tim delom Pacifičkog oceana i okolnih mora, posebno Južnim kineskim morem u kojem se nalaze ostrva koje Kina svojata i veštačka ostvra koje je izgradila i pretvorila u svojevrsne mornaričke baze, iako su više od hiljadu kilometara daleko od kineske obale.
"Sloboda u svom najboljem izdanju! Ništa ne potvrđuje našu predanost slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku kao 2 udarne grupe nosača, 2 amfibijske grupe koje plove zajedno s našim bliskim prijateljima iz Japanskih pomorskih snaga samoobrane", napisao je zapovednik američke 7. flote, viceadmiral Karl Tomas na Tviteru.
Kineska vojska: Ako Amerikanci ne prekinu provokativnu plovidbu, snosiće ozbiljne posledice
U kineskom upadu u tajvanski ADIZ učestvovala su 24 borbena aviona J-16, 10 borbenih aviona J-10, dva transportna aviona Y-9, dva protivpodmornička aviona za upozorenje Y-8 i jedan nuklearni bombarder H-6, objavilo je tajvansko ministarstvo obrane koje je u odgovor poslalo svoje vojne avione i radioporuke upozorenja i aktiviralo raketne sisteme protivvazdušne obrane kako bi nadziralo kineske aktivnosti.
"Iako su kineski upadi u nedelju verovatno bili reakcija na veliku pomorsku prisutnost Tokija i Vašingtona u tom području, oni su imali i drugu svrhu. Nema sumnje da je ovo deo šire kampanje Pekinga, čiji je cilj da naruši volju i sposobnost Tajvana da nastavi s otporom", komentarisao je za CNN Kolin Koh sa S. Rajaratnam Skul of Internešnal Stadis u Singapuru.
Kineska vojska oštro je reagovala i na prolazak američkog razarača vođenih raketa USS Benfold kroz dva sporna ostrvaska lanca u Južnom kineskom moru u takozvanoj patroli slobode plovidbe, preteći da će Amerikanci snositi ozbiljne posledice nepredviđenih događaja" ako "odmah ne prekinu takve provokativne akcije".
Američka ministarstva obrane i spoljnih poslova izrazila su zabrinutost ovim "provokativnim vojnim aktivnostima kineske vlade u blizini Tajvana" i nazvali kinesku vojnu aktivnost "destabilizirajućom", dodajući da "rizik pogrešne procene podriva regionalni mir i stabilnost" u zajedničkoj izjavi. Usto su još jednom naglasili predanost SAD-a Tajvanu. A, za razliku od Ukrajine, američki predsednik Džo Bajden još je u oktobru jasno dao do znanja da će SAD braniti Tajvan u slučaju kineske invazije.
Čak pet američkih nosača aviona u blizini Kine i Tajvana
Američki ekonomski analitičar Gavin Bejker objavio je krajem januara na Tviteru kartu lokacija američkih nosača aviona i procenio da je trenutna koncentracija borbenih grupa američkih nosača aviona na istočnom Pacifiku verovatno dvostruko veća nego u vreme vrhunca tenzija između SAD i Severne Koreje pre nekoliko godina, odnosno najveća od kraja Vijetnamskog rata.
Prema karti sa stranice US Naval Instituta koju je priložio, u regiji se nalazi čak pet američkih nosača aviona s pratećim borbenim grupama: USS Ronald Regan, USS Karl Vinson, USS Esex, USS Abraham Linkoln.
Američki ekspert: SAD i Japan moraju hitno da se pripreme za kinesku invaziju na Tajvan
Podsetimo, o mogućnosti kineske invazije na Tajvan spekuliše se još duže nego o mogućoj ruskoj invaziji na Ukrajinu, a tome je pre svega doprinela sve agresivnija retorika kineskog komunističkog režima, kao i dramatična modernizacija i jačanje kineske vojske i mornarice poslednjih godina.
Tajvanska predsednica Caj Ingven u oktopbru je u intervjuu za CNN rekla da "kineska pretnja raste iz dana u dan", dok je ministar spoljnih poslova Džozef Vu poručio da će se Tajvan, ako bude potrebno, "braniti do poslednjeg dana".
Ali kako vreme prolazi, postavlja se pitanje je li čak i zlokobno upozorenje američkog admirala Fila Dejvidsona iz marta prošle godine - da bi Kina mogla pokrenuti invaziju u idućih šest godina - ustvari preoptimistično. Ekspert za američko-kineske odnose američkog nevladinog instituta Kansil on Forin Rilejšns Dejvid Saks upozorio je u članku objavljenom na stranici ovog instituta da, "suočeni s rastućim kineskim vojnim sposobnostima i slabljenjem (strategije) odvraćanja, SAD i Japan moraju pripremu za sukob u Tajvanskom moreuzu staviti kao glavni prioritet za savez."
Sacks podseća da je japanski ministar obrane prošlog lipnja istakao da su "mir i stabilnost Tajvana direktno povezani s Japanom" i da je Japan iz tog razloga počeo da povezuje svoju bezbednost s Tajvanom. I japanski premijer Fumio Kišida izjavio je da je "prva linija sukoba između autoritarizma i demokratije Azija, a posebno Tajvan".
Japan je posebno osetljv zbog ostrva koje je su pod japanskom vlašću od 1895., ali je puno bliže Tajvanu nego Japanu. Kina ga pak naziva Diaojudao i tvrdi da je deo njene suverene teritorije, kao i sam Tajvan. Japanska vojska je u novembar izvela vojnu vežbu kao pripremu za obranu arhipelag u slučaju ga Kina pokuša da zauzme u sklopu invazije na Tajvan.
I koordinator za Indo-Pacifik u administraciji Džoa Bajdena Kurt Kempbel upozorio je prošli mesec u razgovoru za američki Centar for Stratedžik end Internašnal Stadis da bi se na Pacifiku najverovatnije moglo dogoditi "strateško iznenađenje" te da je to pitanje koje ga najviše brine u idućih "godinu do dve", prenosi Gadrian.
Kempbel smatra da je u odgovoru Amerike i njenih saveznica na kineske geopolitičke ambicije posebno bitan novi pakt Aukus koji su SAD sklopile s Australijom i Velikom Britanijom (koji uključuje izgradnju nuklearnih podmornica za Australiju), ali i saradnja s Indijom i Japanom.
Da su krize oko Ukrajine i Tajvana povezane, smatra i američki senator Mit Romni, koji je u intervjuu za Vašington Post upozorio da "Kina podrobno prati odgovor na ruske pretnje Ukrajini i koristi ga kao studiju dokle može ići u vezi s Tajvanom" kao i da će jedino "snažan, ujedinjeni odgovor SAD i saveznika poslati upozorenje autoritarnim vladama širom sveta".
Američki kongresmen: Kina će napasti Tajvan, a Rusija Ukrajinu ovaj mesec
A kongresmen Majkl Mekol, republikanac kao i Romni, otišao je najdalje i prognozirao da će Kina krenuti u invaziju na Tajvan nakon završetka Zimskih olimpijskih igara u Pekingu.
"Mislim da ćete nakon Olimpijskih igara - Kina je postala toliko provokativna, toliko agresivna u Južnom kineskom moru - videti Kinesku komunističku partiju kako napada Tajvan", rekao je Mekol novinarima krajem januara, prenosi Njujork Post.
Američki kongresmen je dodao da su Bajdenove zbunjujuće poruke, poput sugestije da "manji prodor" Rusije u Ukrajinu neće izazvati jednako težak odgovor Zapada kao puna invazija (od čega su kasnije morali da se ograđuju i Bajdenovi zvaničnici i on sam), kao i haotično povlačenje iz Afganistana, ohrabrile i Kinu i Rusiju da realiziraju svoje agresivne planove.
"Putin je uvek želeo Ukrajinu natrag, želi da sovjetsko carstvo povrati svoje prestole. Si Đinping želi carsku Kinu i Tajvan je deo toga. Dakle, oni to (ponašanje SAD-a), zbog slabosti, vide kao priliku da to učine", zaključio je McCaul i dodao je potrebno "poslati Tajvanu još oružja" i "pokazati Kini ozbiljnost".
Po njegovom mišljenu, i Rusija će krenuti na Ukrajinu nekad ovog meseca, što bi značilo da bi dva rata u različitim delovima sveta, oba s potencijalnom da se pretvore u šire globalne sukobe, izbila praktično simultano.
Napetosti visoke i zbog američkog diplomatskog bojkota Zimskih olimpijskih igara u Pekingu
Napetosti između Vašingtona i Pekinga visoke su i zbog američkog diplomatskog bojkota Zimskih olimpijskih igara koje su počele u petak. To znači da američki olimpijci učestvuju na igrama, ali da vladini zvaničnici neće prisustvovati kako ne bi dali legitimitet kineskom režimu. Diplomatskom bojkotu pridružile su se Kanada, Australija i Velika Britanija, a u poslednjem trenutku i Indija.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je pak u decembru odgovorilo na najavu diplomatskog bojkota pretnjom da će "preduzeti odlučne protivmere", ali nije preciziralo šta to točno znači.
Kurir.rs / Index.hr, Foto: EPA / ARIFFIN JAMAR/THE STRAITS TIMES
NE PROPUSTITE
